ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983
Jezik: Nemački
Autor: Strani

JUGENDSTIL graphik und druckkunst
HANS H. HOFSTATTER
1983, str. 295, dim. 31 x 26 cm
bogato ilustrovana

ART NOUVEAU JUGENDSTIL LIBERTY GRAPHICS SECESSION SECESIJA ART NUVO GRAFIKA

Југендстил је уобичајни назив за европски уметнички правац настао око 1900. године. Назван је по часопису Jugend (немачки младост) који је први пут изашао 1896. у Минхену. У Француској се овај стил назива Art nouveau, у САД Stile Liberty а у Енглеској Modern style. У Бечу се говори о сецесионистичком стилу будући да је пре свега реч о антиакадемском ставу сецесије који је подстицао развој новог, модерног уметничког стваралаштва. Југендстил је као реформско стремљење био усмерен против историзма, који је тада био сматран као неискрен и застарео. Нови стил је обухватао све облик ликовне и визуелне уметности, као што су сликарство, вајарство, графика, примењене уметности, архитектура, балет, позориште итд. Био је у духовном сродству са покретима реформисања живота и другим стремљењима која су одбацивала грађански животни стил као скучен и ограничавајући.

Примењене уметности су са југендстилом доживеле процват. Плакат, уметност опремања књига и графика представљали су омиљене области деловања младих уметника чији су циљеви били прожимање живота уметношћу.

Постоје заједнички стилски елементи у различитим земљама код којих се могу уочити и поједине регионалне разлике у погледу протока флораног елемента (Белгија, Француска) или геометризујућег облика (Аустрија, Шкотска) али се свуда примећује тежња ка нечему новом и модерном. Сликарство је у мањој мери стилски јединствено. Оно се често убраја и у симболизам или су барем на ово сликарство кључни утицај остварили сликари симболизма као што су Пол Гоген, Винсент ван Гог, Густав Моро, енглески предрафаелити или Арнолд Беклин.

Међу најзначајније сликаре југендстила убрајају се Густав Климт, Егон Шиле, Фердинанд Ходлер, Ђовани Сегантини, Едвард Мунк, Пјер Пиви де Шаван, Фернан Кнопф, Макс Клингер, Франц фон Штук и Хејнрих Фоглер.

Заједнички им је линеарно-плошни начин сликања који је подстакнут интезивним утицајима јапанских дубореза (жапонизам) као модерно средство обликовања. Уз то долази и тенденција ка синкретичном уметничком делу. У овом смислу настале су многе вишеделне Ходлерове композиције конципиране за ентеријере и окретање ка спиритуално-духовним ликовним садржајима. У сликарству југендстила одиграла се реинтерпетрација и преформулација како хришћанских тако и митолошких мотива, који су били израз потраге за натчулним. Чак и сликарство пејзажа уздигнуто појачаним тоновима боја претрпело је последице ове тенденције. Не треба занемаривати утицај који је ово ново сликарство које је одбацивало натурализам и било усмерено ка метафизичким садржајима имало на развој апстрактног сликарства.

Посебно упечатљиво дело сликарства југендстила је Бетовенов фриз Густава Климта израђен 1902. у бечкој сецесији јер то дело омогућује наслућивање његове првобитне интегрисаности у целокупни уметнички пројекат заједно са Клингеровим спомеником Бетовену који се данас налази у Лајпцигу: на траци дугачкој око 24 метра нижу се једна за другом персонификације и фигуре које алудирају на Бетовенове симфоније. Оне на тај начин ткају густи, алузијама богати преплет нискост и злобе, с једне стране, и повишене радости живљења и сексуалне енергије друге стране. Плошно-линеарно фреско-сликарство Климт повезује са уметнутим полудрагим камењем и позлатом тако да се ту јасно види тенденција ка апстрактно-декоративном обликовању.

Са илустраторима какви су били Анри де Тулуз-Лотрек, Пјер Бонар, Обри Бирдсли, Томас Теодор Хајне и други изванредно богата уметност плаката југендстила постала је призната врста уметности. Линеарне и орнаменталне форме успевале су да заједно са плошно нанетим, светлећим бојама постигну жељени ефекат дубине простора а да ипак остану декоративне. Првенствено су плакати за изложбе били били на високом уметничком нивоу и постали су убрзо предмет интересовања колекционара. И обликовање екслибриса, часописа и књига учинили су југендстил широко распрострањеним и омиљеним јер је пружао уметницима добре могућности за зараду.

Југендстил је међутим успео да својим јединствено модерним средствима изражавања, која су додуше била орнаментална али су ипак избегавала сваки историјски или еклитички призвук, заиста постане стил широких маса.

--------------------------------- ---------------------

Art Nouveau or Jugendstil is an international philosophy[1] and style of art, architecture and applied art—especially the decorative arts—that was most popular during 1890–1910.

English uses the French name Art nouveau (`new art`), but the style has many different names in other countries. A reaction to academic art of the 19th century, it was inspired by natural forms and structures, not only in flowers and plants, but also in curved lines. Architects tried to harmonize with the natural environment.

Art Nouveau is considered a `total` art style, embracing architecture, graphic art, interior design, and most of the decorative arts including jewellery, furniture, textiles, household silver and other utensils and lighting, as well as the fine arts. According to the philosophy of the style, art should be a way of life. For many well-off Europeans, it was possible to live in an art nouveau-inspired house with art nouveau furniture, silverware, fabrics, ceramics including tableware, jewellery, cigarette cases, etc. Artists desired to combine the fine arts and applied arts, even for utilitarian objects.

Although Art Nouveau was replaced by 20th-century Modernist styles, it is now considered as an important transition between the eclectic historic revival styles of the 19th-century and Modernism.