pregleda

Tomas Man - DOKTOR FAUSTUS + Nastanak Doktora Faustusa


Cena:
1.490 din
Želi ovaj predmet: 5
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express, koristite alternativu
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

Askeza (1758)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 3155

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju!


Naslov Doktor Faustus : život nemačkog kompozitora Adrijana Leverkina ispričao jedan prijatelj. 1 : Doktor Faustus / Tomas Man ; [s nemačkog preveo Dragan Stojanović]
Vrsta/sadržaj type of material knjiga
Jezik srpski
Godina 1980
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1980
Ostali autori Stojanović, Dragan
Fizički opis 433 str. ; 20 cm
Zbirka Odabrana dela Tomasa Mana
Napomene Prevod dela: Doktor Faustus.

Naslov Doktor Faustus. Knj. 2 ; Nastanak doktora Faustusa : [roman jednog romana] / Tomas Man ; [s nemačkog preveo [prvi deo] Dragan Stojanović, s nemačkog prevela [drugi deo] Drinka Gojković]
Jedinstveni naslov Doktor Faustus. srp
Die Entstehung des Doktor Faustus. srp
Vrsta/sadržaj type of material roman
Jezik srpski
Godina 1980
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1980 (Novi Sad : Budućnost)
Ostali autori Gojković, Drinka
Stojanović, Dragan
Fizički opis 477 str. ; 20 cm
Zbirka Odabrana dela Tomasa Mana
Napomene Prevodi dela: Doktor Faustus ; Die Entstehung des Doktor Faustus / Thomas Mann.


U Doktoru Faustusu je došlo do prave „provale` istorije u manovo umetničko ostvarenje. Neposrednije nego u bilo kojoj drugoj njegovoj pripovedačkoj tvorevini, predmet spisateljske igre iz koje nastaje književni svet romana tu su i aktuelno zbivanje, čiji je pisac svedok i sudeonik, i ono što je, pripremajući ga, ovom zbivanju prethodilo, kao i dalja prošlost sa svojim figurama i simbolima, delotvornim u prikazivanoj sadašnjici tako što se viđenje i tumačenje te prošlosti čitaocu neposredno daju preko naratora koji piše životopis svoga prijatelja, ali i fantomski-neuhvatljivo, kao ponovljene crte predaka na licima savremenika, koji se ne vide uvek, niti je svako kada da ih prepozna. Ni u jednom svom pripovedačkom delu nije Man tako eksplicitan, kad je reč o istorijskom zbivanju, kao u Doktoru Faustusu, ali u isti mah, ni u jednom drugom delu ne zavisi njegovo razumevanje u tolikoj meri od sposobnosti da se prate aluzije, podrazumevani nedorečeni i poludorečeni sadržaji, niti su šifre kojima se pisac služi tako složene. Doktor Faustus slika epohalno finale, koje predstavlja nacional-socijalizam u nemačkoj i Drugi svetski rat, i njegovo približavanje, viđeno pre svega iz perspektive reprezentativne sudbine umetnika, a onda i kroz preplitanje drugih građanskih sudbina. Problem sa kojim se Toman Man suočava od svojih početaka: umetnik je među drugim ljudima usamljenik, iako njegovo delo treba da bude njegovo obraćanje njima - dobija ovde najzaoštreniji vid i bitno povesni smisao.


Tomas Man (nem. Paul Thomas Mann; Libek, 6. jun 1875—Cirih, 12. avgust 1955), bio je nemački romanopisac i pripovedač, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. godine.
Detinjstvo i školovanje
Rođen je u nemačkom gradu Libeku 6.juna, u staroj i uglednoj trgovačkoj porodici. Bio je drugo od petoro dece trgovca Tomasa Johana Hajnrifa Mana i Julije de Silva Bruns, poreklom Južnoamerikanke. Njegov stariji brat Hajnrih, koji će i sam postati pisac, rođen je 1871. godine. Imao je i dva mlađa brata, Karla i Viktora i sestru Juliju.[1]

Pohađao je gimnaziju `Katherineum` u Libeku, ali su ga mnogo više od škole interesovali muzika, čitanje i pisanje. Prve književne pokušaje, po ugledu na Hajnea na kojima se potpisao sa Paul Tomas, objavio je u gimnazijskom časopisu Der Frühlingssturm (Prolećna oluja) koji je sam uređivao.[2]

U ranom detinjstvu živeo u dobrostojećoj porodici, ali se to menja posle očeve smrti 1891. godine. Porodica se seli u Minhen, dok je Tomas ostao da završi školu u Libeku.

