pregleda

SRPSKI JERARSI od devetog do dvadesetog veka


Cena:
1.180 din
Stanje: Novo
Garancija: Ne
Isporuka: AKS
Plaćanje: Pouzećem
Prodavac Pravno lice

KnjigeNaDlanu (310)

95,04% pozitivnih ocena

Pozitivne: 408

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

† SAVA, EPISKOP ŠUMADIJSKI Ovaj ugledni arhijerej Srpske pravoslavne crkve bio je odličan organizator, izuzetan domaćin, svestran naučni radnik, jedan od naj-obrazovanijih episkopa svoga vremena. Rođen je 13. aprila 1930. godine u Senti. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u rodnom mestu, potom se upisao u Bogosloviju Svetog Save u manastiru Rakovici i završio je 1950, a na Bogoslov-skom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1954. godine. Akademsku 1957/58. godinu proveo je na postdiplomskim studijama na Starokato-ličkom bogoslovskom fakultetu u Bernu. Po povratku iz Švajcarske, postavljen je 1958. godine za suplenta Bogoslovije Svetog Save u Beo-gradu. Pored profesorskih obaveza marljivo je radio na doktorskoj te-zi: Tipik arhiepiskopa Nikodima, koju je odbranio 15. maja 1961. godi-ne na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Zamonašen je 3. novembra 1959. u manastiru Vavedenju u Beogra-du, a 4. decembra iste godine rukopoložen je za jerođakona; u čin jero-monaha rukopoložen je 1961. godine. Iste godine izabran je za vikar-nog episkopa moravičkog; hirotonisan je u beogradskoj Sabornoj crk-vi 23. jula 1961. Kao episkop predavao je na Bogoslovskom fakultetu liturgiku sa crkvenom umetnošću u vremenu od 1961. do 1967, a tada je izabran za episkopa istočnoameričkog i kanadskog. U toj eparhiji ostao je do 1977, kada je izabran za episkopa šumadijskog. Ovom ugled-nom arhijereju često su poveravane na administriranje upražnjene eparhije: Istočnoamerička i Kanadska (1977-1978), Žička (1978), Ba-natska (1980-1985), Temišvarska (1980-1996), Srednjezapadnoamerička (1986-1988), Zapadnoamerička (1986-1988) i Bačka (1988-1990). Za vreme svoga arhipastirskog služenja vladika Sava je predstav-ljao našu Crkvu u Komisiji za pripremu Svetog i Velikog sabora Pravoslavne crkve (1979-1991); bio je član Svepravoslavne komisije za dijalog sa Rimokatoličkom crkvom u periodu od 1980. do 1991. i član Komisije Svetoga arhijerejskog sabora za vođenje razgovora s predstavnicima takozvane Makedonske pravoslavne crkve; uzeo je učešća na više svepravoslavnih i međucrkvenih skupova. U Šumadijskoj eparhiji vladika Sava je započeo gradnju više od sto novih hramova (pedesetak ovih osvetio je za vreme svoga života). Za njegovo vreme obnovljeni su manastiri Nikolje Rudničko, Petkov-ica u Stragarima, Pavlovac na Kosmaju i Brezovac na Venčacu. Svojim sredstvima podigao je crkvu Svetog velikomučenika Georgija u Vi-ševcu, rodnom mestu Karađorđa Petrovića (Sveti velikomučenik Ge-orgije bio je Vladikina krsna slava). Zahvaljujući njemu, vraćen je ko-nak manastiru Kaleniću, koji je država bila nacionalizovala posle Drugoga svetskog rata. U ovom manastiru osnovao je eparhijsku rizni-cu i biblioteku. U Kragujevcu, sedištu eparhije, podigao je Eparhij-ski centar. U svom pastirskom radu posebnu pažnju je posvetio podmlađi-vanju svešteničkog kadra, popunjavanju upražnjenih, kao i osnivanju novih parohija. Vredni episkop Sava osnovao je više eparhijskih fondova, Dom za decu „Sveti Jovan Krstitelj“, ambulante u selima Kloki i Cvetojevcu, dobrotvorni fond „Čovekoljublje“ itd. Veoma je bio angažovan na razvoju crkvene prosvete. Dao je velik doprinos re-formi i unapređenju našega crkvenog školstva. NJegovim zauzimanjem, u Kragujevcu je otvoreno 1997. godine odeljenje Beogradske bogoslovi-je, koje je na vanrednom zasedanju Svetoga arhijerejskog sabora 2000. proglašeno samostalnom Bogoslovijom Svetoga Jovana Zlatousta. Kao vikarni episkop moravički pokrenuo je na srpskom i engle-skom jeziku časopis „Srpska pravoslavna crkva – njena prošlost i sa-dašnjost“. Uređivao je „Pravoslavlje. Novine Srpske patrijaršije“ i „Glasnik. Službeni list Srpske pravoslavne crkve“. U Americi je pokrenuo časopis „Staza pravoslavlja“. U