pregleda

Den Simons Hiperion Pad Hiperiona Endimion Uspon Endimi


Cena:
14.444 din
Prodavac je na odmoru do 10.11.2020.
Želi ovaj predmet: 7
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: AKS
BEX
City Express
Pošta
DExpress
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Zemun,
Beograd-Zemun
Prodavac

n_sipka (290)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 390

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 200
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Den Simons Hiperion Pad Hiperiona Endimion Uspon Endimiona KOMPLET 4 knjige RETKO i posebno RETKO zajedno, knjige su izvanredno ocuvane mislim da su NECITANE, samo poslednja je citana i okrznuta joj je korica, knjige su kao NOVE, nemaju nikakve nedostatke, ni potpise pecate korektore tragove belila...

Na svetu zvanom Hiperion, izvan domašaja zakona Hegemonije Čoveka, čeka stvorenje zvano Šrajk. Ima onih koji ga obožavaju. Ima onih koji ga se plaše. A ima i onih koji su se zarekli da će ga uništiti. U dolini Vremenskih grobnica, gde se ogromne građevine kreću unazad kroz vreme, Šrajk čeka njihov dolazak.

U predvečerje Armagedona, dok čitava galaksija ratuje, sedam hodočasnika polazi na poslednje putovanje na Hiperion, u potrazi za odgovorima na nerazrešene zagonetke svojih života. Svaki hodočasnik u sebi nosi očajničku nadu – i strašnu tajnu. A jedan možda drži u rukama sudbinu celog čovečanstva.

Ovo zapanjujuće remek-delo pisca Iliona i Leta noći prvi je deo izuzetne naučnofantastične epopeje i dobitnik je ugledne nagrade Hjugo (Hugo Award).

U fantastičnom nastavku epske avanture započete u Hiperionu, Simons nas vraća u daleku budućnost na dramatičan i inventivan način. Tajanstvene Vremenske Grobnice se otvaraju. A tajne koje sadrže podrazumevaju da više ništa – ništa u čitavoj vasioni – neće biti kao pre.

Zemlja je odavno uništena, a čovečanstvo sada nastanjuje više od 150 svetova povezanih Mrežom, sistemom trenutnog putovanja koji su stvorile i njime upravljaju veštačke inteligencije, samosvesni, savršeni računari. Ovi svetovi spremaju se da zarate sa ogrankom ljudske rase koja je prezrela zavisnost od veštačkih inteligencija. Rizik uništenja preti planeti Hiperion, njenim Vremenskim Grobnicama koje putuju unazad kroz vreme i bogu Šrajku – vesniku bola i odmazde. Pripovedanje je usredsređeno na Mrežu i njenog vođu, Meinu Gledston, iz perspektive Džozefa Severna, kibernetske rekonstrukcije pesnika Džona Kitsa, te na sedam hodočasnika koji pohode Šrajka i mogu uticati na ishod rata. Simons suprotstavlja dobro i zlo, a religije čoveka i mašina bore se za nadmoć. I pored tako epskih proporcija priče, autor osvaja srca čitalaca krajnje humanim likovima od čijih postupaka zavisi sudbina vascelog čovečanstva.

Treći deo sage, kojom se Den Simons dokazao kao jedan od najumešnijih stvaralaca ovog žanra, pripoveda zatvorenik koji čeka smaknuće, oko 250 godina posle zbivanja opisanih u Padu Hiperiona. On opisuje sled događaja koji ga je načinio telohraniteljem One Koja Podučava, mesije čiji je dolazak predskazan na kraju drugog dela ove epopeje.

Rol Endimion je običan vodič za lovce sa drugih svetova, ali sticajem okolnosti biva umešan u zbivanja koja će dovesti do njegovih pustolovnih putovanja po planetama stare Hegemonije.

Ranije državno ustrojstvo naseljenog dela vasione zamenila je nova crkvena država nazvana Paks i glavni junak mora se suočiti sa nemilosrdnim progonom i pretnjama, u zamršenoj priči čiji su aktivni učesnici i likovi poznati iz predhodne dve knjige – pesnik Martin Silenus i zagonetni Šrajk.