Pošto se pridružio porodici u Minhenu, tokom 1894. i 1895. na Visokoj tehničkoj školi u tom gradu sluša predavanja iz istorije umetnosti, istorije književnosti i ekonomije. U tom periodu objavljuje i prvu zapaženu novelu u časopisu Dvadeseti vek koji je uređivao njegov brat Hajnrih.[1]

Porodica
Godine 1905. oženio se sa Katjom Pringshajm, kćerkom minhenskog profesora matematike. Katja i Tomas će imati šestoro dece, od kojih će neka, kao Klaus, krenuti očevim stopama i poslati književnici. Pored Klausa, Manovi su imali i kćerke Eriku, Moniku i Elizabetu, i sinove Gotfrida i Mihaela.

Odlazak iz Nemačke
Tokom Prvog svetskog rata Tomas Man je zbog političkih stavova došao u sukob sa bratom Hajnrihom. Neposredan povod za netrpeljivost bilo je objavljivanje Manovog teksta Fridrih i velika koalicija (Friedrisch und die grosse Koalition) u kojem je branio nemačku politiku.

Ipak, dve decenije kasnije, u vreme uspona Hitlera, Man uviđa opasnost od nacizma i drži 1929. godine govor koji je 1930. godine objavljen pod nazivom Apel razumu (Ein Appell an die Vernunft). Kada je tokom 1933. godine, zajedno sa suprugom putovao po Evropi i držao predavanja, sin Klaus i kćerka Erika mu šalju upozorenje da se više ne vraća. Kuća Manovih je konfiskovana; tada je i doneta odluka o deportaciji Manovih u logor Dahau.[1]

Manovi se zadržavaju u Švajcarskoj, u malom mestu blizu Ciriha. Od 1934. Man putuje više puta u Ameriku gde drži predavanja, da bi konačno postao profesor na Prinstonu 1938. godine.

U Americi je Man prihvaćen kao slavni evropski emigrant. Ubrzo se cela porodica okupila u Americi i potom preselila i Los Anđeles. Zvanično Man postaje američki državljanin 1944. godine. Tokom 40-ih drži više govora protiv nacizma, koji su objavljeni 1944. godine.


Posle rata, godine 1952, prelazi ponovo u Švajcarsku. Do kraja života putuje i drži predavanja. Na putu za Holandiju 1955. se razboleo, te je hitno prebačen u bolnicu u Cirihu, gde je umro 12. avgusta.

Počeci
Man je u gimnaziji objavio svoje književne prvence (Vizija), a 1893. i 1894. prve novele: Posrnula (Die Gefallene) i Volja za sreću (Der Wille zum Glück). Ubrzo potom (1898) objavljena je i njegova prva zbirka novela Mali gospodin Frideman (Der kleine herr Friedemann). `Junaci ovih kratkih priča obično su ljudi nastranih ćudi, ljudi izdvojeni iz društva, zatvoreni u sebe i u svoju usamljenost (...)` [2] Na taj način Man je u svojim prvim radovima najavio i prvu veliku temu koja će obeležiti njegova najznačajnija dela: položaj umetnika u društvu.

Romani i novele
Već u ranoj mladosti započeo je rad na prvom zahtevnijem delu koje je u početku trebalo da bude obimnija novela - Budenbrokovi (Buddenbrooks, 1901) Ipak, delo je naraslo u veliki porodični roman autobiografskog karaktera, koji kroz nekoliko generacija prati sudbinu jedne libečke građanske porodice. Nobelova nagrada koju je dobio 1929. godine, kako je navedeno na povelji, dodeljena mu je upravo za ovaj roman.[3]

Godine 1903. objavljena je druga Manova zbirka novela pod nazivom Tristan u kojoj se pojavila i novela Tonio Kreger. Tema Tristana je antagonizam između umetnosti i života, a ista problematika će činiti osnov novele Tonio Kreger: `Dok je u Tristanu taj antagonizam dobio komično-satirično rešenje, ovde je ono lirski sumorno (...) U Toniju Kregeru Man je prvi put svesno iskoristio muziku kao sredsvo jezičkog uobličavanja, primenio tehniku `lajtmotiva`, stilskog ponavljanja i variranja.`[4]