Šumadijskoj eparhiji po-krenuo je eparhijski list „Kalenić“. Pod istim nazivom osnovao je eparhijsku izdavačku ustanovu, koja je objavila više od 120 naslova. Od 1997. godine redovno je štampao eparhijski šematizam. U eparhi-jama u kojima je administrirao obnovio je časopise: u Banatskoj – „Ba-natski vesnik“, a u Bačkoj – „Besedu“. Povodom značajnih datuma ure-dio je više spomenica koje je izdala Srpska pravoslavna crkva. Duže je vreme uređivao godišnjak Crkva. Kalendar Srpske pravoslavne pa-trijaršije, bio je i urednik za oblast crkvene istorije u Srpskom biografskom rečniku, kapitalnom naučno-istraživačkom projektu Matice srpske u Novom Sadu. Ceneći naučno-istraživački rad Save (Vukovića), episkopa šu-madijskog, Srpska akademija nauka i umetnosti ga je 1991. izabrala za dopisnog člana; iste godine Matica srpska, gde je bio član Leksiko-grafsko-bibliografskog odeljenja i Temišvarskog odbora, izabrala ga je za člana saradnika, a 1995. za stalnog člana saradnika. Naučnim radom počeo je da se bavi kao student Bogoslovskog fa-kulteta. Objavio je velik broj članaka, priloga i prikaza, kao i velik broj odrednica za razne enciklopedije, pretežno iz oblasti istorije Srpske pravoslavne crkve ali i iz liturgike. Navešćemo najvažnije knjige iz istorije Srpske pravoslavne crkve: Pisma patrijarha Geor-gija Brankovića sa komentarima(1983); Istorija Srpske pravoslavne crkve u Americi i Kanadi 1891-1941 (1994, na srpskom i engleskom); Srpski jerarsi od devetog do dvadesetog veka (1997); Grobna mesta srpskih arhijereja (1999). Od liturgičkih radova, pored doktorske di-sertacije Tipik arhiepiskopa Nikodima, izdvajamo: Prvi prevod Jerusalimskog tipika kod Srba. Povodom 650. godišnjice prestavlje-nja arhiepiskopa srpskog Nikodima, „Glasnik. Službeni list Srpske pravoslavne crkve“, Beograd 1974, 271-276; Zaamvone molitve, „Gla-snik. Službeni list Srpske pravoslavne crkve“ Beograd, 1976, 106-108; Slavljenje praznika telesnog rođenja Gospoda, Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista, u Crkva. Kalendar Srpske patrijaršije za pre-stupnu 2000. godinu, Beograd, 1999, 34-43; Bogoslužbena upotreba Romanovih kondaka danas, u Crkva. Kalendar Srpske patrijaršije za prestupnu 2001. godinu, Beograd, 2000, 48-54; Svešteničke uniforme i odežde, u Službeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku, Istorijski muzej Srbije i Galerija SANU, Beograd, 2001, 226-237. Skupština grada Kragujevca odlikovala je 1998. vladiku Savu Ordenom Svetog Georgija. Poslednji Sveti arhijerejski sabor u čijem je radu učestvovao odlikovao ga je Ordenom Svetog Save prvog stepena povodom četrdesetogodišnjice arhijerejske službe, u znak priznanja za samopregorno i uspešno arhijerejsko služenje, kao i za naučni rad u duhu pravoslavlja, kojem je danonoćno posvećivao sve Bogom date mu talente. Desetak dana posle ovoga ukazanog poverenja episkop Sava se 17. juna 2001. godine, nakon kraće bolesti, preselio u večnost. To je bilo iznenađenje za sve, a posebno za ljude koji su s njim sarađivali, koji su ga uvažavali i poštovali. Sahranjen je u Sabornoj crkvi u Kragujevcu. Objavljivanje ove knjige imenskih i hronoloških registara dobro je došlo kao putokaz za snalaženje u Vladikinom kapitalnom delu o srpskim jerarsima. prof. dr Predrag Puzović O OVOJ KNJIZI Kada je blaženopočivši vladika Sava (Vuković), episkop šumadijski, pisao knjigu o srpskim jerarsima, često je dolazio u Rumuniju kao administrator Eparhije temišvarske i u mnogobrojnim razgovorima pominjao je ovaj svoj rad. Pošto me je povremeno pozivao k sebi u Kragujevac, imao sam priliku da godinama pratim kako je napredovao s rukopisom: kamo god je stizao, pomno je beležio razuđenu građu, u raznim mestima i bibliotekama, pa je onda u svojoj kancelariji na pisaćoj mašini (jer za kompjuter nije hteo da sedne) na preskok izrađivao listiće po monaškim imenima; to je, međutim, mogao samo u kratkim predasima: prezauzet eparhijskim poslovima a zaljubljen u bogosluženje, za pisaći sto je stizao obično samo kasno u noć. Imao sam zadovoljstvo da i čitam neke