Endimion je priča o ljubavi i pamćenju, o trijumfu i stravi, dostojna predhodnica četvrtog, završnog dela jednog od najvećih serijala naučne fantastike.

„Veličanstvena i originalna mešavina tema i stilova.“
The Denver Post

„Majstorski napisana naučna fantastika posvećena dalekoj budućnosti.“
New York Times Book Review

„Najbolji naučnofantastični roman 1995.“
Rocky Mountain News

Uspon Endimiona dovršava pripovest započetu u Endimionu i vodi sudbinu vasione Hiperiona u sasvim drugom pravcu. Ovo nije priča o međuzvezdanim državama ili svemirskim bitkama, iako u njoj ima i jednog i drugog. Ovo je pre jevanđelje o mesiji empatijskog humanizma, smešteno u svet svemirske opere, sa porukom da je ljubav suštinska sila univerzuma. Uz tu poruku Simons daje odgovore na pitanja koja kopkaju čitaoce prethodna tri njegova romana iz istog sveta – Hiperion, Pad Hiperiona i Endimion: Šta je zapravo Štrajk? Kakva je njegova uloga? Ko ili šta je ukralo Zemlju? Šta smera Srž? Zbog čega se udružila sa crkvom Paksa? Kako se Rol Endimion obreo u Šredingerovoj kutiji? Šta će se dogoditi s Aneom? I tako dalje, i tako dalje...

U gotovo starozavetnom svetu politike, rata, osvete i propasti, Aneina filozofija usmerena je na pojedince i njihove odnose, na poverenje, zajedništvo, oproštaj, iskupljenje i nenasilan otpor. Ona se usredsređuje na ljubav i veze među ljudima neophodne za stvaranje i održavanje života, a sve to čini usred spektakularne revolucije protiv međuzvezdanog carstva, čije su poprište fascinantne planete, tvorevine jednog od najmaštovitijih savremenih pisaca.

Den Simons je osvojio nagrade Hugo, Nebula, Svetsku nagradu za fantastiku i mnoge druge. On je pisac romana Pesma boginje Kali, knjiga o Hiperionu, Leto noći, Strvinarske utehe i drugih istaknutih dela žanrovske proze.

„Roman pun snage i strasti i izuzetno zadovoljavajući zaključak jednog od najvažnijih dela savremene naučne fantastike.“
Locus

Posetite :

Den Simons (engl. Dan Simmons; rođen 4. aprila, 1948. u Peoriji, Ilinois, SAD) je američki pisac, najpoznatiji po svom romanu Hiperion (nagrađen Hugo priznanjem[1]) i nastavku Pad Hiperiona. Ostali romani iz ove serije, nazvane Spev o Hiperionu su Endimion i Uspon Endimiona.

U svojim delima Simons povezuje razne žanrove: naučnu fantastiku, horor i epsku fantastiku, često u okviru istog dela. Tipičan primer Simonsovog običaja mešanja žanrova je roman Pesma boginje Kali iz 1985. godine, nagrađena sa World Fantasy Award. Pored toga, poznat je i kao autor misterija i trilera.[2]


Sadržaj
1 Biografija
2 Horor fikcija
3 Naučna fantastika
4 Filmske adaptacije
5 Dela
5.1 Spev o Hiperionu
5.2 Ilion/Olimp
5.3 Joe Kurtz
5.4 Ostale knjige
6 Референце
7 Spoljašnje veze
Biografija
Simons je diplomirao englesku književnost na Vabaš koledžu 1970. godine i 1972. dobio titulu mastera na Vašingtonovom Univerzitetu u Sent Luisu. Nakon toga je radio kao nastavnik u osnovnim školama do 1989.

