pregleda

1915 - Branislav Nušić


Cena:
1.265 din
Želi ovaj predmet: 5
Stanje: Novo
Garancija: Ne
Isporuka: AKS
Plaćanje: Ostalo (pre slanja)
Pouzećem

Ukoliko nemate otvoren nalog, ovaj predmet možete kupiti i putem telefona 011 404 7 818 (radnim danima od 10 do 18h)

Operateru izdiktirajte broj predmeta: 49616153

Prodavac Pravno lice

Delfi_knjizare (2697)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

98,71% pozitivnih ocena

Pozitivne: 3988

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Žanr: Biografija
Autor: Domaći

Autor:: Branislav Nušić
Žanrovi:: Autobiografije i biografije, Domaći pisci, Istorija
Izdavač:: Talija izdavaštvo
Godina izdanja:: 2015.
Broj strana: 588
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Format: 14.8x21 cm

Branislav Nušić je najveći srpski komediograf i po tome je uglavnom i poznat čitalačkoj publici. Međutim, tokom Prvog svetskog rata Nušić se zajedno sa vojskom i narodom povlačio prema Albaniji. Sustigla ga je i velika porodična tragedija, poginuo mu je sin jedinac. Svoja, kao i osećanja celokupnog naroda, opisao je u knjizi Devetstopetnaesta: tragedija jednog naroda. Kroz sudbine malih, običnih ljudi, što knjizi daje životnost kakve nema u suvoparnim istorijskim delima, Nušić je neponovljivo prikazao ovu nepojamnu tragediju srpskog naroda, u spomen svima koji su izgubili svoje živote i za nauk budućim generacijama.

Nušićev sin jedinac Strahinja Ban borio se u Skopskom đačkom bataljonu, poznatijem kao 1300 kaplara. Poginuo je 1915, a u pismima ocu i verenici nagoveštavao je svoj tragičan kraj. „Dragi Ago, ne tuguj za mnom. Ja sam pao na braniku otadžbine za ostvarenje onih velikih ideala, koje smo tako složno propovedali 1908. godine“ Savremenici su zabeležili da Nušić nikada nije prežalio sina. Dugo nakon njegove smrti nije pisao komedije, a svoj bol iskazao je u proznom delu „Devetsopetnaesta – tragedija jednog naroda.“

Stranci su pisali vrlo mnogo o velikoj tragediji srpskoga naroda devetstopetnaeste godine mi smo tek vrlo malo, te će ova knjiga biti prvi veći napis o tom događaju. U opisima stranaca je više posmatranja i saučešća, u našima mora biti više osećanja i bola. Mi smo podnosili, oni su samo posmatrali. Ako su, kojim udesom, i podelili tešku sudbinu odstupanja sa nama, oni su podneli samo fizičke ali ne i duševne tegobe. U tome bi imala i biti razlika između, knjiga koje su oni napisali i onih koje mi budemo pisali, te i ove koju podnosim čitaocima.

Mada je ova knjiga dosta opsežna, ja nisam ni pomišljao njome obuhvatiti celokupnu tragediju devetstopetnaeste godine. Beležio sam, opažao i i saosećao sam u pojavama koje su se zbivale oko mene ili doprle do mene, jer, učesnik i sam u velikoj nevolji, nisam ni mogao dalje dogledati. Moja knjiga završava u Peći, jer se tu završava i tragedija naroda. Odatle dalje nastaju tragedije pojedinaca, od kojih svaka za se zaslužuje po jednu ovoliku knjigu.

Ja ovu knjigu ne smatram kao gotovo delo o velikome događaju, te se čak i pobojavam da nije nešto pretenciozan naslov koji sam joj dao. Na tome delu, koje će se nesumnjivo jednoga dana javiti, bilo kao istorija bilo kao priča ili ep, moraće i vreme i mnogo ruku sarađivati, a ja, nudeći ovim samo deo građe, mogu biti zadovoljan ako kadgod budem smatran saradnikom na tome velikome delu koje će izložiti sve one natčovečanske napore i sve velike patnje srpskoga naroda.