pripremljene biografije, a kada sam 1995, po blagoslovu, spremao knjigu Srpsko pravoslavlje u Rumuniji, dopustio mi je da preuzmem sve što mi je potrebno za poglavlje o temišvarskim arhijerejima. Privodeći rukopis kraju, poverio mi je da žali što, pišući svojevremeno osnovne tekstove, nije odmah uneo izvore i napomene, pa mu to naknadno oduzima mnogo vremena. Video sam rukopis i pri lekturi, i predlagao sam da mi se poveri tehničko sređivanje teksta; to je Vladika tada blagonaklono prihvatio. Događaji su, međutim, pošli inim tokovima, knjiga je odštampana 1996, a po svemu sudeći niko nije stigao da odrednice u kojima se pominje ista ličnost ili bar odrednice u kojima se pominje isto vladičanstvo iščita naporedo. Kad mi je zatim Vladika poklonio knjigu, pomno sam je pregledao i zapazio sledeće: Autor prati istorijsku nit poštujući dva uporedna načela: ima u vidu vladičanstva nadležna za srpske pa i za strane krajeve, koja su bila pod Srpskim mitropolijama ili imala jerarha Srbina; takođe vladičanstva za srpske krajeve, ako su i bila pod stranim mitropolijama i imala jerarhe strance. Neobjašnjivo su izostali neki jerarsi o kojima je u rukopisu postojao listić; primer: Joanikije (Vladisavljević) episkop temišvarski. Kod svakog jerarha naveden je u odrednici samo poslednji presto, poslednji arhijerejski stepen i godine poslednjeg stolovanja. Da bi se znalo koje je sve arhijerejske stepene imao tokom vremena, odnosno na kojim je sve prestolima bio, mora se pročitati cela biografija. U knjizi nema pregleda po arhijerejskim stepenima. Da bi se znalo koliko smo imali patrijaraha, arhiepiskopa, mitropolita, episkopa i vikarnih episkopa, mora se pročitati cela knjiga. U knjizi nema pregleda po arhijerejskim prestolima. Da bi se pratilo koji su jerarsi bili na pojedinim prestolima i kojim su redosledom dolazili, moraju se pročitati sve odrednice i voditi beleške. Tada sam omislio ovaj rad tehničke prirode, kao vodič za korišćenje knjige Srpski jerarsi od devetog do dvadesetog veka. Vodič sadrži sledeća poglavlja: Azbučni pregled po monaškim imenima Jerarsi su poređani azbučnim redosledom, po monaškim imenima u obliku u kojem su u knjizi navedena; u okviru istog imena redosled je hronološki po prvom pomenu u arhijerejskom činu. Pozicije s nepotpunim podacima, (samo sa naznakom veka, ili čak bez naznake godina i vladičanstva) svrstavane su iza pozicija s potpunim podacima). Dodatasu, kurzivom, imena arhijereja koja se u tekstu knjige pominju bez posebne odrednice, ime temišvarskog vladike Joanikija (Vladisavljevića), koje je neobjašnjivo izostalo, kao i malobrojne uzgredne dopune. Isključeno je nekoliko imena, koja su previdom uneta po dvaput: Andreja, mitropolit jenopoljski (str. 16) isti je sa Andrijom, mitropolitom janovskim (str. 16); Sveti Gavrilo I(Rajić)unet je dvaput (str. 98); Eftimios, mitropolit novobrdski (str. 186) isti je sa Jeftimijem, mitropolitom gračaničkim i lipovskim (str. 226); Simeon I, mitropolit hercegovački (str. 448) isti je sa Simeonom II, mitropolitom hercegovačkim (str. 450); Sofronije I, mitropolit lipovski (str. 458) isti je sa Sofronijem II, mitropolitom lipovskim (str. 459). Tako se došlo do celokupnog broja od 1.010 obrađenih arhijereja. Karlovačke arhijereje autor vodi kao mitropolite karlovačke do 1848. godine, a dalje – kao patrijarhe srpske; prema tome, u knjizi ima patrijaraha koji su stolovali u Peći, patrijaraha koji su stolovali u Karlovcima i patrijaraha koji su stolovali u Beogradu, uz napomenu da je nadležnost tih patrijaršija bila različito definisana i omeđena, a prostirala se na različita područja. Gde autor nije ustanovio arhijerejski stepen, nego beležio neodređeno „vladika“, to je, radi pojednostavljenja ujednačeno na „episkop“; takođe su titule „titularni episkop“ (Venedikt, str. 64), odnosno „episkop posvećenja“ (Partenije, str. 394), izjednačene na „vikarni episkop“. Ispoštovan je autorov tekst; samo su tu i tamo ispravljane očigledne štamparske omaške, a one su ponekad uticale na svrstavanje arhijereja po godinama