Manov rani stvaralački period, obeležen pre svega novelističkim radom, završava se delom Smrt u Veneciji koje je objavljeno 1912. godine. U ovoj noveli ponovo se prikazuje odnos umetnosti i života, ali i `problematična priroda umetnikova`.[4]

Zrelim periodom Manovog stvaralaštva dominira svakako veliki roman Čarobni breg koji je završen 1924. godine. Neposrednu inspiraciju za nastanak romana Man je doživeo kada je 1912. godine posetio svoju suprugu Katju koja se lečila u sanatrijumu u Davosu. Lično i intenzivno iskustvo boravka u izolovanom lečilištvu Man je inkorporao u svog junaka Hansa Kastorpa, tako gradeći složenu celinu u kojoj breg postaje simbol celokupne sudbine čoveka: `Čarobni breg predstavlja veliku kompoziciju ljudskih odnosa i ideja epohe, vaspitni roman vremena.`[5]

Man i Anica Savić Rebac
U Univerzitetskoj biblioteci `Svetozar Marković` u Beogradu čuva se jedno dragoceno svedočanstvo o korespondenciji između Tomasa Mana i Anice Savić Rebac, klasičnog filologa, prevodioca i esejiste. Naime, Anica Savić je intenzivno prevodila dela modernih nemačkih autora, kao i značajne novele Tomasa Mana i odlomak Čarobnog brega. Pored toga objavila je više lucidnih eseja i kritičkih prikaza, približivši tako nemačkog romansijera srpskom čitalaštvu.

Od posebne je važnosti činjenica da se Anica Savić dopisivala sa Manom, ali je sačuvano svega jedno pismo iz 1929. godine koje je Man uputio Anici dok je živela u Skoplju. U pismu se Man zahvaljuje na primercima njenih prevoda novela Tonio Kreger, Tristan i Smrt u Veneciji. Njihova korespondencija dovela je i do saradnje i međusobnog uticaja. Naime, Man je koristio neke teme iz Aničinog teksta `Kallistos` za roman Josif i njegova braća. Objavivši ovaj tekst u Wiener Studien, ona je 1937. godine poslala separat Manu koji ga je pažljivo iščitao, beležeći svoje komentare na marginama.

Ne saljem u inostranstvo!
Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
Tu sam za sva pitanja!
Knjige saljem nakon uplate!
POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!



Predmet: 57512399
U dobrom stanju!


Naslov Doktor Faustus : život nemačkog kompozitora Adrijana Leverkina ispričao jedan prijatelj. 1 : Doktor Faustus / Tomas Man ; [s nemačkog preveo Dragan Stojanović]
Vrsta/sadržaj type of material knjiga
Jezik srpski
Godina 1980
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1980
Ostali autori Stojanović, Dragan
Fizički opis 433 str. ; 20 cm
Zbirka Odabrana dela Tomasa Mana
Napomene Prevod dela: Doktor Faustus.

Naslov Doktor Faustus. Knj. 2 ; Nastanak doktora Faustusa : [roman jednog romana] / Tomas Man ; [s nemačkog preveo [prvi deo] Dragan Stojanović, s nemačkog prevela [drugi deo] Drinka Gojković]
Jedinstveni naslov Doktor Faustus. srp
Die Entstehung des Doktor Faustus. srp
Vrsta/sadržaj type of material roman
Jezik srpski
Godina 1980
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1980 (Novi Sad : Budućnost)
Ostali autori Gojković, Drinka
Stojanović, Dragan
Fizički opis 477 str. ; 20 cm
Zbirka Odabrana dela Tomasa Mana
Napomene Prevodi dela: Doktor Faustus ; Die Entstehung des Doktor Faustus / Thomas Mann.


