pregleda

Milosav Mirković Moja župa moja okeanija poema


770 din
Cena:
655 din
Želi ovaj predmet: 1
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Dobanovci,
Beograd-Surčin
Prodavac

vanillasky1 (5555)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 21715

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

BAGDALA Kruševac 1986
broširani povez
kao nova

Esejist po vokaciji, kritičar po službi dana i noći — Milosav Mirković nikada nije prestao pevati, pisati stihove, oblikovati pesme sričući semantički zvezdogram, ponajviše darivan snopom asocijacija na Davičove pesničke izazove. Posvećen zavičaju koji je rođen da rađa umetnika, a to je stara i nova Župa, kopaonička Župa, kako je zapisao Josif Pančić — Mirković je postao i njen saputnik, njen istraživač, njen lautar.

Pojmovik mu je prevashodno župski, naoko lokalizovan između Goča i Željina, između Rasine i Morave `leve`, levačke.

Stoga prva Mirkovićeva knjiga pesama `Župska sela` (1975.), pojavljuje se kao prag zavičajnog hoda, kao paradigma onog i onakvog pesništva, u kome pejsaži pevaju, nagonski, a vinogradi rastu, neguju se, zalamaju i beru kao božji plodovi. Čokot, gidža, lastar, šasla, skadarka, prokupac, berba, šafolj, krbla, bačva, muljača, galica, rezanje, prskanje, — oživljavaju slovensku župsku leksiku i zadobijaju novi semantički vidik.

Ova godišnja doba Mirkovićeve `rajske zemlje` imaju svoje prigodne i svoje spontane svečanosti, proširuju pounutrenje zavičajnog ritma i rime.

Tragajući za čistotom izražaja, kristalnošću metafore, Mirković će ići dalje tražiće i jasnoću prenuća časa u kojem pesma bliznački izlazi na zračnu marginu vinovog lista. `Jelen u Neraću` se, inače, opire tumačenjima, `uglovima` gledanja i gledišta: izričnim kazivanjem autor ove kantilene ubeđuje nas da se smisao i besmisao mogu držati za ruke, da `mogu voditi ljubav`, kako je rekao Pol Elijar. Bremenita kratkim udarnim metaforama, knjiga `Rasina i soneti` sporo nalazi, ali brzo obujmi čitaoca ili slušaoca.

Najzad, ovom pesniku polazi za rukom da blagodarnu zavičajnost stavi pod mikrosnimak univerzalnog, koji lebdi i struji u svakom od tek olistalih stabala i čokota nemanjićke, pančićevske, i evo, njegove Župe, na dlanu polustoleća...

Milosav M. Mirković je rođen 1932. godine od oca dr. Milana i majke Nade Petrović, u Aleksandrovcu župskom, kruševačkom i nemanjićkom. Malu maturu položio u rodnom gradu, veliku maturu u Požarevcu, gde je već uveliko pisao i objavljivao pesme, književne i pozorišne kritike. Zatim, upisao Stomatološki fakultet u Beogradu, ali posle dve godine prešao na Filozofski. U studentski kulturni, politički i književni život uključio se 1952. godine, radeći i pišući u `Studentu`, gde je, između ostalih tekstova, objavio svoju prvu pozorišnu kritiku: `Staklene menažerije` u Beogradskom dramskom pozorištu, i relativno kompotentne književne kritike o `Korenima` Dobrice Ćosića.

Sa Muharemom Pervićem 1968. godine ulazi u redakciju najboljeg i najpresudnijeg časopisa `Delo`, gde će ostati do 1983. godine.

Sarađuje u `Letopisu`, `Književnosti`, `Pozorišnoj kulturi`,`Vidicima`,`Mladosti` i `Beogradskoj nedelji`, gde je delovao i kao urednik kulturnih rubrika, a najduži novinarski rad posvetio je `Politici-ekspres` i `Ninu`.

U međuvremenu bio generalni sekretar Srpske književne zadruge i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Poslednjih petnaest godina piše redovnu književnu kritiku u `Ilustrovanoj politici`. Za sobom ima preko 16000 naslova i četrdeset knjiga.

Buca Mirković ne peva o sebi. On hoće svet. Ali zna da su sve relacije započele ovde i da se u Župi aleksandrovačkoj tako često okončavaju, kao da je, pišući pesmu samo za taj svoj rodni kraj čuvao. S ovom poezijom stalno izlazite na neke čistine, kroz uparađene predele, pred zrele slike, izdeljene iz bogatog, travnatog, grabuljavog, bokoravog, pasijans jezika, u kome vazda živi poetsko i kad nije nemir, ni urnebes, ni bodež, već kad snevate slatko i slažete `varku na varku`.