stolovanja. Takođe su, uporednim čitanjem odrednica, ujednačavani pojedini podaci različito napisani na raznim mestima. Uza svakog arhijereja dodat je redni broj pod kojim dolazi u azbučnom redosledu Vodiča, stranica knjige na kojoj tekst o njemu počinje, titule svih vladičanstva na kojima je stolovao i godine koliko je na njima ostao. Kod pojedinih arhijereja autor je pratio s kojeg su prestola, izvan Srpske pravoslavne crkve, dolazili i na koji izvan Srpske pravoslavne crkve, odlazili; to je potpunije u vezi s Ruskom i Rumunskom pravoslavnom crkvom, gde je slučajeva manje, i nepotpuno u vezi sa Carigradskom patrijaršijom, gde su slučajevi za određena područja i razdoblja mnogobrojni; u ovu tablicu su potpuni i jasni podaci unošeni, a uzgredni, neodređeni nisu. Tačno određene godine početka i kraja stolovanja napisane su masnim slovima; približno ili posredno određene godine, kao i godine koje naznačuju ili omeđuju pomen na vladičanstvu napisane su običnim slovima; mahom su vršena i pojednostavljenja: 1644-1648 umesto 1644-oko 1648; 1587-1598 umesto 1587-1595/1598 i slično. Izvesne godine u hronološkom redosledu, ako su samo približne, mogu se i poklapati. Ispoštovano je kako autor vodi pojedine arhijereje: ArsenijaIII(Čarnojevića)kao patrijarha pećkog do 1706, Arsenija IV (Jovanovića Šakabentu)do 1748, iako su, po njihovom prelasku u Austriju, u Peći stolovali ini patrijarsi; Svetog Nikolaja (Velimirovića) vodi kao episkopa žičkog do 1956, a Irineja (Đorđevića) kao episkopa dalmatinskog do 1952, iako su oni već od ratnih godina udaljeni sa eparhija i nisu se u njih vraćali. Dakle, svaki jerarh je upisan po jedanput, a vladičanstva su upisana onoliko puta, koliko je jeraraha na njima bilo. Odrednica dr je izostavljana, a svetiteljstvo je redovno naznačavano; kao svetitelji označeni su i arhijereji proglašeni svetiteljima posle izlaska knjige Srpski jerarsi od devetog do dvadesetog veka. Radi preglednosti i uštede prostora korišćene su skraćenice: * Þ Svetitelj v. Þ vikarni kr. Þ kraj p. Þ posle poč. Þpočetak pr. Þ pre Rimski brojevi u stupcu godina označavaju samo vek, pa to nije posebno naglašavano. Iza godina, kao rednih brojeva, nisu stavljane tačke. Pregled po monaškim imenima uzet je za osnovu pri izradi ostalih pregleda u Vodiču. Azbučni pregled po arhijerejskim stepenima Jerarsi su poređani po arhijerejskim stepenima: patrijarsi, arhiepiskopi, mitropoliti, episkopi, vikarni episkopi, a u okviru istog stepena azbučnim redosledom monaškog imena, uz naznaku titule i godina kojih je u dotičnom arhijerejskom stepenu bio. Dakle, svaki jerarh je upisan onoliko puta, koliko je arhijerejskih stepena i titula imao. Razvrstavanje je, međutim, samo uslovno, spoljno, jer su neke mitropolije imale nadležnost nad više episkopija, ali je bilo i prestola koji su, osobito dok su pripadali Carigradskoj patrijaršiji, nazivani mitropolitskim, pa i arhiepiskopskim, samo počasno, nemajući podređene episkopije, odnosno episkope. Hronološki pregled po arhijerejskim stepenima Jerarsi su poređani po arhijerejskim stepenima: patrijarsi, arhiepiskopi, mitropoliti, episkopi, vikarni episkopi, a u okviru istog arhijerejskog stepena hronološkim redosledom, uz naznaku titule i godina kojih je u dotičnom stepenu bio. Ovaj pregled predočava neprekidno versko organizovanje Srba na svim prostorima gde su živeli. Hronološki pregled po vladičanstvima Vladičanstva su nanizana azbučnim, a jerarsi u svakom hronološkim redosledom. Kada je arhijerej dvaput ili više puta zauzimao katedru istog vladičanstva, upisivan je u hronološkom nizu po godini prvog stolovanja, uz obaveznu naznaku narednih. Ovde je učinjen pokušaj određivanja vladičanstava čiji su arhijereji nosili različite titule. S obzirom da su, osobito u starije vreme, vladičanstva davana u opsluživanje, deljena, pripajana, ukidana, osnivana s novim ili s nekadašnjim nazivima, da je ponekad, za turskog zemana, po nekoliko arhijereja istovremeno dobijalo od porte berat za isti presto, da su menjali titule kada su premeštali svoje sedište i slično, možda