ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Jugoslovenski ekslibris Ex-libris Yugoslavia The world of ex-libris Svet ekslibrisa Beograd odlicno ocuvana novo
Svet ekslibrisa
Lib27
Autor: B. Stojaković
Ekslibris? Šta je to? Zvuči poznato, ali teško da bi većina ljudi znala odgovor. Ekslibris društvo Beograd organizovalo je izložbu `Svet ekslibrisa` koja je otvorena preksinoć u Galeriji `Glasnik` u Beogradu i traje do petog avgusta. Posetioci će biti u prilici da vide neke od najlepših primeraka knjižnih listića, kako glasi prevod latinskog izraza ex libris.
Morate biti dovoljno `otkačeni` da biste posedovali kolekciju ekslibrisa, kaže za naš list predsednik Ekslibris društva Beograd Časlav Ocić, koji je i član japanskog udruženja. Drugim rečima, samo ljubitelji knjige, slikarstva i umetnosti uopšte naručuju od umetnika izradu ekslibrisa. To je knjižni listić koji se obično lepi na unutrašnju stranu korica knjiga, obavezno sadrži ime vlasnika knjige i postoji još od antičkog doba. Tada je u vidu pečata ukazivao na vlasnika svitka ili glinene ploče u mesopotamskoj kulturi.
Pravi procvat ekslibris doživljava tek posle Gutenbergovog otkrića pokretnih slova i masovnim štampanjem knjige. Lagano, ekslibrisi su postali mala umetnička dela (danas format ne sme biti veći od 13 centimetara) koja se rade u raznim tehnikama. Početkom 20. veka ekslibris prerasta u grafičku disciplinu, a uobičajene tehnike su drvorez, linorez, bakropis, sito štampa ili litografija, objašnjava Časlav Ocić. Razvojem tehnologije, ekslibris može predstavljati i fotografija ili neka od kompjuterskih tehnika koje omogućuju veće tiraže otisaka knjižnih listića.
Mnoge poznate ličnosti u svetskoj i našoj istoriji naručivale su od umetnika ekslibrise. U našoj tradiciji računa se da je prvi poznat listić u obliku pečata imao Sveti Sava, kaže Časlav Ocić i pominje još patrijarha Rajačića s kraja 18. veka, Mihajla Pupina i Josipa Broza Tita kao vlasnike knjiga ukrašenih ekslibrisima. Britanska kraljica Elizabeta II ima čak i savetnika za ekslibris dvorske biblioteke, koji objavljuje svoje radove u `Ekslibris letopisu`, časopisu beogradskog društva.
Ekslibris društvo Beograd osnovano je 1994. godine i od tada je član Međunarodne federacije ljubitelja ekslibrisa. Broji više od 250 članova iz zemlje i inostranstva koje učestvuju na svetskim izložbama ekslibrisa. Domaćin svetskog kongresa ove discipline biće Peking 2008. godine, a zanimljivo je istaći da kineski ministar kulture ima pomoćnika za ekslibris, kaže naš sagovornik.
Na izložbi u `Glasniku` predstavljeni su radovi Branka Miljuša, Bogdana Kršića, Aleksandra Deroka, Miloša Ćirića, Pavela Čanjija i drugih umetnika. Crno-beli otisci pejzaža sa usamljenim drvećem autora Šigeki Tomure iz Japana osvajaju na prvi pogled.
Beogradsko društvo je 1995. godine bilo domaćin mećunarodne smotre ekslibrisa, a za septembar je planirano drugo trijenale u organizaciji sa bugarskim udruženjem na temu `Hleb`.