ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2022
Jezik: Ruski
Autor: Strani

S.N.U.F.F.: - Виктор Пелевин

Izdavač: Эксмо-Пресс
Povez: mek
Godina izdanja: 2022.
Pismo: Ćirilica
Broj strana: 512
Format: 18 x11,5 x 2 cm
Težina (kg): 0.3

NOVA knjiga, u celofanu!!!

RUSKO izdanje na RUSKOM jeziku!!!

Radnja romana smeštena je u postapokaliptični svet i bavi se odnosima dveju zemalja ‒ Urkaine (Urkainskog Urkaganata), koju naseljavaju „Orci“, i veštačke džinovske kugle Bizantiuma (Big Byz) koja visi iznad nje, naseljene „ljudima“.

Urkaina je tehnološki zaostalo društvo, u kome se govori na „gornjoruskom“ jeziku (službeni jezik je gornjo-srednjosibirski), a Bizantium je pak napredno tehnološko društvo – „demokratura“, gde prevladava crkvenoengleski jezik, sličan engleskom. Ipak, Bizantium ima probleme s nedostatkom fizičkog prostora i sa zakonom o uzrastu saglasnosti, koji zabranjuje javno stupanje u seksualni kontakt ljudima mlađim od četrdeset šest godina. Mnogi žitelji Bizantiuma žive s lutkama-robotima („surama“) različitog stepena kvaliteta.

Naracija se vodi iz lica „čoveka“ — Demijana-Landulfa Damilole Karpova, koji radi kao snimatelj naoružane bespilotne leteće kamere. U civilnom životu Karpov živi sa surom po imenu Kaja, koju je kupio na kredit, i koja uvlači njega i dvoje Orka u intrigu motivisanu njenim ličnim interesima.

Naracija se vodi iz lica „čoveka“ — Demijana-Landulfa Damilole Karpova, koji radi kao snimatelj naoružane bespilotne leteće kamere. U civilnom životu Karpov živi sa surom po imenu Kaja, koju je kupio na kredit, i koja uvlači njega i dvoje Orka u intrigu motivisanu njenim ličnim interesima.

Roman sadrži mnoštvo aluzija na savremeni (2011. godina) društveni i politički položaj Rusije i Zapada i na njihove međusobne odnose, u satiričnom maniru. Tekst je prepun opscene leksike i „novojezika“, uglavnom nastalog od engleskih i ruskih reči koje su promenile svoje značenje u svetu budućnosti koji se opisuje.

Viktor Peljevin

Viktor Peljevin (1962) nesumnjivo je jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih ruskih pisaca svoje generacije, svakom objavljenom knjigom sve ubedljivije potvrđujući i pripadnost uskom krugu najznačajnijih savremenih svetskih autora. Već svojom ranom prozom uspeo je da pomiri naizgled nepomirljivo: postmodernistički elitizam i najširu popularnost, dok je britkim, provokativnim esejima – često isprepletenim i stopljenim s njegovim pripovedanjem – kod mladih ruskih naraštaja brzo stekao harizmu lucidnog, ciničnog proroka postsovjetske epohe. Na insistiranje uglednog kritičara Aleksandra Genisa, Peljevin već 1992. godine dobija prestižnu rusku književnu nagradu „Mali Buker“ za zbirku priča Plava svetiljka (1991), posle koje objavljuje i prve romane Omon Ra (1992) i Život insekata (1993). Slede kultni romani Čapajev i Praznina (1996) i Generation „P“ (1999), uz antologijsku zbirku novela i priča Žuta strela (1998), u kojoj, po oceni mnogih, nalazimo neke od najboljih stranica ovog autora i kvintesenciju njegovog kasnijeg stvaralaštva. Evropsku i svetsku reputaciju Peljevin je potvrdio početkom ovog stoleća delima Dijalektika prelaznog perioda: iz niotkuda u nikuda (2003), Sveta knjiga vukodlaka (2004), Šlem užasa: kreativ o Tezeju i Minotauru (2005), Empire „V“ (2006), Т (2009), S.N.U.F.F. (2011), Betmen Apolo (2013)... – koja mu utiru put da postane jedan od najprevođenijih savremenih ruskih pisaca.

Viktor Peljevin
SNUFF
distopija