pregleda

Huxley / Haksli - Divni novi svet / Vrli novi svet


Cena:
590 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

Askeza (1357)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 2609

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju! Potpis!

Vrli novi svijet je roman Oldusa Hakslija napisan 1931, a objavljen 1932. godine. Radnja se odvija u Londonu 2540. godine (632. godine Fordove ere, po romanu). Roman predviđa razvoj reproduktivne tehnologije i učenja u snu koji u spoju dovode do stvaranja novog društva. Društvo budućnosti je otjelotvorenje ideala koji čine osnovu futurizma. Haksli je kao odgovor na ovu knjigu napisao i esej, Brave New World Revisited (1958) i svoje završno djelo, roman pod naslovom Ostrvo (Island, 1962. godine)

Vrli novi svijet je najpoznatiji Hakslijev roman. Ironičan naziv (Brave New World) je izveden iz riječi lika Mirande iz Šekspirovog djela Bura, čin V, scena I


Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka.[1][2][3] Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela.

Napisao je čuveno delo Vrli novi svet. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji.

Poznat je i kao zagovornik korišćenja psihoaktivnih supstanci, o čemu je iscrpno pisao u svojoj knjizi Vrata percepcije (The Doors of Perception) po kojoj je sastav Dorsi (The Doors) dobio ime.[4] Hakslijevu pažnju su posebno privukla medicinska istraživanja engleskog psihijatra Hemfrija Ozmonda, koji je nastojao novootkrivenu supstancu LSD da upotrebi u lečenju određenih mentalnih poremećaja.[5] Godine 1953, Hemfri Osmond je snabdeo Hakslija sa dozom meskalina.[6]

Haksli je dobrovoljno eksperimentisao s psihodeličnim drogama pod nadzorom dr Ozmonda, zaključivši da je LSD droga koja proširuje svest i omogućuje iskorak u alternativnu stvarnost.[5] U knjizi „Vrata percepcije“ isticao je da ljudski um u svakodnevnom opažanju deluje kao filtar koji selektivno propušta samo nužne informacije, dok LSD uklanja ovaj filtar i tako čini ključ za vrata spoznaje. Kad se ta vrata jednom otvore, onda navali bujica utisaka, boja, zvukova i slika, svakodnevne stvari vide se drukčijima, javljaju se čudne vizije, a misli koje se obično smatraju banalnim sada se pokazuju kao stvari od velikoga značenja. To, po Haksliju, nije ništa drugo do mistična ekstaza, direktan ulaz u transcendentno.[5] Na temelju toga predviđao je senzacionalan preporod religije čim LSD dođe do širih narodnih masa. Smatrao je da ako ova droga može proizvesti religijske učinke, onda je ona puno više od pukog sredstva za promenu raspoloženja.[5]

Dela
U romanima, novelama i esejima Haksli je kritičar građanske inteligencije između dva rata. Kasnije, posle Drugog svetskog rata, on je pesimista i savremenu civilizaciju pokušava da nađe u mističnim spekulacijama.[7]

Romani
Setni krom (1921)
Antic Hay (1923)
Jalovo lišće (1925)
Kontrapunkt (1928)
Vrli novi svet (1932)
Bezooki u Gazi (1936)
Nakon mnogo leta umire labud (1939)
Vreme mora biti zaustavljivo (1944)
Majmun i bit (1948)
Genije i boginja (1955)
Ostrvo (1962)
Kratke priče
Limbo (1920)
Mortal Coils (1922)
Mali Meksikanac (SAD - mladi Arhimedes) (1924)
Dve od tri Gracije (1926)
Kratke sveće (1930)
Jakobove ruke; Bajka (krajem 1930-ih)
Sabrane kratke priče (1957)
Poezija
Plameni točak (1916)
Jona (1917)
Poraz mladosti (1918)
Leda (1920)
Arabia Infelix (1929)
The Cicadas (1931)
Prva filozofova pesma
Putopisi
Idući putem (1925)
Zajedljivi pilat: dnevnik jednog putovanja (1926)
Preko Meksičkog zaliva (1934)
Zbirke eseja
Na margini (1923)
Idući putem (1925)
Novi i stari eseji (1926)
Prave studije (1927)
Radi šta hoćeš (1929)
Vulgarnost u književnosti (1930)
Muzika noću (1931)
Tekstovi i uvodi (1932)
Drvo masline (1936)
Reči i njihovo značenje (1940)
Umetnost viđenja (1942)
The Perennial Philosophy (1945)
Nauka, sloboda i mir (1946)
Teme i varijacije (1950)
Sutra, sutra i sutra (1952)
Vrata percepcije (1954)
Raj i pakao (1956)
Adonis i alfabet (1956)
Sakupljeni eseji (1958)
Vrli novi svet Reviziran (1958)
Književnost i nauka (1963)
Scenariji
Hrabri Novi svet
Čovekoliki majmun i esencija
1940 Ponos i predrasuda (kolaboracija)
1943 Madame Curie|Gospođa Kiri (kolaboracija)
1944 Džejn Ejr (kolaboracija sa Džonom Hausmanom)
1947 Ženska osveta
1950 Preludijum slave
1951 Originalni scenario (odbijen) za Diznijev animirani film Alisa u Zemlji čuda [8]
1971 Bezoki u Gazi (BBC mini serija u kolaboraciji sa Robin Čapman)[9]
Audio snimci
1955 Znanje i razumevanje [10][11]
1955 Ko smo mi? [11][12]
Zanimljivosti
Predavao je jedan semestar francuski jezik mladom Džordžu Orvelu na Itonu.
Pojavljuje se u gornjem desnom uglu na ilustraciji jednog od najpopularnijih albuma svih vremena “Klub slomljenih srca narednika Pepera” Bitlsa.
LSD je prvi put uzeo 24. decembra 1955, a poslednji put na samrti, 23. novembra 1963. Poslednje reči su mu bile: „LSD 100 miligrama IM“ (u mišić).

Ne saljem u inostranstvo!
Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
Tu sam za sva pitanja!
Knjige saljem nakon uplate!
POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!

Predmet: 56252899

LimundoGrad d.o.o. koristi kolačiće koji su potrebni za pružanje usluga u svrhu statistike, sigurnosti, kao i utvrđivanja interesovanja korisnika i može ih deliti sa trećim licima u svrhu analize i marketinga. Više informacija.