BEOGRAD, marta 1920. godine
Branislav Nušić

TROŠKOVI DOSTAVE:

Svi paketi se isporučuju kurirskom službom AKS.
Troškovi dostave su 150 dinara. Rok isporuke je 5 radnih dana.
Porudžbine koje se unapred plaćaju šaljemo odmah nakon evidentiranja uplate.
Porudžbine sa Kupinda ne isporučujemo van granica Republike Srbije.

Predmet: 49616153
Autor:: Branislav Nušić
Žanrovi:: Autobiografije i biografije, Domaći pisci, Istorija
Izdavač:: Talija izdavaštvo
Godina izdanja:: 2015.
Broj strana: 588
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Format: 14.8x21 cm

Branislav Nušić je najveći srpski komediograf i po tome je uglavnom i poznat čitalačkoj publici. Međutim, tokom Prvog svetskog rata Nušić se zajedno sa vojskom i narodom povlačio prema Albaniji. Sustigla ga je i velika porodična tragedija, poginuo mu je sin jedinac. Svoja, kao i osećanja celokupnog naroda, opisao je u knjizi Devetstopetnaesta: tragedija jednog naroda. Kroz sudbine malih, običnih ljudi, što knjizi daje životnost kakve nema u suvoparnim istorijskim delima, Nušić je neponovljivo prikazao ovu nepojamnu tragediju srpskog naroda, u spomen svima koji su izgubili svoje živote i za nauk budućim generacijama.

Nušićev sin jedinac Strahinja Ban borio se u Skopskom đačkom bataljonu, poznatijem kao 1300 kaplara. Poginuo je 1915, a u pismima ocu i verenici nagoveštavao je svoj tragičan kraj. „Dragi Ago, ne tuguj za mnom. Ja sam pao na braniku otadžbine za ostvarenje onih velikih ideala, koje smo tako složno propovedali 1908. godine“ Savremenici su zabeležili da Nušić nikada nije prežalio sina. Dugo nakon njegove smrti nije pisao komedije, a svoj bol iskazao je u proznom delu „Devetsopetnaesta – tragedija jednog naroda.“

Stranci su pisali vrlo mnogo o velikoj tragediji srpskoga naroda devetstopetnaeste godine mi smo tek vrlo malo, te će ova knjiga biti prvi veći napis o tom događaju. U opisima stranaca je više posmatranja i saučešća, u našima mora biti više osećanja i bola. Mi smo podnosili, oni su samo posmatrali. Ako su, kojim udesom, i podelili tešku sudbinu odstupanja sa nama, oni su podneli samo fizičke ali ne i duševne tegobe. U tome bi imala i biti razlika između, knjiga koje su oni napisali i onih koje mi budemo pisali, te i ove koju podnosim čitaocima.

Mada je ova knjiga dosta opsežna, ja nisam ni pomišljao njome obuhvatiti celokupnu tragediju devetstopetnaeste godine. Beležio sam, opažao i i saosećao sam u pojavama koje su se zbivale oko mene ili doprle do mene, jer, učesnik i sam u velikoj nevolji, nisam ni mogao dalje dogledati. Moja knjiga završava u Peći, jer se tu završava i tragedija naroda. Odatle dalje nastaju tragedije pojedinaca, od kojih svaka za se zaslužuje po jednu ovoliku knjigu.

Ja ovu knjigu ne smatram kao gotovo delo o velikome događaju, te se čak i pobojavam da nije nešto pretenciozan naslov koji sam joj dao. Na tome delu, koje će se nesumnjivo jednoga dana javiti, bilo kao istorija bilo kao priča ili ep, moraće i vreme i mnogo ruku sarađivati, a ja, nudeći ovim samo deo građe, mogu biti zadovoljan ako kadgod budem smatran saradnikom na tome velikome delu koje će izložiti sve one natčovečanske napore i sve velike patnje srpskoga naroda.

BEOGRAD, marta 1920. godine
Branislav Nušić
49616153 1915 - Branislav Nušić

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.