Savić je savremenik koji je davno shvatio da cilj više nije realno prikazivanje stvarnosti
sveta u kome obitavamo jer se postmoderni čovek zasitio podražavanja gole realnosti. Svet
literature u dobrim knjigama, kakve jesu Savićeve, nije više nastanjen samo dobro preslikanim
modelima poznatim iz jave, nego ga čine autohtoni junaci – i teme – koji obitavaju u posebnom
vremenskom i prostornom kontinuumu, paralelnom svetu iz sna Priče, koji ima težinu i
integritet jednak stvarnosti u kojoj živimo mi, obični junaci ovog našeg običnog života.
Savić, pisac Malog glosara kreativnog pisanja”, jednom već označen kao inovator u već
tradicionalnom, dokazao je, ne samo davno  “Hlebom i strahom”, romanom s pravom ovenčanim
Ninovom nagradom,  sve zablude onih koji su smatrali da je postmodernizam jednostavan stilski
pravac koji se nemilosrdno podsmeva vrednosnim plodovima vremena koja su nam prethodila.
Ništa, ipak, kao i uvek, nije bilo utvrđeno i neporecivo se radi o dominantnom načinu
delovanja i mišljenja  druge polovine dvadesetog veka, ali i ovih naših prvih decenija početka
novog milenijuma, koji zapanjuje raznovrsnošću kombinatorike i pretapanja motiva, različitih
umetnosti, žanrova…
Sa knjigom koja je i zbirka dajdžest autopoetičkih eseja, ali i upustvo za pisanje “za početnike” – i
on je, godinama ranije, baš kao svojevremeno i Danilo Kiš, davao eksplicitne savete kako i šta
pisati – Savić se priključio pionirima Pisaca uybenika za kreativno pisanje i time pomogao
kako piscima – početnicima, tako i i sopstvenom proznom opusu koji je novim, pedagoškim
elementima, stekao nove kvalitete, tj. širinu.

Đorđe Pisarev