Buca Mirković je zasopljeni strasnik poezije. On hrli pesmi i kad je nema, on ume da je istera iz kamena. U izdanju biblioteke `Savremenik` Srpske književne zadruge objavljena je knjiga ogleda o poeziji i pesnicima `Pevanje i snevanje književnog kritičara i pesnika Milosava Mirkovića`.

Mirković je zanimljiva i osobena pojava u našoj posleratnoj književnoj kritici. Njegovi pogledi na književnost, posebno na liriku ne naslanjaju se na tuđa estetska učenja, niti izgrađuju strogo naučnu aparaturu kojim bi ih izložio. Mirković, jednostavno, voli poeziju i pesnike (kod mnogih kritičara ovakva sklonost se ne primećuje), pa svo pouzdanje traži i izražava kroz isključivo svoj doživljaj poezije. To je primer novog ekspresionizma u kritici. Poezija je, prosto, izazov jednom temperamentu da svoje utiske snažno zakuva i živahno izrazi, poričući pravila hladnokrvne analize.

Svoj jezik Mirković prilagođava bujnosti, stišanosti ili eleganciji svakog pesnika ponaosob. I ne plaši se improvizacija ishitrenih stavova i sudova koji se mogu oporeći. Bilo kako da piše, Mirković ni u kom slučaju svog čitaoca ne udaljuje od poezije o kojoj zbori, nego čini sve da joj ga primakne i zadrži uz nju.

Decembra 2004. godine, žiri Udruženja književnika Srbije, odlučio je da pesniku i esejisti, Milosavu Mirkoviću-Buci, na svečanoj sednici Udruženja, dodeli prestižnu nagradu Udruženja književnika Srbije za `Životno delo` (Za celokupno književno delo).

Živi i stvara u Beogradu i u rodnoj Župi.

KNJIGE. https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=vanillasky1&Grupa=1

Obogatite svoju biblioteku dobrom knjigom( da se razumemo --ne postoji loša knjiga--samo su nam interesovanja različita)
U ponudi raznovrsni žanrovi ,na raznim jezicima,nove,polovne,za mladje,za one malo starije.
Edukativne,maštovite i nadasve zanimljive knjige uz koje su neki odrastali,odrastaju, a neki će tek odrastati.
Nikada neće izaći iz mode,uvek u korak sa napretkom,korak ispred svog vremena.
Krasile su naše police i krasiće ih još mnogo,mnogo vremena.
Ovo nije preporuka dana,nedelje ili možda meseca-već preporuka za ceo život.
Ponekad bake i deke čitaju svojim unucima,neretko bude i obrnuto.
Uživajte u životu-maštajte,jer čarolija nikad ne prestaje.
Ne sudi o knjizi po koricama!!!
Lično preuzimanje na adresi u Dobanovcima.
Ako imate bilo kakve želje,najljubaznije Vas molim da to dogovorimo porukama pre kupovine,jer ćemo tako izbeći potrebu da bespotrebno gubimo vreme ispravljajući neispravljivo.
Knjige šaljem preporucenom tiskovinom ( cenovnik na sajtu pošte 82 do 210 din. u zavisnosti od tezine a maksimalno do 5 kilograma,iznad 5 kilograma do 30 kilograma po ceni od 280 do 450 din.u zavisnosti od težine,po želji moze i nekom od kurirskih službi)
Šaljem u inostranstvo kao preporučenu tiskovinu i M vreću cenovnik zavisi od težine a možete ga pogledati na sajtu pošte-uplate preko western-union)








Predmet: 61931021
BAGDALA Kruševac 1986
broširani povez
kao nova

Esejist po vokaciji, kritičar po službi dana i noći — Milosav Mirković nikada nije prestao pevati, pisati stihove, oblikovati pesme sričući semantički zvezdogram, ponajviše darivan snopom asocijacija na Davičove pesničke izazove. Posvećen zavičaju koji je rođen da rađa umetnika, a to je stara i nova Župa, kopaonička Župa, kako je zapisao Josif Pančić — Mirković je postao i njen saputnik, njen istraživač, njen lautar.

Pojmovik mu je prevashodno župski, naoko lokalizovan između Goča i Željina, između Rasine i Morave `leve`, levačke.

Stoga prva Mirkovićeva knjiga pesama `Župska sela` (1975.), pojavljuje se kao prag zavičajnog hoda, kao paradigma onog i onakvog pesništva, u kome pejsaži pevaju, nagonski, a vinogradi rastu, neguju se, zalamaju i beru kao božji plodovi. Čokot, gidža, lastar, šasla, skadarka, prokupac, berba, šafolj, krbla, bačva, muljača, galica, rezanje, prskanje, — oživljavaju slovensku župsku leksiku i zadobijaju novi semantički vidik.

Ova godišnja doba Mirkovićeve `rajske zemlje` imaju svoje prigodne i svoje spontane svečanosti, proširuju pounutrenje zavičajnog ritma i rime.

