Stara cena |
900 din |
|
Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Lično preuzimanje |
Plaćanje: | PostNet (pre slanja) Lično |
Grad: |
Beograd-Dobanovci, Beograd-Surčin |
Jezik: Ruski
Лутер, Кафка, Ојлер, Маркс, Стендал, Гибран, Вагнер
Може ли бити да постоји циклични елемент у појави и нестанку великих људи? Током векова `83. година обележена је рођењем или смрћу необично великог броја истакнутих личности чији су животи и дела обогатили културну баштину човечанства.
У овом броју Унесцо Цоуриера евоцирамо сећање на престижне представнике „класе `83” који се налазе на нашој насловној страни: Лутера, Кафку, Ојлера, Маркса, Стендала, Ђибрана и Вагнера. Сви они су на различите начине помогли у формирању културног идентитета народа из којих су потекли; али су то и личности од универзалног значаја и из тог разлога смо, у већини случајева, бирали ауторе да о њима пишу из других земаља или геокултурних подручја. Тако Лутера и Кафку портретишу два Француза, Жак Ноел Перес и Морис Надо, Стендала Енглез Ф. В.Ј. Хемингса и Вагнера од Јапанца Мамору Ватанабеа.
Направили смо два изузетка од ове линије приступа: нико није боље квалификован да процени Ојлерова научна достигнућа од његовог сународника Емила А. Фелмана, секретара Ојлеровог комитета Швајцарског друштва за природне науке и само писца арапске културе, попут Галија Шукрија, могао је тачно да смести либанског песника Џибрана Калила Џибрана у контекст свог времена.
Дела Карла Маркса, „тело мисли постаје свет“, како су прикладно описани, чинило се да захтевају двосмерни приступ: испитивање сложене и садржајне историје самих дела, коју је представио Жорж Лабица, и процену Николаја Ивановича Лапина о идејама које су постале моћна социоекономска сила која је помогла да се обликује политички пејзаж данашњег света.
Коначно, осврћемо се на циљеве, циљеве и достигнућа Универзитета Уједињених нација (УНУ) са седиштем у Токију након његове прве деценије постојања. Једна од најмлађих институција Уједињених нација, УНУ је спонзорисана од стране Организације Уједињених нација и Унеска, са чијим циљевима и преокупацијама има много заједничког јер је њен задатак да организује научну сарадњу како би идентификовао и ублажио „хитне глобалне проблеме људског опстанка , развој и благостање“.