U Doktoru Faustusu je došlo do prave „provale` istorije u manovo umetničko ostvarenje. Neposrednije nego u bilo kojoj drugoj njegovoj pripovedačkoj tvorevini, predmet spisateljske igre iz koje nastaje književni svet romana tu su i aktuelno zbivanje, čiji je pisac svedok i sudeonik, i ono što je, pripremajući ga, ovom zbivanju prethodilo, kao i dalja prošlost sa svojim figurama i simbolima, delotvornim u prikazivanoj sadašnjici tako što se viđenje i tumačenje te prošlosti čitaocu neposredno daju preko naratora koji piše životopis svoga prijatelja, ali i fantomski-neuhvatljivo, kao ponovljene crte predaka na licima savremenika, koji se ne vide uvek, niti je svako kada da ih prepozna. Ni u jednom svom pripovedačkom delu nije Man tako eksplicitan, kad je reč o istorijskom zbivanju, kao u Doktoru Faustusu, ali u isti mah, ni u jednom drugom delu ne zavisi njegovo razumevanje u tolikoj meri od sposobnosti da se prate aluzije, podrazumevani nedorečeni i poludorečeni sadržaji, niti su šifre kojima se pisac služi tako složene. Doktor Faustus slika epohalno finale, koje predstavlja nacional-socijalizam u nemačkoj i Drugi svetski rat, i njegovo približavanje, viđeno pre svega iz perspektive reprezentativne sudbine umetnika, a onda i kroz preplitanje drugih građanskih sudbina. Problem sa kojim se Toman Man suočava od svojih početaka: umetnik je među drugim ljudima usamljenik, iako njegovo delo treba da bude njegovo obraćanje njima - dobija ovde najzaoštreniji vid i bitno povesni smisao.


Tomas Man (nem. Paul Thomas Mann; Libek, 6. jun 1875—Cirih, 12. avgust 1955), bio je nemački romanopisac i pripovedač, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. godine.
Detinjstvo i školovanje
Rođen je u nemačkom gradu Libeku 6.juna, u staroj i uglednoj trgovačkoj porodici. Bio je drugo od petoro dece trgovca Tomasa Johana Hajnrifa Mana i Julije de Silva Bruns, poreklom Južnoamerikanke. Njegov stariji brat Hajnrih, koji će i sam postati pisac, rođen je 1871. godine. Imao je i dva mlađa brata, Karla i Viktora i sestru Juliju.[1]

Pohađao je gimnaziju `Katherineum` u Libeku, ali su ga mnogo više od škole interesovali muzika, čitanje i pisanje. Prve književne pokušaje, po ugledu na Hajnea na kojima se potpisao sa Paul Tomas, objavio je u gimnazijskom časopisu Der Frühlingssturm (Prolećna oluja) koji je sam uređivao.[2]

U ranom detinjstvu živeo u dobrostojećoj porodici, ali se to menja posle očeve smrti 1891. godine. Porodica se seli u Minhen, dok je Tomas ostao da završi školu u Libeku.

Pošto se pridružio porodici u Minhenu, tokom 1894. i 1895. na Visokoj tehničkoj školi u tom gradu sluša predavanja iz istorije umetnosti, istorije književnosti i ekonomije. U tom periodu objavljuje i prvu zapaženu novelu u časopisu Dvadeseti vek koji je uređivao njegov brat Hajnrih.[1]

Porodica
Godine 1905. oženio se sa Katjom Pringshajm, kćerkom minhenskog profesora matematike. Katja i Tomas će imati šestoro dece, od kojih će neka, kao Klaus, krenuti očevim stopama i poslati književnici. Pored Klausa, Manovi su imali i kćerke Eriku, Moniku i Elizabetu, i sinove Gotfrida i Mihaela.

Odlazak iz Nemačke
Tokom Prvog svetskog rata Tomas Man je zbog političkih stavova došao u sukob sa bratom Hajnrihom. Neposredan povod za netrpeljivost bilo je objavljivanje Manovog teksta Fridrih i velika koalicija (Friedrisch und die grosse Koalition) u kojem je branio nemačku politiku.

Ipak, dve decenije kasnije, u vreme uspona Hitlera, Man uviđa opasnost od nacizma i drži 1929. godine govor koji je 1930. godine objavljen pod nazivom Apel razumu (Ein Appell an die Vernunft). Kada je tokom 1933. godine, zajedno sa suprugom putovao po Evropi i držao predavanja, sin Klaus i kćerka Erika mu šalju upozorenje da se više ne vraća. Kuća Manovih je konfiskovana; tada je i doneta odluka o deportaciji Manovih u logor Dahau.[1]

Manovi se zadržavaju u Švajcarskoj, u malom mestu blizu Ciriha. Od 1934. Man putuje više puta u Ameriku gde drži predavanja, da bi konačno postao profesor na Prinstonu 1938. godine.

U Americi je Man prihvaćen kao slavni evropski emigrant. Ubrzo se cela porodica okupila u Americi i potom preselila i Los Anđeles. Zvanično Man postaje američki državljanin 1944. godine. Tokom 40-ih drži više govora protiv nacizma, koji su objavljeni 1944. godine.


