Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

m10

Redje u ponudi!

Vojnik, drzavnik ljubavnik, i drug katarine velike


Potemkin Georgij Solovejcik


Grigorije, potomak Moskovskog diplomate Pjotra Potemkina, je rođen u selu Čizovu u blizini Smolenska u oficirskoj porodici. Po završetku studija na Moskovskom univerzitetu, stupio je u konjičku gardu. Učestvovao je u pobuni 1762. kojom ja zbačen Petar III i ustoličena Katarina Velika. Unapređen je u pomočnika gardijskog poručnika. Katarini su bili potrebni pouzdani saradnici i ona je uočila Potemkinovu energiju i organizacione sposobnosti.

Ljubavnik Katarine Velike
Godine 1774. njihova veza je porimila mnogo intimniji karakter. Potemkin je postao miljenik carice; primio je mnoga odlikovanja i postavljen na važne položaje. Tokom narednih 17 godina, bio je najuticajniji čovek u Rusiji. Potemkin je uživao u preteranom luksuzu i sopstvenom bogatstvu. Kao i Katarina, rukovodio se idejama prosvetiteljstva. Iskazivao je versku toleranciju i pružio zaštitu nacionalnim manjinama. Kao vrhovni komandant Ruske vojske (od 1784. godine), zalagao se za mnogo humaniju vrstu vojne discipline, zahtevajući od oficira da se prema vojnicima odnose očinski.

Neki istoričari tvrde da su se knjaz Potemkin i carica Katarina tajno venčali 1775. u Vaznesenjskoj crkvi u Moskvi. Njihova kći, Jelisaveta Grigorjevna, nosila je prezime Tjomkina, što se tumači kao krnje očevo prezime.

Na Katarinin zahtev, car Jozef II proglasio je Potemkina 1776. princem Svetog rimskog carstva. Od 1775, u caričinoj milosti je bio Zavadovski, a veza između Katarine i njenog bivšeg ljubavnika je postala čisto prijateljska, i njegov uticaj na nju nije nikada bio ozbiljnije poljuljan od strane njenih kasnijih miljenika. Postojale su glasine da su se Katarina i Potemkin tajno venčali, negde u to vreme, ali to nikada nije ni dokazano niti opovrgnuto. U svakom slučaju, postoje mnogi dokazi njegovog velikog uticaja na caricu tokom sledećih 10 godina. Njihova prepiska je bila stalna, i većina važnih državnih spisa je prošla kroz njegove ruke.

Guverner Nove Rusije

Potemkin je sahranjen u sabornoj crkvi u Hersonu, gradu koji je on osnovao.
Potemkin je postigao impresivan uspeh u novoosvojenim ruskim, južnim provincijama, u kojim je bio apsolutni vladar. Pomagao je i Ruske i strane koloniste, osnovao je nekoliko novih gradova, i stvorio Crnomorsku flotu. Godine 1783. sproveo je plan za aneksiju Krima, za koji je nagrađen titulom Presvetli knez Tavričeski, ili knez Tauride, po antičkom imenu Krima. Četiri godine kasnije organizovao je Katarinin dugo najavljivani put, sa njenom pratnjom, u južne provincije. To je dovelo do rusko-turskog rata, koji Rusija nije dočekala spremna. Kao komandant, Potemkin je bio jako oprezan, što je vojno opravdano, ali mu nije donelo na popularnosti.

Njegov sistem kolonizacije je bio izložen ozbiljnim kritikama, iako je dao sjajne rezultate. Bilo je preterivanja u svemu što je pokušavao. Nije štedeo ni ljude, ni novac, ni sebe samog u nastojanju da sprovede svoje planove kolonizacije do kraja; ali nikada nije vodio računa o troškovima, pa se gotovo od tri četvrtine projekata odustalo na pola puta.

Godine 1790. predvodio je vojne operacije na Dnjestru. Godine 1791. vratio se u Sankt Peterburg, gde je nastojao da se nametne carici umesto njenog novog ljubavnika, princa Zubova, i za 4 meseca je potrošio 850.000 rubalja na bankete i zabave. Carica je bila nestrpljiva i poslala ga je u Jaši da vodi mirovne pregovore kao ruski opunomoćenik. Petog oktobra 1791, dok je bio na putu za Nikolajev, preminuo je na oko 60 kilometara od Jašija.


Potemkinova palata u Sankt Peterburgu.
Piščevići i knez Potemkin
Aleksandar Piščević često u svojim memoarima spominje svoga savremenika i sebi nadređenog, kneza Potemkina, kao i pojedine njegove osobine, navike, detalje iz života...