Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Engleski

William Gibson - Burning Chrome And Other Stories

Harper Collins, 1995.
Meki povez, 220 strana.
RETKO IZDANJE!

Burning Chrome (1986) is a collection of short stories written by William Gibson.[1][2] Three of the stories take place in Gibson`s Sprawl, a shared setting for most of his early cyberpunk work. Many of the ideas and themes explored in the short stories were later revisited in Gibson`s popular Sprawl trilogy.[3]
Contents

Burning Chrome includes:
Title Co-author Original publication date Original publication
`Johnny Mnemonic` May 1981 Omni
`The Gernsback Continuum` 1981 Universe 11
`Fragments of a Hologram Rose` 1976/1977 Unearth
`The Belonging Kind` John Shirley 1981 Shadows 4
`Hinterlands` October 1981 Omni
`Red Star, Winter Orbit` Bruce Sterling July 1983 Omni
`New Rose Hotel` July 1984 Omni
`The Winter Market` April 1986 Vancouver Magazine
`Dogfight` Michael Swanwick July 1985 Omni
`Burning Chrome` July 1982 Omni
Reception

Dave Langford reviewed Burning Chrome for White Dwarf #83, and stated that `this was a collection which had to appear—even if three collaborations and an over-arty first published story are needed to fill it out. They`re strong, punchy tales which his glittering `technosleaze` trademark: some are obvious precursors of the novels, and the fine title piece`s hair-raising cyberspace jaunt is echoed all too closely in Neuromancer.`[4]

J. Michael Caparula reviewed Burning Chrome in Space Gamer/Fantasy Gamer No. 82. Caparula commented that `This is vital reading; harsh, gritty, complex, visionary.`[5]

Вилијам Форд Гибсон (енгл. William Gibson; Конвеј, 17. март 1948) је писац научне фантастике рођен у Конвеју (Јужна Каролина, САД) 17. марта 1948. године.[1] Сматра се „оцем“ киберпанка (енгл. cyberpunk), поджанра научне фантастике који је доживео процват током осамдесетих година 20. века. Такође се сматра да је створио појам киберспејс или киберспејс или киберпростор (енгл. cyberspace), који је касније, заједно са његовим хит романом Неуромансер, послужио као инспирација за многе научнофантастичне филмове.[2] Гибсон од 1972. године живи у Ванкуверу са женом и двоје деце.
Биографија

Гибсон је провео детињство као једини син грађевинског предузимача радова који је био задужен за изградњу Оук Риџа, фабрике која је произвела прву атомску бомбу. После мистериозне смрти оца живео је с мајком, да би са 19 година напустио САД и отишао у Канаду како би избегао регрутацију за предстојећи рат у Вијетнаму. Почео је да пише научну фантастику још за време студија на Универзитету Британске Колумбије где је дипломирао енглеску књижевност.[1]

Његове прве кратке приче биле су уско везане за кибернетику и међуоднос човека и машине. Приче су углавном објављиване по америчким научнофантастичним часописима, да би касније биле обједињене у збирци „Како смо попалили Хрому“ (Burning Chrome). Култне приче Џони Мнемоник (по којој је снимљен и истоимени филм, са Кијануом Ривсом у главној улози), „Хотел Нова ружа“ (New Rose Hotel) и „Како смо попалили Хрому“ су прави примери Гибсоновог виђења будућности.[2]

Утицај првобитног Гибсоновог стваралаштва се добрим делом одразио на његов први роман, Неуромансер (1984).[2] У свом првенцу Гибсон је објединио мотиве које је користио у дотадашњим причама - матрица из приче „Како смо попалили Хрому“, Моли Милионс која је једна од главих актера у Џони Мнемонику, итд. Неуромансер је померио већ успостављене границе дотадашње научне фантастике јер је у потпуности одступио од општег шаблона у који се уклапала већина литерарних радова тог доба. У Неуромансеру нема славне будућности човечанства, путовања кроз свемир надсветлосним брзинама нити блиског сусрета са ванземаљским расама. Гибсонова визија будућности је мрачна дистопија у којој праву власт имају међунационалне корпорације, а границе - како географске, тако и културолошке - се полако губе. Неуромансер је први роман који је добио све три велике награде за научну фантастику - Небјула, Хјуго и почасну Награду Филип К. Дик.

Неуромансер, заједно са следеће две Гибсонове књиге, Гроф Нула (1986) и Монализин натпогон (1988), сачињава такозвану трилогију о ширењу (енгл. sprawl trilogy, мисли се на ширење градова). Следеће три књиге сачињавају тзв. трилогију о мосту (енгл. bridge trilogy): Виртуелна светлост (Virtual Light, 1993), Идору (Idoru, 1996) и Све забаве сутрашњице (All Tomorrow`s Parties, 1999).[1] У паузи између ове две трилогије, Гибсон је написао роман The Difference Engine (1990) у тандему са Брусом Стерлингом.

Последњи издат Гибсонов роман је Препознавање образаца (2003). У њему се писац мало удаљио од мрачне будућности и вратио нас у садашњост, прожету маркетингом, глобалним умрежавањем и пратећим феноменима.

Његов следећи роман носи наслов Spook Country и планирано је да се појави у продаји у 7. августа 2007. године. Гибсон је завршио писање овог романа још у октобру 2006.