će se ovom postupku, kojem nisam odoleo, najviše moći zameriti. Uostalom, u knjizi vladike Save ima tvrdnji, bez bližih određenja, da se marčanski presto zvao još i vretanijski, vodočki – još i strumički, ćustendilski – još i banjski, kratovski, štipski, radomirski, da se i ibarski zvao još i zvečanski, i banjski, a banjski – još i kolasijski, gračanički – još i novobrdski, toplički – još i belocrkvanski itd. Uz to, nisu svi koji su nosili titulu vladičanstva u njemu i stolovali: bilo je jeraraha koji nikada nisu stupili na presto za koji su određeni; takođe, su vikarni episkopi, dakako, samo počasno, nosili titule starih ukinutih ili pripojenih vladičanstava itd. To je već i u samoj knjizi bio problem, pa se pojedine titule skraćuju(primer:„episkop bački“, umesto „bački, segedinski i jegarski“, str. 141), pojedine ujednačuju (primer: „patrijarh srpski“ za pojedine patrijarhe pećke, str. 241, 275 i druge), a pojedine ostavljaju kako su u izvoru nađene (primer: „mitropolit moldavski, oršavski, vršački i pančevački“, str. 58). Razvrstavanje je u pregledu vršeno prema nazivu eparhije, nezavisno od vremena njenog trajanja, ukidanja, vaspostavljanja, promene sedišta, opsega ili izmene arhijerejske titule. Pri razvrstavanju držao sam se osobito knjige Azbučnik Srpske pravoslavne crkve po Radoslavu Grujiću (Beograd, 1993), koju mi je vladika Sava poklonio. Pa ipak, ostalo je nerazrešenih pozicija (spiskovi arhijereja bez naznake eparhija i godina stolovanja, te neidentifikovanih eparhija) – sve su navedene u Dodatku; takođe su u Dodatku dopisana stolovanja srpskih arhijereja u inim pravoslavnim crkvama (samo za slučajeve gde su podaci koliko-toliko potpuni). Verovatno ima i grešaka. Sam po sebi Vodič nije naučno-istraživački poduhvat; samo pomaže da se knjiga Srpski jerarsi od devetog do dvadesetog veka bolje sagleda i lakše prati, a predočava nepokrivena razdoblja, te tako postaje izazov i uputa za dalja traganja, da bi se utvrdilo jesu li prestoli bili upražnjeni ili njihovi jerarsi nisu do sada poznati. U pitanju su dve vrste vladičanskih prestola: vladičanski prestoli u nadležnosti srpskih arhiepiskopija, patrijaršija, pa i mitropolija, čak ako je njihova pripadnost bila efemerna (primer: Lankerek), ili su im pripadali samo kratko vreme (primer: Rimnik, Sofija, Zihna) ili samo u duhovnom pogledu (primer: Erdeljski), i vladičanski prestoli srpskih krajeva, nezavisno od crkvene pripadnosti. Kada sam poslednji put sreo vladiku Savu, u Temišvaru 1998, predao sam mu izlistan prvobitni sklop ovog spisa. Sutradan mi je sa osmehom rekao da celu noć zbog mene nije spavao, jer je pregledao jerarhe po vladičanstvima. On je odmah preporučio da se Vodič štampa. Ja sam, međutim, imao mnoge nedoumice, te smo se bili dogovorili da me pozove u Kragujevac, pa da odemo na nedelju dana nekamo u manastir (da bi imao mira) i nedoumice razrešimo. Nažalost, Vladika poče poboljevati, i tako se više ne sastadosmo. U Rumuniji je poslednji put bio pri osvećenju crkve u Rešici 2001. godine, mesec dana pred smrt, i odande mi je preko sveštenstva poručio da će me uskoro pozvati. A zatim, po Božjoj volji, uskoro počinu. Smatram da je štampanje ovakvog Vodiča korisno za snalaženje u knjizi i za povećanje njene upotrebljivosti, a sa svoje strane osećam to kao dug prema blaženopočivšem Vladici: on je to želeo. Nedoumice koje pominjah pokušao sam da razrešim na osnovu šire lektire i pažljivog iščitavanja autorovog teksta, uključujući napomene, pa i izvora naznačenih u napomenama koji su mi bili dostupni; ponešto je ostalo nerazrešeno, a u ponečemu sam svakako i pogrešio. Držim ipak da i prostim tabelarnim sređivanjem građe, ovaj Vodič otkriva praznine i nedorečenosti u nizu podataka o arhijerejima i arhijerejskim prestolima, te postaje smernica za dalje sistematsko istraživanje teme i krči put za eventualno priređivanje drugog izdanja same knjige o srpskim jerarsima, kapitalnog dela za istoriju Srpske pravoslavne crkve i Srba kao narod. Stevan Bugarski Temišvar, na Svetoga Simeona Stolpnika 2011.

