Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

odlicno stanje
ima mali potpis

Nolit, 1966.

Pedro Paramo je jedan od najboljih romana hispanske, ali i svekolike književnosti. - Horhe Luis Borhes


Huan Rulfo (1917-1986) bio je jedan od najznačajnijih meksičkih pisaca.
Rulfov stvaralački opus nije obiman, uz roman „Pedro Paramo”, napisao je samo još zbirku priča „Dolina u plamenu”, novelu „Zlatni petao” (El gallo de oro), a u piščevoj zaostavštini ostali su fragmenti još dva nedovršena dela: „Koridiljeri” (La cordillera) i „Osumasin” (Ozumacín).
Ipak, uticaj koji je izvršio na pisce latinoameričkog buma, a i šire, nemerljiv je. O tome najbolje svedoči činjenica da je Markes ovog autora upoređivao sa Kafkom, navodeći da je „Pedro Paramo” „jedan od najlepših romana na kastiljanskom jeziku”, Suzan Zontag ga je smatrala jednim od najznačajnijih dela svetske književnosti XX veka, a nobelovac Oktavio Paz piše kako Rulfo daje „sliku našeg vlastitog pejzaža”, a njegova vizija sveta je zapravo vizija onog sveta. Veliki Karlos Fuentes je možda bio najpoetičniji rekavši da je Rulfova proza „natopljena sokovima smrti”.


PEDRO PARAMO , Huan Rulfo , Nolit Beograd 1966 , Pedro Paramo je jedan od najboljih romana hispanske, ali i svekolike književnosti. - Horhe Luis Borhes

Poštujući poslednju želju svoje majke, Huan Presijado dolazi u izmišljeni meksički grad, zabit Komalu, da bi pronašao svog oca, Pedra Parama, koga nikad nije upoznao. Međutim, Huan zatiče grad duhova, u kojem glasovi preminulih odjekuju u svetu živih, ostavljajući čitaoca da u toj snolikoj atmosferi pronađe put iz začarane pustinjske doline na granici dva sveta.

To mesto nad kojim kruže gavranovi, izniklo „na samoj zemaljskoj žeravici, skoro u čeljusti pakla”, postaće nezaobilazan literarni toponim svetske književnosti, uzdignut do dimenzija mita.

Rulfov stvaralački opus nije obiman, uz roman Pedro Paramo, napisao je samo još zbirku priča Dolina u plamenu, koja je takođe deo ove knjige, novelu Zlatni petao (El gallo de oro), a u piščevoj zaostavštini ostali su fragmenti još dva nedovršena dela: Koridiljeri (La cordillera) i Osumasin (Ozumacín). Ipak, uticaj koji je izvršio na pisce latinoameričkog buma, a i šire, nemerljiv je. O tome najbolje svedoči činjenica da je Markes ovog autora upoređivao sa Kafkom, navodeći da je Pedro Paramo „jedan od najlepših romana na kastiljanskom jeziku”, Suzan Sontag ga je smatrala jednim od najznačajnijih dela svetske književnosti XX veka, a nobelovac Oktavio Pas piše kako Rulfo daje „sliku našeg vlastitog pejzaža”, a njegova vizija sveta je zapravo vizija onog sveta. Veliki Fuentes je možda bio najpoetičniji rekavši da je Rulfova proza „natopljena sokovima smrti”.
biblioteka Metamorfoze , tvrd povez, format 12,5 x 19,5 cm , latinica, 245 strana

Huan Karlos Perez Nepomuseno Rulfo Vizkaino[1] (šp. Juan Nepomuceno Carlos Pérez Rulfo Vizcaíno; Sajula, 16. maj 1917 — Meksiko Siti, 7. januar 1986) bio je meksički pisac, scenarista i fotograf. Rulfov ugled počiva na dve male knjige; El Llano en llamas, koja se sastavljena od sedamnaest kratkih priča objavljenih 1953. godine, te na knjizi Pedro Paramo, objavljenoj 1955. godine. Jedan je od najprestižnijih pisaca 20. veka, iako se ne ističe po broju napisanih dela. Takođe, Huan Rulfo i Horhe Luis Borhes proglašeni su za najistaknutije pisce tog perioda na španskom jeziku.


Rođen je 1917. godine u Sajuli, gradiću u državi Halisko, a detinjstvo je proveo u sirotištu u Gvadalahari. Njegov otac je ubijen 1923. godine, kao i mnogi članovi njegove porodice.[2]

Objavljivanjem zbirke kratkih priča, El Llano en llamas (1953), koje se bave životima poljoprivrednika u regionu Halisko u sušnim vremenima neprijateljski raspoložene prirode, postao je jedan od najslavnijih pisaca meksičke moderne. Godine 1955, objavio je roman Pedro Paramo, koji se bavi zabunom između sveta mrtvih i živih. Ovaj roman, koji je imao međunarodni uticaj i uspeh, posebno odražava fascinaciju meksičkog naroda smrću.

Od 1946. godine posvetio se fotografiji, u kojoj je, takođe, stvarao izuzetna dela. Radio je za kompaniju Gudrih-Euskadi od 1946. do 1952. godine kao trgovački putnik. Godine 1947, oženio je Klaru Anhelinu Aparisio Rejes, sa kojom je imao četvoro dece. Od 1954. do 1957. bio je saradnik i urednik Komisije Papaloapan u Nacionalnom institutu domorodaca u Meksiko Sitiju. Takođe, postoji više od 6.000 negativa njegovih fotografija u fondaciji „Huan Rulfo“.[3]

Huan Rulfo je bio jedan od najvećih latinoameričkih pisaca 20. veka, koji su pripadali književnom pokretu pod nazivom „magični realizam“. Samim tim, u njegovim delima postoji kombinacija realnosti i fantazije, čija radnja se odvija u latinoameričkom ambijentu, a likovi predstavljaju i odražavaju tipičnost mesta, te se sa svojim velikim društveno-kulturnim pitanjima prepliću sa svetom fantazije.

Interesantno, posle dve uspešne knjige, postepeno se udaljava od pisanja te počinje da radi za televiziju. Završio je karijeru kao direktor uredničkog tima Domorodačkog instituta Meksika (šp. Instituto Indigenista de México). Umro je u Meksiku 8. januara 1986. godine.

Un pedazo de noche, jedini preostali fragment romana El Hijo del desaliento
La vida no es muy seria en sus cosas, (priča) (1945)
El llano en llamas, (1953).
Pedro Paramo, (1955).
El gallo de oro, (1980).

tags:
hispanoamerički roman skolice kortasar terra nostra karlos fuentes sto godina samoće markes sabato anđeo uništenja magijski realizam horhe luis borhes meksicka knjizevnost meksicki roman pisci vavilonska biblioteka ...