Ubrzo je počeo da piše kratke priče, iako se nije probio sve do 1982, kada je, uz pomoć Harlana Elisona, njegova kratka priča Reka Stiks teče uzvodno objavljena i nagrađena prvom nagradom na spisalačkom takmičenju magazina Twilight Zone. Prvu knjigu, Pesma boginje Kali je objavio 1985. godine.[2]

Horor fikcija
Leto noći (1991) opisuje detinjstvo grupe osnovaca koji se udružuju tokom 1960-ih kako bi porazili vekovno zlo koje teroriše njihov rodni grad, Elm Hejven, u Ilinoisu.

Ovaj roman, pohvaljen od strane Stivena Kinga, je sličan Kingovom romanu Stvor, po fokusu na život u malom gradu, kvarenju nevinosti, povratku prastarog zla i preuzimanju odgovornosti za druge koja se javlja na prelazu iz detinjstva u zrelost.

U nastavku Leta noći, romanu Ukleta zima, protagonista, sada odrastao, ponovo posećuje svoj rodni grad, kako bi se suočio sa misterijama koje ga muče u životu. Još jedan pseudo-nastavak je delo Deca noći, u kojem je pisao o liku iz Leta noći, Majku O`Rurku, sada mnogo starijem, katoličkom svešteniku koji je poslat da istraži bizarne događaje u jednom evropskom gradu. Drugi lik iz romana Leto noći, Dejlov mlađi brat Lorens Stjuart se pojavljuje kao sporedan lik u Simonsovom trileru Darvinova oštrica, dok se odrasla Kordi Kuk pojavljuje u romanu Rajske vatre. Odrasli Kevin je glavni lik dela Faces Of Gravity.

Ubrzo posle Leta noći, Simons, koji je do tada stvarao isključivo horor fikciju, počeo je da se fokusira na pisanje naučne fantastike.

Naučna fantastika
Simons postaje popularan 1989. godine sa izdavanjem Hiperiona, dobitnika `Hugo` i `Lokus` nagrade za najbolji naučno-fantastični roman. U njemu se govori o kosmičkom sukobu, a posebno je inspirisan Bokačovim Dekameronom i Šoserovim Kanterberijskim pričama.

Od svojih prvih dela, Simons je postao poznat kao umešan pisac u stvaranju zapleta i kao jedan od najboljih autora naučne fantastike po kvalitetu svoje proze. Zapleti Simonsovih dela su obogaćeni njegovom bliskošću sa delima klasične književnosti; mnoga njegova dela vuku veze iz raznih klasika:

Vani Fuči je živ, zdrav i eno ga u paklu kratka priča iz 1988. koja ismeva TV-propovednike, uključena u zbirku Molitve slomljenom kamenju govori o kratkom povratku na Zemlju istoimenog lika iz naslova, žitelja Danteovog „Pakla“
Osnovni zaplet Hiperiona, grupa različitih pojedinaca na hodočašću je uzet iz srednjovekovne poeme Kanterberijske priče
Šuplji čovek (1992) je napisan pod uticajem Danteovog „Pakla“ i T.S. Eliota
Kratka priča iz 1993, Veliki ljubavnik, inspirisana je ratnim pesnicima iz Prvog svetskog rata
Njegov ciklus Ilion/Olimp je nadahnut Homerovim delima
Lik Ade i njenog doma u Ardis Holu, u Ilionu je inspirisan romanom Vladimira Nabokova Ada ili strast, što je bio Nabokovljev izlet u žanr fikcije i alternativne prošlosti.
Filmske adaptacije
U januaru 2004, najavljeno je da će na osnovu scenarija koji je Simons napisao na osnovu romana Ilion i Olimp biti snimljen film, a da će Simons biti izvršni producent. Ilion se najavljuje kao „epska priča koja se proteže preko 5000 godina i kroz ceo Sunčev sistem, uključujući teme i likove Homerove Ilijade i Šekspirove Bure“. Jula 2004, Ilion je nagrađen `Lokus` priznanjem za najbolji SF roman 2003.

