ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K21
Jezik: Srpski

U dobrom stanju! Omot malo iskrzan nista strasno! Sama knjiga i unutrasnjost u dobrom i urednonm stanju!

Уметност и уметници / Милан Кашанин
Београд : Југоисток, 1943 (Београд : Државна штампарија)
234 стр., [4] листа с таблама : илустр. ; 32 cm


ilustracije crno-bele i u koloru

tags:
likovna umetnost, evropa, umetnici, umetnost, slikarstvo, srpska srednjovekovna umetnost, arhitektura...

Милан Кашанин (Бели Манастир, 21. фебруар 1895 — Београд, 22. новембар 1981) је био српски историчар уметности, ликовни критичар, књижевник, историчар књижевности и културни радник.

Потиче из сиромашне сељачке породице. Мајка Анка Кашанин и отац Никола Поповић нису били венчани, па су старији брат Радивој Кашанин и он уписани у матичне књиге рођених под мајчиним презименом Кашанин.

По завршетку четворогодишње основне школе, учитељ Сомборац Јован Славковић одводи га у Нови Сад директору Гимназије Васи Пушибрку који га прима и обезбеђује стипендију, а по завршетку Гимназије наставља школовање у Паризу.

Историју уметности студирао је на Сорбони код професора Малеа, Баша и Шнајдера. Тезом Бела црква Каранска докторирао је у Београду 1926. године. Био је кустос Музеја савремене уметности, директор Музеја кнеза Павла и Галерије фресака у Београду. Значајан је и као један од организатора првих великих европских изложби у Београду: Италијански портрет кроз векове (1938) и Француско сликарство 19. века (1939). Био је покретач и уредник часописа Уметнички преглед који је излазио између 1937. и 1941. године. Музејом кнеза Павла, како се тада звао данашњи Народни музеј у Београду, управљао је од 1935. до 1944. године.

Ради формирња уметничке збирке Музеја кнеза Павла, Кашанин је путовао по Европи и боравио, између осталог, и у Холандији, о чему сведоче његови путописи, објављени најпре у дневним новинама Политика[1], Српски књижевни гласник[2], а касније и у збирци „Пронађене ствари“ (1962). Кашанин је такође заслужан и за организације изложби југословенске уметности у Амстердаму као и холандске уметности у Београду, за шта је одликован орденом Краљевине Холандије.

У научном раду бавио се истраживањем српске уметности од средњег века до новијих времена. Његова тумачења заснована су на учењима француске школе између два светска рата и заснивају се пре свега на префињеној анализи стила. Дао је значајан допринос познавању српске средњовековне књижевности. према речима Димитрија Богдановића његова књига о старој српској књижевности представља одступање од главног тока њеног пручавања али са врло освежавајућим приступом. Кашанин није настојао да да преглед целокупног развоја српске средњовековне књижевности већ је хтео да ревалоаризује њено место у српској култури и да међу читалачком публиком промовише највреднија остварења српског средњовековног наслеђа. Објављивао је ликовне критике од 1924. у листовима Политика, Време и часопису Реч и слика.


Табла на згради у којој је живео Милан Кашанин
Дана 21. фебруара 2012. откривена је спомен плоча на згради у Хиландарској улици у Београду где је живео