Poštovani kupci,
mi smo pravno lice i imamo u ponudi veliki broj naslova. Često se dešava da kada poručite knjigu, da istu nemamo na stanju. Molimo Vas da nam pre poručivanja pošaljete upit za željeni naslov.

Takodje, vikendom nismo u mogućnosti da vam odgovaramo na poruke. Sve porudžbine od petka i vikenda, će biti realizovane u ponedeljak prepodne.

Hvala na razumevanju.

Cenovnik dostave za Srbiju:

TEŽINA CENA DOSTAVE
0-0.5 kg 175 din
0.5-2 kg 190 din
2-3 kg 210 din
3-4 kg 230 din
4-5 kg 250 din

Troškovi isporuke zavise od težine onoga što naručujete. Cena poštarine biće ispisana u poslednjem koraku pre popunjavanja narudžbine. Za svaki artikal navedena je njegova približna težina, pa skoro potpuno pouzdano možete i sami izračunati koliki je trošak dostave za artikle koje želite da poručite.
Isporuku vrši kurirska služba AKS. Sve cene su iskazane sa PDV-om.

Poštovani kupci, posetom ili kupovinom na Internet prodavnici Knjige na dlanu prihvatate Uslove korišćenja koji su navedeni u daljem tekstu. Molimo Vas da ih pažljivo pročitate i upoznate se pravilima koja primenjujemo. Internet prodavnica Knjige na dlanu zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja vrši izmene i dopune ovih Uslova korišćenja.

Izjava o zaštiti privatnosti

U ime Internet prodavnice Knjige na dlanu obavezujemo se da ćemo čuvati privatnost svih naših kupaca. Prikupljamo samo neophodne, osnovne podatke o kupcima/korisnicima i podatke neophodne za poslovanje i informisanje korisnika u skladu sa dobrim poslovnim običajima i u cilju pružanja kvalitetne usluge. Svi podaci o korisnicima/kupcima se strogo čuvaju i dostupni su samo zaposlenima kojima su ti podaci nužni za obavljanje posla. Svi zaposleni naše internet prodavnice odgovorni su za poštovanje načela zaštite privatnosti. Maloletnici mogu koristiti internet prodavnicu uz nadzor roditelja ili staratelja. Internet prodavnica Knjige na dlanu zadržava pravo da odbije pružanja usluga, ukine nalog ili otkaže narudžbenicu ukoliko ustanovi da su prekršeni Uslovi korišćenja, a shodno zakonskim ograničenjima.

