Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

unutra kao nova
odlično stanje
omotač ima malo tragova vremena kao što se vidi na slici, ali i on je veoma dobar, nema zacepljenja i slično
pogledati slike

Rat za smak sveta : roman / Mario Vargas Ljosa ; prevela sa španskog Jasna Bunjevac Sotelo ; predgovor Milivoj Telećan
Beograd : Nolit, 1986 (Beograd : Kultura)
744 str. ; 20 cm
Biblioteka Nolit. Proza
Prevod dela: La guerra del fin del mundo / Mario Vargas Llosa
Autorova slika na poleđ. omotnog lista


Nobelova nagrada za književnost 2010. godine.

Savetnik je u svojim propovedima toliko predskazivao da će sile Psa doći da ga uhvate i stave čitav grad pod nož, da se niko u Kanudosu nije iznenadio kada se saznalo da se jedna četa Devetog pešadijskog bataljona iz Baije iskrcala u tom mestu, sa zadatkom da uhvati sveca. Proročanstva su, eto, počinjala da se obistinjuju, reči su se pretvarale u stvarnost. Vest je izazvala burnu reakciju, pokrenula staro, mlado, muško, žensko. Te noći, kad je počeo smak sveta, sav Kanudos se zgrnuo oko Hrama Dobrog Isusa – kostura zdanja u dva nivoa, s tornjevima koji su izrastali i zidovima koji su se postepeno popunjavali – da bi saslušao Savetnika. Vazduh je bio zasićen verskim zanosom izabranih. Savetnik kao da je bio povučeniji u sebe nego ikad.

Ovim romanom Vargas Ljosa izražava svoje nezadovoljstvo, pobunu i neslaganje sa svetom koji tumači glasom punim gneva, groteskne ironije, ali i nostalgije.

Uzimajući za glavni motiv događaje koji su se desili krajem XIX veka u Brazilu, kada je mlada Republika povela rat protiv grupe verskih fanatika u zabačenim severoistočnim visoravnima zemlje, Vargas Ljosa pripoveda oporu i zajedljivu priču o onima koji su na dnu društvene lestvice i koji, umesto da u novoj vladi prepoznaju mogućnost svog spasenja, nalaze strah od promena. Zaostala sirotinja pobuniće se protiv građanskog braka, popisa stanovništva, decimalnog sistema… Kruta vojnička logika nove države neće imati nimalo razumevanja za pomahnitalu sirotinju. Tako će nastati rat za smak sveta sa konačnim bilansom od četrdeset hiljada poginulih.

Horhe Mario Pedro Vargas Ljosa, markiz de Vargas Ljosa (šp. Jorge Mario Pedro Vargas Llosa; Arekipa, 28. mart 1936), poznatiji kao Mario Vargas Ljosa, peruanski je romanopisac, novinar, esejista, profesor na više univeziteta i dobitnik Nobelove nagrade. Rođen je u Arekipi, u Peruu 28. marta 1936. godine. Pre nego što je postao poznati književnik radio je kao voditelj i novinar. Diplomirao je književnost na Univerzitetu San Markos u Limi i doktorirao na Univerzitetu u Madridu 1959. godine.

Ljosina posvećenost društvenim promenama ogleda se u njegovim ranim romanima, esejima i dramama. Na njegova dela najveći uticaj je imao njegov život u Peruu. Tokom svog odrastanja četrdesetih godina 20. veka otkriva svoju naklonost ka pisanju, a inspiraciju je video u diktaturi koja je ograničavala osnovna ljudska prava. Iako je u Pjuri izvedena jedna njegova drama i obajvljena zbirka priča Šefovi (Los jefes), postao je poznat tek posle objavljivanja kontroverznog romana Grad i psi (La ciudad y los perros) 1963. godine u kome je detaljno opisivao politiku u svojoj zemlji, adolescente koji se bore za opstanak u neprijateljskom okruženju vojne škole i korumpiranost. Nakon toga, 1965. godine izlazi roman pod nazivom Zelena kuća (La casa verde), za koji dobija Međunarodnu nagradu Romulo Galjeos, a potom i Razgovor u Katedrali (Conversacion en la Catedral) o diktaturi Manuela Odrije. Pored toga, napisao je komedije, istorijske i političke romane. Godine 1994. dobija značajnu, Servantesovu nagradu (ugledna nagrada koja se dodeljuje za literaturu na španskom jeziku). 2010. godine dobija Nobelovu nagradu za književnost. On je dobitnik i drugih značajnih književnih nagrada, od već spomenutih do nagrade Princa Asturije, nagrade „Don Kihot“, koju mu je uručio španski kralj Huan Karlos, i mnoge druge.

Godine 2006. izlazi njegov najpoznatiji ljubavni roman Avanture nevaljale devojčice (Travesuras de la niña mala) koji je postigao milionski tiraž. Kao i većina latinoameričkih pisaca, aktivno se bavio politikom. Kandidovao se za predsednika Perua 1990. godine. Neka njegova dela kao što su Panteleon i posetiteljke (Pantaleón y las visitadoras) i Jarčeva fešta (La Fiesta del Chivo), roman o diktaturi generala Rafaela Leonidasa Truhilja u Dominikanskoj republici, adaptirana su u filmove.

Mario Vargas Ljosa je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih savremenih latinoameričkih književnika koji je uvek i jedino bio veran samo svom vremenu od revolucionarnih šezdesetih prema ultrakonzervativnom kraju milenijuma što se odražava u njegovim delima.

Ljosini poznati citati su: „Reči su dela... Preko pisanja možemo da promenimo istoriju“[1] i „Pisati romane je čin protiv pobune stvarnosti, protiv Boga, protiv Božijih tvorevina“[2].

Romani
Šefovi (šp. Los jefes) (1959)
Grad i psi (šp. La ciudad y los perros) (1963)
Zelena kuća (šp. La casa verde) (1965) - Nagrada Romulo Galjegos
Štenad (šp. Los cachorros) (1967)
Razgovor u Katedrali (šp. Conversación en La Catedral) (1969)
Panteleon i posetiteljke (šp. Pantaleón y las visitadoras) (1973)
Tetka Hulija i piskaralo (šp. La tía Julia y el escribidor) (1977) - autobiografski roman
Rat za kraj sveta (šp. La guerra del fin del mundo) (1981)
Priča o Majti (šp. Historia de Mayta) (1984)
Ko je ubio Palomina Molera? šp. ¿Quién mató a Palomino Molero? (1986)
Pripovedač (šp. El hablador) (1987)
Pohvala pomajci (šp. Elogio de la madrastra) (1988) - erotski roman
Lituma na Andima (šp. Lituma en los Andes) (1993). Nagrada Planeta
Don Rigobertove beležnice (šp. Los cuadernos de don Rigoberto) (1997)
Jarčeva fešta (šp. La Fiesta del Chivo) (2000) - Roman o diktaturi generala Rafaela Leonidasa Truhilja u Dominikanskoj Republici
Raj sa drugog ćoška (šp. El Paraíso en la otra esquina) (2003) - Istorijski roman o Polu Gogenu i Flori Tristan
Avanture nevaljale devojčice (šp. Travesuras de la niña mala) (2006)
Keltski san (šp. El sueño del celta) (2010)
Diskretni heroj (šp. El héroe discreto) (2013)