ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000
Jezik: Srpski
Autor: Strani

JUGOSLOVENSKI RAT (i ono što posle može da usledi) Đerđ Konrad
Stubovi kulture, 2000.
Broširani povez; latinica; 17 cm; 128 str.
Preveo Arpad Vicko

STANJE KNJIGE IZUZETNO DOBRO

Knjigu `Jugoslovenski rat` Đerđ Konrad je pisao iz perspektive žitelja susedne zemlje (Mađarske), koji doživljava bombardovanje Jugoslavije, između ostalog i kao atak na njega samog.
Dnevnik bombardovanja Jugoslavije od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Polazeći od građanske solidarnosti i ideje različitosti kao pretpostavke evropske intelektualne zajednice, jedan od vodećih savremenih evropskih pisaca govori o uzrocima bombardovanja, o stradanju civilnog stanovništva, o razaranju zemlje i o sudbini običnih ljudi u takvim događajima.

Đerđ Konrad (Konrád György) (1933-2019), romansijer i esejista, veliki mađarski i jedan od najznačajnijih evropskih pisaca svog vremena.. Studirao je književnost, sociologiju i psihologiju. Od 1959. do 1965. je socijalni radnik, uređuje sabrana dela Tolstoja i Balzaka. Objavljuje prve eseje i članke. Od 1976. do 1984. boravi uglavnom u inostranstvu kao stipendista raznih fondacija – dve godine u Zapadnom Berlinu, zatim u Sjedinjenim Američkim Državama, putuje po Evropi, Australiji i Americi. Jedan je od vođa demokratske opozicije u jednopartijskoj Mađarskoj, zatim jedan od osnivača najjače liberalne stranke, Saveza slobodnih demokrata. Dobitnik je Herderove nagrade (1983), Evropske nagrade za esej (1985), Mirovne nagrade nemačkih izdavača i knjižara (1991), Međunarodne književne nagrade Stefan Mitrov Ljubiša (1998), Geteove spomen-medalje (2000), Međunarodne Karlove nagrade (2001), Nagrade Franc Verfel za ljudska prava (2007) i Nagrade Jevrejskog saveta za knjigu (2008). Dobio je najviše državna odlikovanja Mađarske, Francuske i Nemačke. Počasni je doktor Univerziteta u Antverpenu (1990) i Novom Sadu (2003). Od 1990. do 1993. bio je predsednik Međunarodnog PEN kluba. Od 1997. do 2003. predsednik Nemačke akademije umetnosti Berlin-Brandenburg
U jednopartijskom komunističkom sistemu Konrad je disident koji nije mogao da objavljuje svoje knjige od 1974. do 1988. godine. U prvim godinama tranzicije Konrad je jedan od vođa demokratske opozicije u Mađarskoj i jedan od osnivača liberalne političke stranke Savez slobodnih demokrata.

Romani: Posetilac (1969), Osnivač grada (1971), Gubitnik (1989), Vrtna zabava (1989), Melinda i Dragoman (1989), Kameni sat (1994), Ostavština (1998), Odlazak od kuće i povratak kući (2001), Pomračenje sunca, na brdu (2003), Tuga petlova (2005), Klatno(2008).
Knjige eseja: Iskušenja autonomije (1980), Antipolitika (1989), Izveštaj o stanju duha (1989), Na pupku Evrope (1990), Melanholija preporoda: Eseji o postkomunističkoj Srednjoj Evropi (1991), Dnevnici 1991-1993 (1993), Čekanje (1995), Tekući popis (1997), Nevidljivi glas: Razmišljanje na jevrejske teme (1997), Jugoslovenski rat (1999), Šta zna zelena žaba?(2000), Pisac i grad (2004), Širenje središnjeg: Razmišljanja o Evropi (2004), Čudesni likovi (2006).
Dela Đerđa Konrada prevedena su na sve veće svetske jezike.

U izdanju Arhipelaga objavljeni su Konradovi romani Odlazak od kuće i povratak kući (2008) i Pomračenje sunca, na brdu (2009), kao i knjiga izabranih eseja Izveštaj o stanju duha (2012).


- Ako hoću da budem lepo vaspitan ne mogu da prećutim pitanje intelektualne odgovornosti za stradanje velikog broja ljudi. Bilo mi je nepodnošljivo saznanje da bombe padaju na Beograd, Novi Sad i Niš i ubijaju ljude koji nemaju neposredne veze sa uzrocima tog sukoba, ali me je na isti način iritiralo i saznanje da oružane paramilitarne formacije ubijaju isto tako nedužne ljude...
- Budući da sam podržavao ulazak Mađarske u NATO, osećao sam se obaveznim da reagujem - kaže Konrad, naglašavajući da je velika ironija da je ovaj savez, koji nikad nije započinjao ratove i čije članice nikad međusobno nisu ratovale, nepromišljeno krenuo u rat upravo po prijemu novih članova.
- Kao što sam duboko protiv načina na koji jugoslovenska vlast rešava etničke konflikte - silom oružja umesto političkim sredstvima - isto tako smatram neprihvatljivim da se bombe koriste za zaštitu ljudskih prava - ističe Konrad, naglašavajući da je davno raščistio da sila ne može da bude sredstvo za ostvarivanje bilo kakvog ideala.
- Čak u Sovjetskom Savezu bilo je moguće pokrenuti demokratske procese bez ijednog ispaljenog metka. Tada je postojao konsenzus da treba izbeći silu omekšavanjem tvrdih struktura političkim sredstvima, kaže Konrad, navodeći da se `recept omekšavanja` - protok ljudi i ideja, dijalog, otvaranje granica, samizdati - pokazao kao delotvoran.
U tom kontekstu, smatra Konrad, politika sankcija samo je homogenizovala tvrde strukture na ovom prostoru. I umesto poželjne liberalizacije društva, krajnja instanca ovog procesa, prema Konradovom mišljenju, jeste etnička diskriminacija.
Mada primećuje da je NATO prošlogodišnjom vojnom intervencijom uspeo da razori vlastiti sistem vrednosti (jer je akcija započeta zbog `najsimpatičnijih` ideala), Konrad smatra da je moguća njegova rekonstrukcija.
- Oružana intervencija međunarodne zajednice nije usledila na početku konflikata. NATO nije razorio Vukovar i Dubrovnik. Evropska integracija je protiv sile i kao što verujem da bi Evropska unija što pre želela da prevlada ove konflikte, siguran sam i da će i Jugoslavija, pre ili kasnije, postati članica Evropske zajednice - kaže Konrad.
Svoju veru u evropski demokratski sistem vrednosti obrazlaže dobronamernošću koja je iskazana posle pobede pluralističkih opcija u Hrvatskoj i Slovačkoj.
Iako primećuje da i u ovom vremenu ima intelektualaca koji su spremni da stave svoje dostojanstvo na oltar nekog `svetog` ideala, Konrad uprkos svemu iskazuje jaku veru da je intelektualna nezavisnost i dalje moguća.
- Nema nikakve bolje obaveze za pisca osim da slobodno razmišlja. Ono što pisac duguje čitaocima je umetnička iskrenost jer ima sasvim dovoljno onih koji predstavljaju kolektivni govor države, crkve, partije...