Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

z2

Autor : Vladimir Vladimirovič Nabokov
Poslednji roman Nabokova `Pogledaj arlekine` je, u stvari, o piščevom dvojniku i predstavlja svojevrsnu parodiju autobiografije. Ta groteska nam još jednom ukazuje u kojoj je meri Nabokov bio sklon šarolikosti. Njegova književna fantazija je bila arlekinska, naime iskrojena i komponovana od odeće u svakojakim bojama; ukratko, vedra i podrugljiva na dalekosežan način.


Vladimir Vladimirovič Nabokov (rus. Владимир Владимирович Набоков, Sankt Peterburg, 22. april 1899 — Montre, 2. jul 1977) bio je rusko-američki književnik.


Kuća Vladimira Nabokova u Sankt Peterburgu gde je rođen i živeo do 18. godine
Emigrirao je u Berlin 1919. gde je, nakon studija u Engleskoj, delovao kao književnik, sportski instruktor, prevodilac i novinar. U SAD odlazi 1940, gde živi pišući na engleskom jeziku. Pod uticajem klasične ruske i moderne evropske književnosti piše romane u kojima uz obilje fantazije i humora suprotstavlja tradicionalni i moderni sistem vrednosti.

Biografija
Vladimir Vladimirovič Nabokov rođen je 10. aprila 1899. godine u Sankt Peterburgu. Odrastao je u jednoj od najbogatijih aristokratskih porodica u carskoj Rusiji. Vladimir Sirin, kako je bio njegov ruski pseudonim, pesnik, dramaturg, prevodilac, romanopisac, dobio je izuzetno, vrhunsko kućno obrazovanje, od ranog detinjstva putovao, učio jezike i godine 1910. upisuje Tenjiščevsku veliku školu, jednu od najcenjenijih školskih ustanova u Peterburgu. Istovremeno se bavi šahom, sportom, entimologijom. Sa sedamnaest godina objavljuje prvu zbirku pesama, 1916. godine. Nakon Oktobarske revolucije, porodica Nabokov se sklonila na Krim, da bi 1919. zauvek napustili Rusiju, živeli dve godine u Velikoj Britaniji, gde je Vladimir Nabokov nastavio školovanje, izučavanje romanskih i slovenskih jezika na Triniti koledžu u Kembridžu. Od 1922. godine, pa do 1937. živeo je u Berlinu u vrlo neizvesnim materijalnim uslovima, i izdržavajući se davanjem časova, sastavljanjem šahovskih kombinacija za novine, a ponekad je glumio i u filmovima. Oženio se Verom Slonim i rodio im se sin, ali je opet bio prisiljen da beži. Napušta Hitlerovu Nemačku i živi sa porodicom u Parizu do 1940. godine kada napušta Evropu i odlazi u SAD.

Život u SAD
Nakon dolaska u SAD zahvaljujući velikoj pomoći ruskog kompozitora Rahmanjinova, Vladimir Nabokov sa porodicom prvo živi u Bostonu, postaje predavač najpre na Velesli koledžu, a kasnije i na Kornelu. Ni dolazak u Ameriku, ni stalna potraga za izgubljenim domom nisu uticale na ljubav koju je Vladimir Nabokov otkrio kao dečak na porodičnom seoskom imanju u carskoj Rusiji, a to je ljubav i interesovanje za leptire koje je nastavio da lovi i izučava. Kolekcija od 4324 leptira koja mu je pripadala nalazi se u Muzeju uporedne zoologije na Univerzitetu Harvard, a on je dugo radio kao kustos lepidoptera. U znak poštovanja za tu njegovu sklonost, tekstove koje je napisao o leptirima, i koji imaju naučnu vrednost jedan leptir u svom imenu nosi i prezime Nabokova. Verni životni pratilac V. Nabokova, uprkos bračnim krizama, bila je njegova supruga, Vera Slonim Nabokov, koja ga je nesebično podsticala i pomagala u svemu što je radio. Mnogi smatraju da je presudno uticala i na njegovu literaturu, jer je bio sklon malodušnosti i odustajanju.

Bolest i smrt
Nabokov umire 2. jula 1977. godine od virusne infekcije pluća, izazvane prekomernim pušenjem.

Književni rad

Statua Vladimira Nabokova u Montreu
Jedina zvanično objavljena knjiga u Rusiji za života Vladimira Nabokova je zbirka Pesme ( 68 pesama). U Berlinu će 1922. godine objaviti prvo priče, a zatim uz pomoć ruske emigracije i svoj prvi roman Maša (1926). Dok je boravio u Berlinu Vladimir Nabokov je napisao osam romana na ruskom jeziku: Čovek iz SSSR, Kralj, kraljica, pub, Lužinova odbrana, Povratak Čorba, Kamera obskura, Podvig, Očajanje, Poziv na pogubljenje, Dar, Stvarni život Sebastijana Najta… Kasnije će svoje romane, zajedno sa sinom, Dmitrom Nabokovim prevesti na engleski. Prvi roman koji je Nabokov napisao na engleskom je U znaku nezakonito rođenih koji je tematski vrlo blizak romanu Poziv na pogubljenje jer u njemu se na groteskan način bavi mehanizmima nasilja u totalitarim policijskim državama.

Još od malena Nabokov je znao engleski jezik, govorio je da ga je naučio pre ruskog, te je tako preveo na engleski Alisu u zemlji čuda, zatim Puškinovog Jevgenija Onjegina, Ljermontovljevog Junaka našeg doba i dr. Njegova prva knjiga koja se pojavila na engleskom bio je roman Stvarni život Sebastijana Najta, ali planetarnu slavu i interesovanje ovom piscu doneće Lolita. Ovaj roman prvo je objavljen u Evropi, tačnije 1955. u Parizu, 1958. u Americi. Priča o ljubavi između zrelog muškarca i dvanaestogodišnje devojčice predstavljala je kršenje tabua čak i u književnim krugovima, i zbog provokativnosti roman je označen između ostalog i kao pornografski. Ideja za roman Lolita začeta je još u Parizu 1940. godine, Vladimir Nabokov je napisao na ruskom, čak pročitao grupi prijatelja “jedne zamračene ratne noći“, da bi nakon preseljenja u Ameriku uništio tu verziju Lolite i napisao je ponovo. Provokativna priča donela je autoru mnoštvo različitih neprilika, počev od odbijanja američkih izdavača da objave roman, pa do optužbi za plagijat koje su nastavljene i nakon autorove smrti. Trebalo je da prođe neko vreme pa da u prvi plan izbiju umetničke vrednosti ovog romana i složena slika duševnih stanja kroz koje prolazi glavni junak. Stenli Kjubrik je otkupio prava i po scenariju Vladimira Nabokova, koji je prilično izmenio, snimio 1962. godine Lolitu, kasnije, 1997. godine i Andrijan Lajn je po ovom romanu snimio film. Pored Lolite ekranizovana su i sledeća dela Vladimira Nabokova: Smeh u tami, Kralj, kraljica, pub, Razočarenje, Mašenjka, Gospođica O., Odbrana…