Dela
Spev o Hiperionu
Hiperion (1989) - Hugo nagrada, 1990; Lokus nagrada, 1990
Pad Hiperiona (1990)
Endimion (1996)
Uspon Endimiona (1997)
Ilion/Olimp
Ilion (2003) - Lokus nagrada, 2004
Olimp (2005)
Joe Kurtz
Hardcase (2001)
Hard Freeze (2002)
Hard as Nails (2003)
Ostale knjige
Pesma boginje Kali (1985) - World Fantasy Award, 1986
Strvinarska uteha (1989) - nagrada Bram Stoker, 1989
Phases of Gravity (1989)
Krevet entropije u ponoć (1990)
Prayers to Broken Stones (1990, zbirka kratkih priča)
Leto noći (1991)
Letnje skice (1992)
Deca noći (1992) - Lokus nagrada, 1993 (Horor)
Lovedeath (1993, zbirka kratkih priča)
Šuplji čovek (1992)
Rajske vatre (1994)
The Crook Factory (1999)
Darvinova oštrica (2000)
Ukleta zima (2002)
Worlds Enough & Time (2002, zbirka kratkih priča)
Teror (2007)
Drud (2009)
Crna brda (2010)
Flashback (2011)

https://www.kupindo.com/Clan/n_sipka/SpisakPredmeta

Kupac snosi troškove poštarine, koji se DODAJU na cenu.

Kupac se PRVI javlja nakon kupovine, takva su pravila.

Kupljeni predmet šaljem POSLE uplate na račun 295-2204642-34.

Knjige NE saljem POUZECEM.

Robu šaljem u inostranstvo ako se PRETHODNO dogovorimo (postarina zna da bude skuplja od knjige).

LICNO preuzimanje kod MENE, ZEMUN Gornji grad ili Novi grad (ulice Slavonska ili Prvomajska). Preuzimanje je moguce tokom cele nedelje, naravno, uz dogovor. Kupljene knjige je moguće preuzeti isti dan po kupovini, naravno, uz dogovor.

Kupac UPLACUJE tacnu cenu u DINAR (ne zaokruzuje).

Dobar deo mojih knjiga, (posebno kada napomenem da je NOVO, GLANC NOVO, NEKORISCENO, NEOTVARANO, ZA POKLON...) je u stanju kao iz knjizare, kao iz stamparije. Znaci, kome pored kvaliteta knjiga, znaci i stanje u kome se knjige nalaze, na pravom je mestu.

Slobodno pitajte o stanju, sadrzaju i detaljima knjiga, odgovaram u najbrzem roku.

Od BRZIH posti saljem iskljucivo POST EXPRESSom (profesionalni su, nikada nije bilo problema). Ukoliko INSISTIRATE na nekoj drugoj firmi, posebno mi to NAGLASITE u PRVOJ poruci po kupovini.

Ukoliko je ADRESA za prijem RAZLICITA od adrese sa vaseg naloga, adresu za slanje mi OBAVEZNO saljete u PRVOJ PORUCI.

Pogledajte kompletnu moju ponudu na

https://www.kupindo.com/Clan/n_sipka/SpisakPredmeta

Predmet: 62363345
Den Simons Hiperion Pad Hiperiona Endimion Uspon Endimiona KOMPLET 4 knjige RETKO i posebno RETKO zajedno, knjige su izvanredno ocuvane mislim da su NECITANE, samo poslednja je citana i okrznuta joj je korica, knjige su kao NOVE, nemaju nikakve nedostatke, ni potpise pecate korektore tragove belila...

Na svetu zvanom Hiperion, izvan domašaja zakona Hegemonije Čoveka, čeka stvorenje zvano Šrajk. Ima onih koji ga obožavaju. Ima onih koji ga se plaše. A ima i onih koji su se zarekli da će ga uništiti. U dolini Vremenskih grobnica, gde se ogromne građevine kreću unazad kroz vreme, Šrajk čeka njihov dolazak.

