ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1987
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Морис Ренар: ДОКТОР ЛЕРН
Издавач: НАРОДНА КЊИГА, Београд, 1987.год.
Меки повез, 225 страна, латиница.
Одлично очувано.
`Smene generacija krizna je faza na svakom polju ljudske delatnosti, praćena neizbežnom dilemom hoće li napori prethodnika biti nastavljeni odnosno naći dostojne sledbenike. Smrt Žila Verna (1828-1905) postavila je pitanje nastavljača dela velikog, svetski poznatog i popularnog pisca. Upravo 1905, u godini Vernove smrti, objavljena je prva priča Morisa Renara (1875-1939) koji će u nastupajućim decenijama biti, uz H. Dž. Velsa i Karela Čapeka, najvažnije pisac ovog žanra u Evropi. Njegov prvi roman `Doktor Lern, podbog` (1908) priča o naučniku koji eksperimentiše sa kreiranjem novih oblika života, od kombinovanja delova raznih organizama (biljaka i životinja, presađivanja mozga jednog mladića u telo bika), sve do stvaranja kiborga (delom mašine delom čoveka). Renarova priča razvija žanrovski obrazac započet `Frankenštajnom` Meri Šeli i nadograđen koju godinu ranije objavljenim `Ostrvom dr. Moroa` H. DŽ. Velsa iz 1896, ali je vizija francuskog pisca u nekim je trenucima dalekovidija i ubedljivija.

Roman `Plava opasnost` iz 1910. razbija dotadašnji mit o čoveku kao superiornom biću; u grotesknoj priči moćna rasa Onivajga na površini atmosfere - vazdušnog okeana planete Zemlje, zabacuje udice u dubinu, prema površini, da bi tamo pecala svoju hranu - ljude. Za ovakav šamar i poigravanje antropocentrizmom i nadobudnošću Homo Sapinesa, američka naučna fantastike neće biti spremna još više od pola veka! Treći je Renarov roman `Orlakove ruke` (1920) o pijanisti kome presađuju ruke kriminalca; po romanu su snimljena dva filma koji su potvrdili njegovu popularnost kod široke publike. Junak `Lažnog čoveka` (1921) je div obdaren posebni, elektronskim vidom, a u `Majmunu`, romanu iz 1925, posebnim tehnološkim postupkom proizvode se identična androidna stvorenja.

Renar je u romanu `Jedan čovek među mikrobima: skerco` (1928) poslao ljude na put u biološki mikrokosmos; popularna naučno fantastična tema ispričana je umešno i uverljivo i nadmaša slična dela nastala u SAD. U poslednjem (posthumno objavljenom) romanu `Gospodar svetlosti` (1948) prati se otkriće posebnog ’dilatacionog’ stakla koje omogućava ’retroviđenje’ proteklih događaja. Renar je autor i četiri zbirke priča: `Nepomično putovanje i druge jedinstvene priče` (1909), `Gospodin Prekosmrt i druge jedinstvene priče` (1913), `Poziv na strah` (1926) i `Karusel misterije` (1929). Moris Renar ostaje zabeležen u istoriji francuske i svetske naučne fantastike kao talentovan, seriozan autor koji je uveo mnoštvo novih tema u žanr (kiborge, genetske manipulacije), odnosno razvio već postojeće, temeljno ih promišljajući, bez jeftinih pirotehničkih trikova.`
(Илија БАкић)