ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1980
Jezik: Srpski
Autor: Strani

RAJSKI VODOSKOCI - Artur Klark

Naslov originala: THE FOUNTAINS OF PARADISE - Arthur C. Clarke
Izdavac: Jugoslavija, Beograd
Biblioteka KENTAUR Naučna fantastika
Godina izdanja: 1980
Format: 21 X 12 cm.
Povez: Meki
Pismo: Latinica
Broj strana: 260
Slika na koricama:: Danica Antić NA DAN MLADOSTI




„Majstorski napisan, možda jedan od njegovih najboljih romana.“
Tribjun

„Jedan od retkih pisaca koji održavaju duh Žila Verna i ranijih dela H.Dž. Velsa. U svom najnovijem poduhvatu Klark polazi od neverovatnih zamisli pretvarajuci ih u sasvim moguce.“
Fajnenšl Tajms

„Njegovi književni dometi postojano rastu. Ushicujuce delo. Uveren sam da ce milioni ljudi citati ovu knjigu i uživati u njoj.“
Bi Bi Si Kaleidoskop

„Izuzetno napisano, zanimljivo i u isto vreme neizdrživo napeto.“
Kingsli Ejmis, Nju Stejtsmen

„Klark je ujedinio polet sa znacajnim književnim umecem i veštinom stvaranja mitova... rezultat je zaista poseban.“
Sandej Telegraf

Dobitnik Hugo i Nebula nagrada za najbolji roman godine u žanru naucne fantastike.




Artur Klark

Medu fanovima decenijama je vladala nedoumica ko je (naj)bolji pisac naucne fantastike: Artut Klark ili Isak Asimov? (Pod naucnom fantastikom podrazumevala se tzv. tvrda struja, zasnovana na razvoju tehnologije u buducnosti.) Mnogi kriticari i teoreticari žanra smatrali su Klarka najznacajnijim piscem moderne naucne fantastike (barem one nastale u prvim decenijama posle Drugog svetskog rata). Kao i Asimov, i Klark je visoko tehnicki obrazovan, bavio se naucnim radom i pisanjem naucno-popularnih i futuristickih dela; on je prvi opisao mogucnost sveobuhvatnih komunikacija pomocu mreže satelita u orbiti (medutim, ideju nije patentirao što bi mu donelo velike tantijeme kada je ona realizovana).

Klark je napisao manje knjiga od Asimova, i pri tome su sve zasnovane na realnim dometima nauke, otkricima i hipotezama; Klark je u ovom pogledu “tvrdi” od kolege jer insistira na maksimalnoj ubedljivosti pronalazaka koje opisuje, tako da se knjige posvecene boravku u vasioni, pisane pre nego je on ostvaren (npr. “Ostrva na nebu” iz 1952), svode na opisivanje svakojake opreme i uredaja. Za razliku od Asimova, Klark je umereniji i po pitanju velikih avantura i raznoraznih naucnofantasticnih standarda kakvi su roboti ili svemirska carstva, putovanja brža od svetlosti i slicno, jer se drži svojih postavki savremene fizike. Medutim, dešavalo mu se da ispiše i ne baš smislene price, poput one u kojoj astronauti uništavaju život na novopronadenoj planeti jer svoje otpatke zakopavaju u tle i tako ga zaraze?! (slicne, jadne rezultate dale su i nekolike saradnje Klarka i mladih pisaca, posebno u nastavcima serije o Rami).

Klarkove romane i pripovetke pojedini kriticari dele u nekoliko tematskih podgrupa: naucnoekstrapolacijsku (“Pesak Marsa” 1951, “Kraj detinjstva” 1953, “Svetlost Zemaljska” 1954, “Pad Meseceve prašine” 1961, “Matica Zemlja” 1974, “Rajski vodoskoci” 1979, serija romana o crnom monolitu zapoceta romanom “Odiseja u svemiru 2001” iz 1968. i nastavljena odisejama 2010, 2061. i 3001); zatim na podgrupu motiva prvog kontakta (brojne price, potom novela “Susret sa Meduzom” 1972, serija romana o tajanstvenom vanzemaljskom entitetu zapoceta romanom “Sastanak sa Ramom” 1973); tu je i podgrupa koju karakterišu religijski motivi (price “Devet milijardi božijih imena” 1953. i “Zvezda” 1955), i na kraju ciklus parabola (novela “Zid tame” 1949). Klarkove ideje prevashodno su optimisticke, on smatra da je coveku predodredena kosmicka buducnost u koju ce ga odvesti moderna tehnologija, usput brišuci sve rasne i verske antagonizme, siromaštvo i bolest. Ovaj pozitivizam, ma koliko bio plemenit, nažalost, porice puko citanje dnevnih novina.



***Odlično očuvano***