U predvečerje Armagedona, dok čitava galaksija ratuje, sedam hodočasnika polazi na poslednje putovanje na Hiperion, u potrazi za odgovorima na nerazrešene zagonetke svojih života. Svaki hodočasnik u sebi nosi očajničku nadu – i strašnu tajnu. A jedan možda drži u rukama sudbinu celog čovečanstva.

Ovo zapanjujuće remek-delo pisca Iliona i Leta noći prvi je deo izuzetne naučnofantastične epopeje i dobitnik je ugledne nagrade Hjugo (Hugo Award).

U fantastičnom nastavku epske avanture započete u Hiperionu, Simons nas vraća u daleku budućnost na dramatičan i inventivan način. Tajanstvene Vremenske Grobnice se otvaraju. A tajne koje sadrže podrazumevaju da više ništa – ništa u čitavoj vasioni – neće biti kao pre.

Zemlja je odavno uništena, a čovečanstvo sada nastanjuje više od 150 svetova povezanih Mrežom, sistemom trenutnog putovanja koji su stvorile i njime upravljaju veštačke inteligencije, samosvesni, savršeni računari. Ovi svetovi spremaju se da zarate sa ogrankom ljudske rase koja je prezrela zavisnost od veštačkih inteligencija. Rizik uništenja preti planeti Hiperion, njenim Vremenskim Grobnicama koje putuju unazad kroz vreme i bogu Šrajku – vesniku bola i odmazde. Pripovedanje je usredsređeno na Mrežu i njenog vođu, Meinu Gledston, iz perspektive Džozefa Severna, kibernetske rekonstrukcije pesnika Džona Kitsa, te na sedam hodočasnika koji pohode Šrajka i mogu uticati na ishod rata. Simons suprotstavlja dobro i zlo, a religije čoveka i mašina bore se za nadmoć. I pored tako epskih proporcija priče, autor osvaja srca čitalaca krajnje humanim likovima od čijih postupaka zavisi sudbina vascelog čovečanstva.

Treći deo sage, kojom se Den Simons dokazao kao jedan od najumešnijih stvaralaca ovog žanra, pripoveda zatvorenik koji čeka smaknuće, oko 250 godina posle zbivanja opisanih u Padu Hiperiona. On opisuje sled događaja koji ga je načinio telohraniteljem One Koja Podučava, mesije čiji je dolazak predskazan na kraju drugog dela ove epopeje.

Rol Endimion je običan vodič za lovce sa drugih svetova, ali sticajem okolnosti biva umešan u zbivanja koja će dovesti do njegovih pustolovnih putovanja po planetama stare Hegemonije.

Ranije državno ustrojstvo naseljenog dela vasione zamenila je nova crkvena država nazvana Paks i glavni junak mora se suočiti sa nemilosrdnim progonom i pretnjama, u zamršenoj priči čiji su aktivni učesnici i likovi poznati iz predhodne dve knjige – pesnik Martin Silenus i zagonetni Šrajk.

Endimion je priča o ljubavi i pamćenju, o trijumfu i stravi, dostojna predhodnica četvrtog, završnog dela jednog od najvećih serijala naučne fantastike.

„Veličanstvena i originalna mešavina tema i stilova.“
The Denver Post

„Majstorski napisana naučna fantastika posvećena dalekoj budućnosti.“
New York Times Book Review

„Najbolji naučnofantastični roman 1995.“
Rocky Mountain News

Uspon Endimiona dovršava pripovest započetu u Endimionu i vodi sudbinu vasione Hiperiona u sasvim drugom pravcu. Ovo nije priča o međuzvezdanim državama ili svemirskim bitkama, iako u njoj ima i jednog i drugog. Ovo je pre jevanđelje o mesiji empatijskog humanizma, smešteno u svet svemirske opere, sa porukom da je ljubav suštinska sila univerzuma. Uz tu poruku Simons daje odgovore na pitanja koja kopkaju čitaoce prethodna tri njegova romana iz istog sveta – Hiperion, Pad Hiperiona i Endimion: Šta je zapravo Štrajk? Kakva je njegova uloga? Ko ili šta je ukralo Zemlju? Šta smera Srž? Zbog čega se udružila sa crkvom Paksa? Kako se Rol Endimion obreo u Šredingerovoj kutiji? Šta će se dogoditi s Aneom? I tako dalje, i tako dalje...