Posle rata, godine 1952, prelazi ponovo u Švajcarsku. Do kraja života putuje i drži predavanja. Na putu za Holandiju 1955. se razboleo, te je hitno prebačen u bolnicu u Cirihu, gde je umro 12. avgusta.

Počeci
Man je u gimnaziji objavio svoje književne prvence (Vizija), a 1893. i 1894. prve novele: Posrnula (Die Gefallene) i Volja za sreću (Der Wille zum Glück). Ubrzo potom (1898) objavljena je i njegova prva zbirka novela Mali gospodin Frideman (Der kleine herr Friedemann). `Junaci ovih kratkih priča obično su ljudi nastranih ćudi, ljudi izdvojeni iz društva, zatvoreni u sebe i u svoju usamljenost (...)` [2] Na taj način Man je u svojim prvim radovima najavio i prvu veliku temu koja će obeležiti njegova najznačajnija dela: položaj umetnika u društvu.

Romani i novele
Već u ranoj mladosti započeo je rad na prvom zahtevnijem delu koje je u početku trebalo da bude obimnija novela - Budenbrokovi (Buddenbrooks, 1901) Ipak, delo je naraslo u veliki porodični roman autobiografskog karaktera, koji kroz nekoliko generacija prati sudbinu jedne libečke građanske porodice. Nobelova nagrada koju je dobio 1929. godine, kako je navedeno na povelji, dodeljena mu je upravo za ovaj roman.[3]

Godine 1903. objavljena je druga Manova zbirka novela pod nazivom Tristan u kojoj se pojavila i novela Tonio Kreger. Tema Tristana je antagonizam između umetnosti i života, a ista problematika će činiti osnov novele Tonio Kreger: `Dok je u Tristanu taj antagonizam dobio komično-satirično rešenje, ovde je ono lirski sumorno (...) U Toniju Kregeru Man je prvi put svesno iskoristio muziku kao sredsvo jezičkog uobličavanja, primenio tehniku `lajtmotiva`, stilskog ponavljanja i variranja.`[4]

Manov rani stvaralački period, obeležen pre svega novelističkim radom, završava se delom Smrt u Veneciji koje je objavljeno 1912. godine. U ovoj noveli ponovo se prikazuje odnos umetnosti i života, ali i `problematična priroda umetnikova`.[4]

Zrelim periodom Manovog stvaralaštva dominira svakako veliki roman Čarobni breg koji je završen 1924. godine. Neposrednu inspiraciju za nastanak romana Man je doživeo kada je 1912. godine posetio svoju suprugu Katju koja se lečila u sanatrijumu u Davosu. Lično i intenzivno iskustvo boravka u izolovanom lečilištvu Man je inkorporao u svog junaka Hansa Kastorpa, tako gradeći složenu celinu u kojoj breg postaje simbol celokupne sudbine čoveka: `Čarobni breg predstavlja veliku kompoziciju ljudskih odnosa i ideja epohe, vaspitni roman vremena.`[5]

Man i Anica Savić Rebac
U Univerzitetskoj biblioteci `Svetozar Marković` u Beogradu čuva se jedno dragoceno svedočanstvo o korespondenciji između Tomasa Mana i Anice Savić Rebac, klasičnog filologa, prevodioca i esejiste. Naime, Anica Savić je intenzivno prevodila dela modernih nemačkih autora, kao i značajne novele Tomasa Mana i odlomak Čarobnog brega. Pored toga objavila je više lucidnih eseja i kritičkih prikaza, približivši tako nemačkog romansijera srpskom čitalaštvu.

Od posebne je važnosti činjenica da se Anica Savić dopisivala sa Manom, ali je sačuvano svega jedno pismo iz 1929. godine koje je Man uputio Anici dok je živela u Skoplju. U pismu se Man zahvaljuje na primercima njenih prevoda novela Tonio Kreger, Tristan i Smrt u Veneciji. Njihova korespondencija dovela je i do saradnje i međusobnog uticaja. Naime, Man je koristio neke teme iz Aničinog teksta `Kallistos` za roman Josif i njegova braća. Objavivši ovaj tekst u Wiener Studien, ona je 1937. godine poslala separat Manu koji ga je pažljivo iščitao, beležeći svoje komentare na marginama.
57512399 Tomas Man - DOKTOR FAUSTUS + Nastanak Doktora Faustusa

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.