Intelektualna svojina

Sadržaj prikazan na ovom sajtu kao što su stranice, dizajnerski elementi, tekstovi, fotografije, logotipi, audio zapisi i softver su vlasništvo internet prodavnice Knjige na dlanu ili njenih dobavljača i ne mogu se koristiti bez naše prethodne saglasnosti. Sve informacije dostupne na internet stranama isključivo su informativnog karaktera, ne smeju se koristiti u komercijalne svrhe niti distribuirati trećim licima.
Komentari, komunikacija i ostali sadržaj koji ostavljaju posetioci
Posetioci mogu slobodno komentarisati proizvode i slati email poruke. Internet prodavnica Knjige na dlanu ima pravo da ne objavi komentare koji su zlonamerni, sadrže nepristojne izjave, šire mržnju i diskriminaciju i na bilo koji način ugrožavaju prava drugih. Takvi komentari će biti uklonjeni bez prethodnog obaveštenja. Lažno predstavljanje i registracija sa tuđom email adresom nije dozvoljeno . Protiv takvih aktivnosti internet prodavnica Knjige na dlanu može pokrenuti odgovarajući zakonski postupak.

Opisi i slike proizvoda
Internet prodavnica Knjige na dlanu nastoji da sve proizvode opiše što je tačnije moguće, međutim ne garantuje da su svi navedeni podaci u vezi sa proizvodima 100% tačni, kompletni, pouzdani i bez grešaka. Ako proizvod koji ste kupili odstupa od podataka koji su navedeni na sajtu možete ga vratiti u nekorišćenom stanju sa kompletnom dokumentacijom koju ste uz njega dobili, a mi ćemo vam vratiti novac ili zameniti za drugi odgovarajući artikal.

Radno vreme
Online prodavnica Knjige na dlanu radi od 00-24h, 7 dana u nedelji. U slučaju tehničkih problema ili tokom zahvata redovnog održavanja sajt može biti kraći vremenski period nedostupan o čemu ćete biti obavešteni.

Promena (ažuriranje) podataka na sajtu
Internet prodavnica Knjige na dlanu zadržava pravo da može u svako vreme, bez prethodne najave, promeniti podatke prikazane na bilo kojoj stranici sajta.

Uslovi kupovine na internet prodavnici Knjige na dlanu

Knjige na dlanu je internet prodavnica koja posluje u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini i svim ostalim važećim zakonima i propisima u Republici Srbiji. Sve cene su iskazane sa PDV-om.

U ime Knjige na dlanu obavezujemo se da ćemo čuvati privatnost svih naših kupaca. Prikupljamo samo neophodne, osnovne podatke o kupcima/korisnicima i podatke neophodne za poslovanje i informisanje korisnika u skladu sa dobrim poslovnim običajima i u cilju pružanja kvalititne usluge. Dajemo kupcima mogućnost izbora uključujući mogućnost odluke da li žele ili ne da se izbrišu sa mailing lista koje se koriste za marketinške kampanje. Svi podaci o korisnicima/kupcima se strogo čuvaju i dostupni su samo zaposlenima kojima su ti podaci nužni za obavljanje posla. Svi zaposleni Knjige na dlanu odgovorni su za poštovanje načela zaštite privatnosti.

Srećnu i uspešnu kupovinu vam žele vam vaše Knjige na dlanu!

REKLAMACIJE
Internet prodavnica Knjige na dlanu poštuje prava svojih kupaca, kao i činjenicu da su ljudi u Srbiji još uvek nepoverljivi po pitanju kupovine preko Interneta. Zbog toga smo rešili da postupak reklamacije maksimalno pojednostavimo, kako bi i kupcu i sebi u što većoj meri olakšali posao.

Trgovac je dužan da isporuči robu koja je saobrazna ugovoru.
Trgovac je odgovoran za nesaobraznost robe ugovoru koja se pojavi u roku od 2. godine od dana prelaska rizika na potrošača. Kupac u ovom roku može da izjavi reklamaciju na saobraznost robe. Sve troškove koji su neophodni da bi se roba saobrazila ugovoru, a naročito troškove rada, materijala, preuzimanja i isporuke, snosi Trgovac.

Bitna napomena:

8 dana – rok u kome prodavac mora da odgovori na reklamaciju
15 dana – rok za rešavanje reklamacije
Prodavac je dužan da potrošaču izda pisanu potvrdu ili elektronskim putem potvrdi prijem reklamacije, odnosno saopšti broj pod kojim je zavedena njegova reklamacija u evidenciji primljenih reklamacija

Svako oštećenje pri transportu, nedostajanje nekih delova i eventualnu neispravnost nekog proizvoda kupac je dužan da prijavi u roku od 24h od prijema robe. Kupac je dužan da primljenu robu proveri po prijemu i ako je došlo do neke greške, mi ćemo se potruditi da je u najkraćem roku ispravimo.