U gotovo starozavetnom svetu politike, rata, osvete i propasti, Aneina filozofija usmerena je na pojedince i njihove odnose, na poverenje, zajedništvo, oproštaj, iskupljenje i nenasilan otpor. Ona se usredsređuje na ljubav i veze među ljudima neophodne za stvaranje i održavanje života, a sve to čini usred spektakularne revolucije protiv međuzvezdanog carstva, čije su poprište fascinantne planete, tvorevine jednog od najmaštovitijih savremenih pisaca.

Den Simons je osvojio nagrade Hugo, Nebula, Svetsku nagradu za fantastiku i mnoge druge. On je pisac romana Pesma boginje Kali, knjiga o Hiperionu, Leto noći, Strvinarske utehe i drugih istaknutih dela žanrovske proze.

„Roman pun snage i strasti i izuzetno zadovoljavajući zaključak jednog od najvažnijih dela savremene naučne fantastike.“
Locus

Posetite :

Den Simons (engl. Dan Simmons; rođen 4. aprila, 1948. u Peoriji, Ilinois, SAD) je američki pisac, najpoznatiji po svom romanu Hiperion (nagrađen Hugo priznanjem[1]) i nastavku Pad Hiperiona. Ostali romani iz ove serije, nazvane Spev o Hiperionu su Endimion i Uspon Endimiona.

U svojim delima Simons povezuje razne žanrove: naučnu fantastiku, horor i epsku fantastiku, često u okviru istog dela. Tipičan primer Simonsovog običaja mešanja žanrova je roman Pesma boginje Kali iz 1985. godine, nagrađena sa World Fantasy Award. Pored toga, poznat je i kao autor misterija i trilera.[2]


Sadržaj
1 Biografija
2 Horor fikcija
3 Naučna fantastika
4 Filmske adaptacije
5 Dela
5.1 Spev o Hiperionu
5.2 Ilion/Olimp
5.3 Joe Kurtz
5.4 Ostale knjige
6 Референце
7 Spoljašnje veze
Biografija
Simons je diplomirao englesku književnost na Vabaš koledžu 1970. godine i 1972. dobio titulu mastera na Vašingtonovom Univerzitetu u Sent Luisu. Nakon toga je radio kao nastavnik u osnovnim školama do 1989.

Ubrzo je počeo da piše kratke priče, iako se nije probio sve do 1982, kada je, uz pomoć Harlana Elisona, njegova kratka priča Reka Stiks teče uzvodno objavljena i nagrađena prvom nagradom na spisalačkom takmičenju magazina Twilight Zone. Prvu knjigu, Pesma boginje Kali je objavio 1985. godine.[2]

Horor fikcija
Leto noći (1991) opisuje detinjstvo grupe osnovaca koji se udružuju tokom 1960-ih kako bi porazili vekovno zlo koje teroriše njihov rodni grad, Elm Hejven, u Ilinoisu.

Ovaj roman, pohvaljen od strane Stivena Kinga, je sličan Kingovom romanu Stvor, po fokusu na život u malom gradu, kvarenju nevinosti, povratku prastarog zla i preuzimanju odgovornosti za druge koja se javlja na prelazu iz detinjstva u zrelost.

U nastavku Leta noći, romanu Ukleta zima, protagonista, sada odrastao, ponovo posećuje svoj rodni grad, kako bi se suočio sa misterijama koje ga muče u životu. Još jedan pseudo-nastavak je delo Deca noći, u kojem je pisao o liku iz Leta noći, Majku O`Rurku, sada mnogo starijem, katoličkom svešteniku koji je poslat da istraži bizarne događaje u jednom evropskom gradu. Drugi lik iz romana Leto noći, Dejlov mlađi brat Lorens Stjuart se pojavljuje kao sporedan lik u Simonsovom trileru Darvinova oštrica, dok se odrasla Kordi Kuk pojavljuje u romanu Rajske vatre. Odrasli Kevin je glavni lik dela Faces Of Gravity.

