ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K10
Jezik: Srpski

U dobrom stanju!

UHVATI ZVEZDU PADALICU - Dragoslav Mihailović

Pripovetka Četrdeset i tri godine prvi put u ovoj zbirci!

„U romanima i pripovetkama Dragoslava Mihailovića do uzvišenosti, do tragičnog osećanja života dolazi se sasvim prirodno, ne navođenjem apriornih argumenata izuzetnosti, nego opisom i dramatizacijom običnog, samog, gotovo anonimnog ljudskog postojanja koje u pripovednom činu dobija smisao, opštu važnost i izuzetnu umetničku vrednost.“ Mihajlo Pantić

„Postoji u prozi ovog pisca jedan lik, jedno lice, koje najlakše izmakne pažnji, uz Petriju, Ljubu Vrapčeta iz Tikava i druge poznate figure, a najizraženije u pripovetkama iz zbirke Uhvati zvezdu padalicu. To je neko ko je vrlo oprezan, ko se koristi književnim jezikom i ko nastoji na što preciznijem ocrtavanju onoga što je horizont njegovih uspomena, njegovih saznanja sveta, njegove patnje. Već od prve pripovetke `Pas` reč je o nekome ko je samac, živi u užasnim materijalnim uslovima, opterećen nimalo veselim sećanjima, dakle, neko lice koje je u sasvim tamnoj, sumornoj auri. To lice ima svoje lirske motive, a u celoj zbirci Uhvati zvezdu padalicu pominje se neka kapija, verovatno u Ćupriji, negde u piščevom rodnom mestu, sa dva mlada jablana, nekad dva treperava i šuštava jablana, nekad i dve topole, koji daju melanholičan ton svim likovima i pričama iz ove knjige.“ Ljubiša Jeremić

„U književnosti postoji nešto što je univerzalno, što možemo označiti kao skup svih načina na koje se može slikati ljudska sudbina, složen skup kojeg posreduje tradicija u koju se upisuje svaki istinski značajan pisac. Dragoslav Mihailović se u tu tradiciju uključuje i postaje njen važan deo.“ Radivoje Mikić


Dragoslav Mihailović ili Mihajlović (Ćuprija, 17. novembar 1930) je srpski književnik, redovni član SANU, dobitnik mnogih književnih nagrada i priznanja, prevođen na više evropskih jezika. Njegov književni opus obuhvata pripovetke, romane i drame.

Rođen u Ćupriji, studirao u Beogradu Filozofski fakultet na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Prema njegovim rečima, dolazi u sukobe sa Udbom, nakon što se pobunio protiv hapšenja svojih drugova, koji su uhapšeni zbog političkih viceva. Nakon toga, jedan svedok je izjavio da se Dragoslav Mihailović od samog početka opredelio za rezoluciju Informbiroa, i da je izjavio da je Tito američki špijun, i da je partija likvidirala SKOJ. 1949. godine je izbačen iz kandidature za člana Komunističe partije Jugoslavije, a 15. septembra 1950. godine je uhapšen. Na Goli Otok je prebačen 28. februara 1951. i tamo je proveo 12 meseci.[2]

„Najopasnije je u to vreme bilo za informbirovce. Ali, nisu samo ljudi koji su bili za rezoluciju proglašavani `ibeovcima`, već i mnogi drugi koji im iz raznih razloga nisu odgovarali.”[3]

„Bio sam razočaran mladi skojevac – zbog mnogobrojnih hapšenja, Udbine i partijaške samovolje i ponekad sam to i javno osuđivao”.[4]

Fakultet je završio 1957. godine, ali nije uspeo da nađe stalno zaposlenje i često je menjao posao.

Dobitnik je Kočićeve nagrade 2011.[1]

Njegov sin je slikar Branislav Mihajlović, a ćerka glumica Milica Mihajlović.[5]

Dela
Roman „Kad su cvetale tikve“ prvi put je objavljen 1968. godine i izazvao je u to vreme značajnu reakciju socijalističkog režima. Predstava koja je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu trebalo da se igra po ovom romanu je zabranjena pre nego što je izvedena premijera, a po priči autora, Josip Broz ju je lično zabranio,[6] na insistiranje Edvarda Kardelja.