Reklamacije se mogu podneti isključivo u slučaju kada je isporučeni proizvod oštećen, nekompletan ili ne odgovara specifikaciji narudžbine. Reklamaciju možete izvršiti telefonom, poštanskim pismom ili mailom. Podaci za kontakt nalaze se na stranici Kontakt. U slučaju da je reklamacija kupca na kupljeni proizvod opravdana i da se Knjige na dlanu i kupac ne mogu drugačije dogovoriti kupac može da vrati proizvod, dok će Knjige na dlanu izvršiti povraćaj novca. Povraćaj novca se koristi isključivo u slučaju reklamacije.

POVRAĆAJ NOVCA

Trgovac je dužan da bez odlaganja izvrši povraćaj uplata koje je primio od potrošača, uključujući i troškove isporuke, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac za odustanak.

Internet prodavnica Knjige na dlanu će po prijemu vraćene robe, nakon konstatacije da je roba vraćena u nekorišćenom stanju i bez oštećenja, izvršiti povraćaj uplate novca koju je primio, koristeći ista sredstva plaćanja koja je kupac koristio u prvobitnoj transakciji, osim ako se kupac nije izričito saglasio sa korišćenjem drugog sredstva plaćanja. U slučaju da se radi povrat novca usled uvažene reklamacije i/ili raskida ugovora od strane kupca u propisanom roku, potrebno je da nam kupac dostavi broj svog tekućeg računa u banci ili pošti i sredstva vraćamo na njegov račun.

Pravo potrošača na odustanak od ugovora
ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 – dr. zakon)
Potrošač ima pravo da odustane od ugovora zaključenog na daljinu, odnosno izvan poslovnih prostorija u roku od 14 dana, bez navođenja razloga i dodatnih troškova, osim troškova iz čl. 34. i 35. ovog zakona (u daljem tekstu: odustanak od ugovora). Potrošač ostvaruje pravo na odustanak od ugovora izjavom koju može dati na posebnom obrascu za odustanak od ugovora zaključenog na daljinu, odnosno izvan poslovnih prostorija ili na drugi nedvosmislen način (u daljem tekstu: obrazac za odustanak). Izjava o odustanku od ugovora kod ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija smatra se blagovremenom ukoliko je poslata trgovcu u roku iz stava 1. ovog člana.
Izjava o odustanku od ugovora proizvodi pravno dejstvo od dana kada je poslata trgovcu. Ako trgovac omogući potrošaču da elektronski popuni i pošalje obrazac za odustanak, dužan je da ga o prijemu obrasca bez odlaganja obavesti u pisanoj formi ili na drugom trajnom nosaču zapisa.
Protekom roka iz člana 29. ovog zakona prestaje pravo potrošača na odustanak od ugovora.
Teret dokazivanja da je postupio u skladu sa odredbama st. 1.-5. ovog člana, radi ostvarivanja prava na odustanak od ugovora, je na potrošaču.
Oblik i sadržinu obrasca za odustanak propisuje ministar nadležan za poslove zaštite potrošača.
Uz račun, dostavlja se potrošaču obrazac za odustanak od ugovora.

Obaveze potrošača u slučaju odustanka od ugovora
– U slučaju odustanka od ugovora, popunjen obrazac za odustanak (koji je dostavljen uz račun prilkom isporuke robe) pošaljite nam poštom na adresu Knjige na dlanu iz obrasca.
– Rok za odustanak od ugovora iznosi 14 dana, ovaj rok teče od dana kada ste Vi primilli robu ili lice koje ste ovlastili za prijem robe u Vaše ime.

– Dužni ste da nam robu u originalnoj ambalaži, sa svom propratnom dokumentacijom, vratite bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kad ste poslali obrazac za odustanak (Obrazac za odustanak smatra se poslanim danom predaje na poštu i od tog dana teče rok za vraćanje robe prodavcu).
– Snosite punu odgovornost ukoliko dođe do umanjenja vrednosti robe koja nastane kao posledica rukovanja robom na način koji nije adekvatan, odnosno prevazilazi ono što je neophodno da bi se ustanovili priroda, karakteristike i funkcionalnost robe.
– Za svako korišćenje preko toga potrošač će odgovarati za umanjenu vrednost robe.
– U skladu sa odredbama Zakona o zaštiti potrošača, Vi snosite troškove vraćanja robe.
– Iznos koji ste platili po osnovu ugovora, biće Vam vraćen najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema izjave o jednostranom raskidu

Predmet: 51132685

LimundoGrad d.o.o. koristi kolačiće koji su potrebni za pružanje usluga u svrhu statistike, sigurnosti, kao i utvrđivanja interesovanja korisnika i može ih deliti sa trećim licima u svrhu analize i marketinga. Više informacija.