Tragajući za čistotom izražaja, kristalnošću metafore, Mirković će ići dalje tražiće i jasnoću prenuća časa u kojem pesma bliznački izlazi na zračnu marginu vinovog lista. `Jelen u Neraću` se, inače, opire tumačenjima, `uglovima` gledanja i gledišta: izričnim kazivanjem autor ove kantilene ubeđuje nas da se smisao i besmisao mogu držati za ruke, da `mogu voditi ljubav`, kako je rekao Pol Elijar. Bremenita kratkim udarnim metaforama, knjiga `Rasina i soneti` sporo nalazi, ali brzo obujmi čitaoca ili slušaoca.

Najzad, ovom pesniku polazi za rukom da blagodarnu zavičajnost stavi pod mikrosnimak univerzalnog, koji lebdi i struji u svakom od tek olistalih stabala i čokota nemanjićke, pančićevske, i evo, njegove Župe, na dlanu polustoleća...

Milosav M. Mirković je rođen 1932. godine od oca dr. Milana i majke Nade Petrović, u Aleksandrovcu župskom, kruševačkom i nemanjićkom. Malu maturu položio u rodnom gradu, veliku maturu u Požarevcu, gde je već uveliko pisao i objavljivao pesme, književne i pozorišne kritike. Zatim, upisao Stomatološki fakultet u Beogradu, ali posle dve godine prešao na Filozofski. U studentski kulturni, politički i književni život uključio se 1952. godine, radeći i pišući u `Studentu`, gde je, između ostalih tekstova, objavio svoju prvu pozorišnu kritiku: `Staklene menažerije` u Beogradskom dramskom pozorištu, i relativno kompotentne književne kritike o `Korenima` Dobrice Ćosića.

Sa Muharemom Pervićem 1968. godine ulazi u redakciju najboljeg i najpresudnijeg časopisa `Delo`, gde će ostati do 1983. godine.

Sarađuje u `Letopisu`, `Književnosti`, `Pozorišnoj kulturi`,`Vidicima`,`Mladosti` i `Beogradskoj nedelji`, gde je delovao i kao urednik kulturnih rubrika, a najduži novinarski rad posvetio je `Politici-ekspres` i `Ninu`.

U međuvremenu bio generalni sekretar Srpske književne zadruge i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Poslednjih petnaest godina piše redovnu književnu kritiku u `Ilustrovanoj politici`. Za sobom ima preko 16000 naslova i četrdeset knjiga.

Buca Mirković ne peva o sebi. On hoće svet. Ali zna da su sve relacije započele ovde i da se u Župi aleksandrovačkoj tako često okončavaju, kao da je, pišući pesmu samo za taj svoj rodni kraj čuvao. S ovom poezijom stalno izlazite na neke čistine, kroz uparađene predele, pred zrele slike, izdeljene iz bogatog, travnatog, grabuljavog, bokoravog, pasijans jezika, u kome vazda živi poetsko i kad nije nemir, ni urnebes, ni bodež, već kad snevate slatko i slažete `varku na varku`.

Buca Mirković je zasopljeni strasnik poezije. On hrli pesmi i kad je nema, on ume da je istera iz kamena. U izdanju biblioteke `Savremenik` Srpske književne zadruge objavljena je knjiga ogleda o poeziji i pesnicima `Pevanje i snevanje književnog kritičara i pesnika Milosava Mirkovića`.

Mirković je zanimljiva i osobena pojava u našoj posleratnoj književnoj kritici. Njegovi pogledi na književnost, posebno na liriku ne naslanjaju se na tuđa estetska učenja, niti izgrađuju strogo naučnu aparaturu kojim bi ih izložio. Mirković, jednostavno, voli poeziju i pesnike (kod mnogih kritičara ovakva sklonost se ne primećuje), pa svo pouzdanje traži i izražava kroz isključivo svoj doživljaj poezije. To je primer novog ekspresionizma u kritici. Poezija je, prosto, izazov jednom temperamentu da svoje utiske snažno zakuva i živahno izrazi, poričući pravila hladnokrvne analize.

Svoj jezik Mirković prilagođava bujnosti, stišanosti ili eleganciji svakog pesnika ponaosob. I ne plaši se improvizacija ishitrenih stavova i sudova koji se mogu oporeći. Bilo kako da piše, Mirković ni u kom slučaju svog čitaoca ne udaljuje od poezije o kojoj zbori, nego čini sve da joj ga primakne i zadrži uz nju.

Decembra 2004. godine, žiri Udruženja književnika Srbije, odlučio je da pesniku i esejisti, Milosavu Mirkoviću-Buci, na svečanoj sednici Udruženja, dodeli prestižnu nagradu Udruženja književnika Srbije za `Životno delo` (Za celokupno književno delo).

Živi i stvara u Beogradu i u rodnoj Župi.
61931021 Milosav Mirković   Moja župa moja okeanija  poema

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.