Ubrzo posle Leta noći, Simons, koji je do tada stvarao isključivo horor fikciju, počeo je da se fokusira na pisanje naučne fantastike.

Naučna fantastika
Simons postaje popularan 1989. godine sa izdavanjem Hiperiona, dobitnika `Hugo` i `Lokus` nagrade za najbolji naučno-fantastični roman. U njemu se govori o kosmičkom sukobu, a posebno je inspirisan Bokačovim Dekameronom i Šoserovim Kanterberijskim pričama.

Od svojih prvih dela, Simons je postao poznat kao umešan pisac u stvaranju zapleta i kao jedan od najboljih autora naučne fantastike po kvalitetu svoje proze. Zapleti Simonsovih dela su obogaćeni njegovom bliskošću sa delima klasične književnosti; mnoga njegova dela vuku veze iz raznih klasika:

Vani Fuči je živ, zdrav i eno ga u paklu kratka priča iz 1988. koja ismeva TV-propovednike, uključena u zbirku Molitve slomljenom kamenju govori o kratkom povratku na Zemlju istoimenog lika iz naslova, žitelja Danteovog „Pakla“
Osnovni zaplet Hiperiona, grupa različitih pojedinaca na hodočašću je uzet iz srednjovekovne poeme Kanterberijske priče
Šuplji čovek (1992) je napisan pod uticajem Danteovog „Pakla“ i T.S. Eliota
Kratka priča iz 1993, Veliki ljubavnik, inspirisana je ratnim pesnicima iz Prvog svetskog rata
Njegov ciklus Ilion/Olimp je nadahnut Homerovim delima
Lik Ade i njenog doma u Ardis Holu, u Ilionu je inspirisan romanom Vladimira Nabokova Ada ili strast, što je bio Nabokovljev izlet u žanr fikcije i alternativne prošlosti.
Filmske adaptacije
U januaru 2004, najavljeno je da će na osnovu scenarija koji je Simons napisao na osnovu romana Ilion i Olimp biti snimljen film, a da će Simons biti izvršni producent. Ilion se najavljuje kao „epska priča koja se proteže preko 5000 godina i kroz ceo Sunčev sistem, uključujući teme i likove Homerove Ilijade i Šekspirove Bure“. Jula 2004, Ilion je nagrađen `Lokus` priznanjem za najbolji SF roman 2003.

Dela
Spev o Hiperionu
Hiperion (1989) - Hugo nagrada, 1990; Lokus nagrada, 1990
Pad Hiperiona (1990)
Endimion (1996)
Uspon Endimiona (1997)
Ilion/Olimp
Ilion (2003) - Lokus nagrada, 2004
Olimp (2005)
Joe Kurtz
Hardcase (2001)
Hard Freeze (2002)
Hard as Nails (2003)
Ostale knjige
Pesma boginje Kali (1985) - World Fantasy Award, 1986
Strvinarska uteha (1989) - nagrada Bram Stoker, 1989
Phases of Gravity (1989)
Krevet entropije u ponoć (1990)
Prayers to Broken Stones (1990, zbirka kratkih priča)
Leto noći (1991)
Letnje skice (1992)
Deca noći (1992) - Lokus nagrada, 1993 (Horor)
Lovedeath (1993, zbirka kratkih priča)
Šuplji čovek (1992)
Rajske vatre (1994)
The Crook Factory (1999)
Darvinova oštrica (2000)
Ukleta zima (2002)
Worlds Enough & Time (2002, zbirka kratkih priča)
Teror (2007)
Drud (2009)
Crna brda (2010)
Flashback (2011)
62363345 Den Simons Hiperion Pad Hiperiona Endimion Uspon Endimi

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.