ISBN: Ostalo
Jezik: Engleski
Godina izdanja: K35
Autor: Strani

U dobrom stanju! Na engleskom jeziku!

Dvadeset i četiri osnovne kompozicije Davida Bovieja, plus deset fotografija na punoj stranici. Dogovoreno za klavir / vokal, sa kutijama i akordima gitare. Naslovi su: `Sva luđaka`, `Svi mladi ljudi`, `Andi Varhol`, `Bevlai Brothers`, `Changes`, `Cignet Co....


Dejvid Robert Hejvord-Džouns (engl. David Robert Hayward-Jones; 8. januar 1947 — 10. januar 2016), poznat pod pseudonimom Dejvid Boui (engl. David Bowie), bio je jedan je od najpoznatijih britanskih rok muzičara, pevača, kompozitora i glumaca. Bouijeva muzička karijera trajala je više od pet decenija, a bio je sklon stalnom menjanju muzičkog stila i imidža, naročito od 1970. godine.[1] Preminuo je 10. januara 2016. godine[2], posle osamnaestomesečne borbe sa rakom jetre.

Boui je rođen kao Dejvid Robert Džouns 8. januara 1947. godine u Brikstonu. Njegova majka, Margaret Meri „Pegi” (1913 – 2001.)[3][4] je rođena u vojnom kampu Šornklif, pored Čeritona u Kentu. Roditelji njenog oca su bili irski imigranti koji su se naselili u Mančester. Ona je radila kao konobarica u bioskopu Rojal Tanbridž Vels.[5] Njegov otac Hejvud Stenton „Džon” Džouns (1912–1969) je bio iz Donkastera i radio je kao promoter za dečiju humanitarnu organizaciju Bernando. Porodica je živela na granici između Brikstona i Stokvela u južnom Londonskom okrugu Lambet. Boui je pohađao školu za decu Stokvel do šestogodišnjeg doba i tada je dobio reputaciju nadarenog, jednoobraznog deteta i prkosne svađalice.[6]

Boui se preselio sa porodicom u Bromli. Dve godine kasnije, započeo je pohađanje Brnt Eš osnovne škole. Školski hor je smatrao da ima „adekvatan” glas, a pokazao je nadprosečne veštine sviranja flaute. Kada je imao devet godina, njegov ples na časovima pokreta je bio veoma maštovit, toliko da su nastavnici nazivali njegove interpretacije „živopisno umetničkim”, a njegov stil „zadivljujućim” za dete.[6] Iste godine, porastao je njegov interes za muziku kada mu je otac kupio kolekciju ploča među kojima su bile ploče grupa Tinejdžers, Platers, Fets Domino, Elvis Prisli i Litl Ričard. Nakon slušanja pesme Litl Ričarda Tutti Frutti, Boui je kasnije rekao da je tada „čuo Boga”.[7]

Boui je studirao umetnost, muziku i dizajn. Njegov polubrat Teri Berns je uticao na njegov entuzijazam kada je reč o džez muzici. Boui je tada naročito bio zainteresovan za Čarlsa Mingusa i Džona Koltrejna, zbog čega mu je majka kupila Grafton saksofon 1961. godine. Nakon toga je započeo časove kod baritona saksofoniste Ronija Rosa.[8] U školi je 1962. godine zadobio ozbiljne povrede oka kada se posvađao sa Džordžom Andervudom oko devojke. Imao je nekoliko operacija tokom petomesečnog perioda.[9] Tada mu je doktor rekao da šteta ne može u potpunosti biti otklonjena, zbog čega je Boui imao pogrešnu percepciju dubine i promenu u boji oka. Ovakvo oko je kasnije postalo najprepoznatljiviji znak Bouija.[10] Uprkos svađi, Boui je ostao u dobrim odnosima sa Andervudom, koji je kreirao umetnička dela za Bouijeve ranije albume.

Muzičar

Boui 1975. godine
Najranija pesma kojom se proslavio bio je singl Space Oddity iz 1969, koji je zbog spuštanja na Mesec imao velik uspeh.

Najznačajniji Bouijev album bio je The Rise and The Fall of Ziggy Stardust and The Spiders From Mars. To je bio konceptualni album sa pričom o vanzemaljcu koji dolazi na Zemlju, postaje megazvezda a na kraju ga ubijaju obožavaoci. Zaštitni znak turneje bio je ogromni stakleni pauk, posebno izrađen za tu priliku. Turneju za album `Rijaliti`(2005), morao je da prekine zbog manjeg srčanog udara.

Diskografija
David Bowie (1967)
Space Oddity (1969, 1972 ponovno izdanje UK #17, US #16)
The Man Who Sold the World (1970, 1972 ponovno izdanje UK #26)
Hunky Dory (1971, US #93, 1972 ponovno izdanje UK #3)
The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars (1972, UK #5, US #75)
Aladdin Sane (1973, UK #1, US #17)
Pin Ups (1973, UK #1, US #23)
Diamond Dogs (1974, UK #1, US #5)
Young Americans (1975, UK #1, US #9)
Station to Station (1976, UK #5, US #3)
Low (1977, UK #2, US #11)
Heroes (1977, UK #3, US #35)
Lodger (1979, UK #4, US #20)
Scary Monsters (and Super Creeps) (1980, UK #1 US #12)
Let`s Dance (1983, UK #1, US #1)
Tonight (1984, UK #1, US #11)
Never Let Me Down (1987, UK #6, US #34)
Black Tie White Noise (1993, UK #1, US #39)
The Buddha of Suburbia (1993, UK #87)
1.OUTSIDE (1995, UK #8, US #21)
Earthling (1997, UK #6, US #39)
`hours...` (1999, UK #5, US #47)
Heathen (2002, UK #5, US #14)
Reality (2003, UK #3, US #29)
The Next Day (2013)
Blackstar (2016)
Smrt

Sa suprugom Iman (2009)

Cveće ispred Bouijevog apartmana u Njujorku, januar 2016.
Boui je preminuo od raka jetre, 10. januara 2016. godine, samo dva dana nakon 69. rođendana i izdavanja albuma Blackstar.[11] Rak mu je dijagnostikovan 18 meseci ranije, ali nije iznosio ove vesti u javnost.[12] Belgijski pozorišni reditelj, Ivo van Hov, koji je radio sa pevačem na mjuziklu Lazarus, izjavio je da Boui nije mogao da dođe na probe zbog progresije bolesti. Takođe je rekao da je pevač radio i tokom bolesti.[13]

Bouijev producent Toni Viskonti je napisao:[14][15]

Uvek je radio ono što je hteo. I radio je to na svoj način i najbolje moguće. Njegova smrt se ne razlikuje od njegovog života - umetničko delo. Napravio je Blekstar za nas kao oproštajni poklon. Znao sam oko godinu dana da će ovako biti. Međutim, nisam bio spreman za to. Bio je izuzetan čovek, pun ljubavi i života. On će uvek biti sa nama. Za sada je prikladno plakati.

— Toni Viskonti
Nakon njegove smrti, fanovi su se okupili, položili cveće kod njegovog murala u rodnom gradu Brikstonu i pevali njegove pesme. Spomen obeležja nalaze se i u Berlinu, Los Anđelesu i kod njegovog apartmana u Njujorku. Posle njegove smrti, porasla je prodaja albuma.[16] Boui je insistirao da ne želi sahranu pa je kremiran u Nju Džerziju 12. januara.[17] Po njegovoj želji, pepeo je prosut na Baliju, u Indoneziji