Jezik: Srpski

RETKO!



odlično očuvan
časopis Student, list beogradskih studenata 1968!
akciono-politički program
druže tito
ko stoji iza izjava mnogih radnih kolektiva
studentska komuna
izjava Dušana Matića
upad milicionera u likovnu akademiju
KORAČNICA CRVENOG (posvećeno Vladimiru Majakovskom) - Miroljub Todorović!!!


Pedesete i šezdesete
U novoformiranoj državi SFR Jugoslaviji (prethodno FNRJ) Student je krenuo iz pozicije svog predratnog konkurenta tj. postao je finansiran od države. Izdavač je tada, pa sve do raspada jednopartijskog sistema, bila Konferencija Saveza socijalističke omladine Srbije. Bez obzira na čvrsto partijsko vođstvo države, Student je i u ovim godinama uspeo da održi kritizerski duh. U zemlji jednopartijskog političkog sistema omladinska štampa je bila jedan od retkih medija koji je mogla da sa relativnom slobodom kritikuje stanje u zemlji i političko vođstvo. Ova će činjenica naročito doći do izražaja u događajima iz 1968. godine. Urednici iz tog vremena bili su: Josip Franić, Aleksandar Nenadović, Milan Vukos, Muharem Pervić, Gojko Miletić, Mirko Miloradović, Đoko Stojčić, Špiro Galović, Rade Kuzmanović, Đorđe Vuković, Nebojša Dragosavac.

Šezdeset osma (1968)
Buđenje studentskog pokreta širom Evrope nije zaobišlo tadašnju Jugoslaviju. Studentski protesti u Beogradu bili su prvi protesti bilo kog tipa nakon Drugog svetskog rata. Ovaj događaj pratio je i porast opšteg interesovanja za studentsku štampu. Student je u tim danima izlazio dnevno i bivao zabranjivan. Časopis je tada zabeležio rekordan tiraž od 80.000 primeraka. Kraj protesta obeležen je na naslovnoj strani Studenta velikom crnom tačkom.

Студент је студентски часопис Београдског универзитета који издаје Савез студената Београда. Први број Студента изашао је 15. марта 1937. године. Покретач листа био је Иво Лола Рибар.

Међу уредницима Студента налазе се следећа имена: Душан Макавејев, Драган Амброзић, Слободан Вуксановић, Милорад Вучелић...
Историјат
Предратни период (1937—1940)[уреди]
Часопис Студент је почео са радом у предратном Београду, као аутентични левичарски омладински лист. Редакција је формирана у замајцу студентског самоорганизовања. У годинама које су претходиле оформљене су и Здравствено потпорно удружење студената, Студентска задруга... Већ од самог почетка Студент су пратиле цензура и забране. Према тврдњама Богдана Пешића, првог уредника листа, често су цензори тј. припадници полиције чекали у самим штампаријама не би ли одмах по изласку из штампарске пресе запленили часопис. У тим првим годинама Студента, органи тадашње државе Краљевине Југославије оформили су „Студентски Гласник“, као конкурентни лист Студенту.

Педесете и шездесете
У новоформираној држави СФР Југославији (претходно ФНРЈ) Студент је кренуо из позиције свог предратног конкурента тј. постао је финансиран од државе. Издавач је тада, па све до распада једнопартијског система, била Конференција Савеза социјалистичке омладине Србије. Без обзира на чврсто партијско вођство државе, Студент је и у овим годинама успео да одржи критизерски дух. У земљи једнопартијског политичког система омладинска штампа је била један од ретких медија који је могла да са релативном слободом критикује стање у земљи и политичко вођство. Ова ће чињеница нарочито доћи до изражаја у догађајима из 1968. године. Уредници из тог времена били су: Јосип Франић, Александар Ненадовић, Милан Вукос, Мухарем Первић, Гојко Милетић, Мирко Милорадовић, Ђоко Стојчић, Шпиро Галовић, Раде Кузмановић, Ђорђе Вуковић, Небојша Драгосавац.

Шездесет осма (1968)
Буђење студентског покрета широм Европе није заобишло тадашњу Југославију. Студентски протести у Београду били су први протести било ког типа након Другог светског рата. Овај догађај пратио је и пораст општег интересовања за студентску штампу. Студент је у тим данима излазио дневно и бивао забрањиван. Часопис је тада забележио рекордан тираж од 80.000 примерака. Крај протеста обележен је на насловној страни Студента великом црном тачком.

Седамдесете и осамдесете
Паралелно са растом популарности Студента, широм читаве СФРЈ омладинска гласила су у овом периоду „доживела процват“. Поред Студента, међу најпопуларнијим листовима овог типа били су и београдски „Видици“, словеначка „Младина“ и хрватски „Полет“. Уставне промене, смрт Јосипа Броза и „Нови талас“ у музици створили су већи тематски простор за рад ових листова. Иако је и у овом годинама Студент бивао забрањиван, сваки број је неприкривено критиковао лицемерство и непринципијелности тадашњег социјалистичког друштва.

Деведесете

Двоброј - март 1991.
Увођење вишепартијског система у Србију обележено је распадом дотадашње земље. Иако пред налетом националне еуфорије, Студент се у првим годинама деведесетих није много променио. Осим формата, све остало је било неизмењено. Други рекордни тираж лист је забележио током демонстрација 9. марта 1991. године и мерио се у десетинама хиљада примерака. Однос редакције према владајућој Социјалистичкој партији Србије и узурпација ССБ-а (и садашњег званичног издавача листа) од стране партијских структура, резултовао је сменом целе редакције. У годинама које следе, Студент је постао гласник СПС-а, што је трајало све до 5. октобра 2000. године.

Од Петог октобра до данас
Са променом политичког вођства у Србији дошло је и до промена у уређивачкој политици. Студент је у првим годинама XXI века и даље једини универзитетски лист на Београдском универзитету. Поред академских питања бави се друштвом, културом и спортом. Издавач је Савез студената Београда, највећа студентска организација овог типа на просторима бивше југославије. Од новембра 2006. године, Студент је део Student Press In Europe (SPINE).



tags:
avangarda nadrealizam signalizam dušan matić komunizam revolucija studentski protesti 68 delo vidici miroljub todorović koračnica crvenog vuk stambolić josip broz tito studentski protesti `68 1968 student protests europe yugoslavia serbia belgrade avant-garde neo-avant-garde ...