ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Jezik: Srpski
Autor: Strani

VENERA PLUS IKS - Teodor Sterdžen

Naslov originala: VENSS PLUS X - Theodore Sturgeon
Izdavač: Prosveta, Beograd
Biblioteka KENTAUR Naučna fantastika
Godina izdanja: 1985
Format: 21 X 12 cm.
Povez: Meki
Pismo: Latinica
Broj strana: 208
Ilustracija na koricama:: Željko Pahek


Ledom...cudesna zajednica dvopolnih bica sto sezu
sa one strane svih antimonija covekovih raznopolnih ustrojstava. Uz to njihova tehnologija nadmasa cak i najodvaznije snove pripadnika ljudske vrste. Pa ipak, takvom Ledomu i takvim Ledomcima bio je potreban upravo Carli Dzons sa svim svojim nesavrsenostima i primitivnoscu - potreban kao ogledalo na cijoj ce se hrapavoj povrsini odraziti jedna visa kosmicka cvrsishodnost...


Teodor Sterdžen

Jedna od najpoznatijih izjava vezanih za naucnu fantatiku svakako je ona po kojoj je „tacno da preko 90 odsto naucne fantastike ne vredi ništa, ali to isto važni i za 90 odsto bilo cega drugog”, a izrekao ju je 1952. godine pisac Teodor Sterdžen (1918-1985); istom prilikom on je ukazao da „nikada ranije u istoriji književnosti ni o jednom žanru nije tako iskljucivo prosudivano na osnovu rdavih primera”. U vreme kada je žanr pokušavao da se otrgne iz zagrljaja jeftinog palpa, ove izjave bile su dokaz o postojanju svesti o manama ali i kvalitetima naucne fantastike, kao i želji da se krene putem seriozne umetnosti. Sterdženova proza primer je lucidnog razmišljanja i pisanja, neprestanog iznalaženja novih vizura i poricanja ustaljenih šablona.

Prvu pricu, „To”, objavio je 1939. godine i ona je prilicno odudarala od standarda casopisa „Astounding”. Novela „Kildozer”, objavljena pet godina kasnije, o sukobu džinovskih mašina, jedne zaposednute od vanzemaljske svesti i druge koju su izgradili ljudi za svoju odbranu, otkrila ga je kao zanimljivog pisca. Ipak, definitivna potvrda njegovih kvaliteta došla je s romanom „Više nego ljudski” iz 1953. godine (godinu ranije objavljen u nastavcima). U pitanju je prica o tzv. „homo geštaltu”, novoj stepenici u razvoju ljudske vrste, sacinjenoj od pojedinaca, samostalno potpuno neprilagodenih društvu, koji se uklapaju u grupu - poseban organizam sa parapsihološkim sposobnostima - istovremeno obezbedujuci samopotvrdivanje jedinki.

Intrigantna pitanja o buducnosti ljudske vrste (zapoceta prvim Sterdženovim romanom „Usnuli dragulji” iz 1950. godine o usamljenom detetu-mutantu), odnosno o osecanjima pripadanja i ljubavi, provlace se i kroz ostala njegova dela. Problematika usamljenosti netipicnih primera ljudske vrste, odnosno bizarnog i perverznog ponašanja (barem u ocima onih sa strane) tretirana je u brojnim pricama (npr. „Gospodin Kostelo, junak”, „Devojka ima dobar stomak”, „Kada bi svi ljudi bili braca, da li bi dozvolio da ti se sestra uda za nekoga od njih?” iz prevratnicke antologije „Opasne vizije” Harlana Elisona, “Dugotrajno vajanje” i druge). Roman “Venera plus H” iz 1960. godine zasnovan je upravo na razlikovanju dve zajednice i dva nacina življenja: s jedne strane je tipicna malogradanska americka porodica a s druge utopijska zajednica Ledom koju cine jedinke-hermafroditi. Sterdžen je u svojih tridesetak knjiga (najveci broj su zbirke prica), umetnicki valjano i ubedljivo posmatrao ljudska bica sadašnjosti i buducnosti, u svoj punoci postojanja, što podrazumeva i one tamnije strane za koje je nalazio opravdanje i razumevanja; stoga njegove knjige svakako spadaju u onih nekoliko procenata valjane naucne fantastike za sva vremena.



***Odlično očuvano***