ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1973
Autor: Domaći
Oblast: Slovenska mitologija
Jezik: Srpski

Veoma dobro očuvano, bez, pisanja, pečata, podvlačenja…

Autor - osoba Čajkanović, Veselin, 1881-1946 = Čajkanović, Veselin, 1881-1946
Naslov Mit i religija u Srba : izabrane studije / Veselin Čajkanović ; priredio Vojislav Đurić
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1973
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1973 (Beograd : Kultura)
Fizički opis XIII, 693 str. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Đurić, Vojislav M., 1912-2006 = Đurić, Vojislav M., 1912-2006
Marić, Rastislav, 1905-1961 = Marić, Rastislav, 1905-1961
Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ66, ǂknj. ǂ443
(Karton)
Napomene Str. [VII]-XIII: Predgovor / Vojislav Đurić
Str. 529-646: Beleške o Čajkanovićevim radovima iz religije i mitologije / Vojislav Đurić
Str. 647-651: Biografija Veselina Čajkanovića / Vojislav Đurić
Str. 667-668: Pogovor / Vojislav Đurić
Str. 653-666: Bibliografija Veselina Čajkanovića / Rastislav Marić
Registar.
Predmetne odrednice Srbi -- Religija
Srbi -- Mitologija
Srbi -- Narodna verovanja

MG106

PREDGOVOR
1. SKRAĆENICE
2. KULT DRVETA I BILJAKA KOD STARIH SRBA
3. SUBOTA – ĐAČKA BUBOTA
4. VUNA I LAN
5. SEKULA SE U ZMIJU PRETVORIO
6. DA LI SU STARI SRBI ZNALI ZA IDOLE?
7. IMENA OD UROKA
8. DVA STARINSKA SLUČAJA ASILIJE
9. DONJI SVET KOD STARIH
10. SAHRANJIVANJE POD PRAGOM
11. MAGIČNI SMEJ
12. GOSTOPRIMSTVO I TEOFANIJA; KUMSTVO U KAPI
13. SVEKRVA NA TAVANU
14. PO GREHU RODITELJ
15. BADNJI DAN I BOŽIĆ
16. TRI BOŽIĆNA OBIČAJA
17. BOŽIĆ, NJEGOVO POREKLO I ZNAČAJ
18. O USKRŠNJIM OBIČAJIMA
19. KLICANJE PREDAKA
20. UBIJANJE VAMPIRA
21. NEKOLIKE OPŠTE POJAVE U STAROJ SRPSKOJ RELIGIJI
1) Panspermija
2) Epifanija predaka
3) Post
4) Svadbeni orasi
5) Custodia feralis
22. O VRHOVNOM BOGU U STAROJ SRPSKOJ RELIGIJI
Uvod
I Tradicija o svetom Savi
II Sveti Sava i vuci
III Sveti Sava kao θ εόςνόμιος
IV Zimski sveci
V Božanski kum
VI Krvna osveta
VII Crni bog
VIII Trojan
IX Sveti Đorđe
X Fetiši: verige i sekira
XI Atributi, epiteti, funkcije
XII Ime i epikleze
XIII Hromi vuk i hromi Dabog
XIV Đavo
XV Spasilac na belom kolju
XVI Božić i Đurđevdan
XVII Kult
XVIII Misterija spasa
XIX Dabog
XX Slovenski i indoevropski Dis pater
NAPOMENE
23.
BELEŠKE O ČAJKANOVIĆEVIM RADOVIMA IZ RELIGIJE I MITOLOGIJE
1) O tragičnom pesništvu i pozorištu kod Grka
2) *(O jednoj mitološkoj basni u Fedra)
3) „I tu ima njegova masla“
4) O ženi u Grka i Rimljana
5) O čitanju Biblije
6) „ U boga su vunene noge, a gvozdene ruke“
7) Iz srpskog folklora. Primedbe uz nekolike poslovice
8) Iz srpske religije i mitologije, I. Majka Jugovića
9) Srpske narodne pesme, II. Pesme mitološke
10) Nekolike primedbe uz srpski Badnji dan i Božić
11) De argumento et fontibus proverbii Serbici 4 Vuk
12) Iz naših narodnih poslovica. Primedbe i komentar
13) Imena od uroka
14) Motivi prve arnautske pesme o boju na Kosovu
15) Ubijanje vampira
16) Srpske narodne pesme, druga knjiga, Mitološke i druge različite pesme
17) Božićna slama
18) Badnji dan i Božić
19) Studije iz religije i folklora
20) „ Puštanje vode“ o Velikom četvrtku
21) „ Ne bojim se nikoga do Boga“
22) Donji svet u jami
23) Tuđ pogreb
24) Oleum et opera
25) Ljudski i životinjski polaženik
26) Sveti Sava i vuci
27) Srpske narodne pripovetke. Antologija
28) Zadušnice i sirotinja
29) Petnaest srpskih narodnih pesama
30) Obiectus pectorum
31) Dva starinska slučaja asilije
32) Donji svet kod starih
33) Ćorava Anđelija
34) Mitski motivi u tradiciji o despotu Stevanu
35) Carmen Arvale
36) *(Krvna osveta; Đurđevdan i rimske Parilije)
37) Tacitova Germanija
38) Srpske narodne umotvorine
39) Tri srpske poslovice
40) Presipanje dukatima
41) *(Pregled rimske književnosti)
42) Klicanje predaka
43) Magično sedenje
44) *(Jevanđelije po Mateju)
45) Srpske narodne pripovetke
46) O uskršnjim običajima
47) Vergilije i njegovi savremenici
48) Srpska narodna pesmarica
49) Svekrva na tavanu
50) Jedna božićna legenda
51) Tri božićna običaja
52) Nekolike opšte pojave u staroj srpskoj religiji
53) Dva praznika iz životinjskog kulta
54) *(Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju)
55) Ein frü hslavisches Mä rchenmotiv bei den Byzantinern
56) Svetac na desnom ramenu
57) Sveti Sava u narodnim pripovetkama
58) Bosiljak
59) Hidromantija kod Filipa Višnjića
60) *(Glasnik Etnografskog muzeja)
61) Po grehu roditelj
62) Das Rä tsel von Trebenište
63) Trn i glog u narodnoj srpskoj religiji
64) *(Psihofizičko izražavanje srpskog naroda)
65) De numinibus apud Setbos coniugalibus
66) De nucibus in Romanoriim nuptiis usurpatis
67) De diis et daemonibus Serborum medicis
68) Poetae Serborum epici quid et de interitu et de renovatione mundi sibi finxerint
69) Jedna knjiga o Mojsiju
70) Inkubacija pod jasenkom
71) De daemonibus quibusdam neohellenicae et serbicae superstitioni communibus
72) Starinska religija u našim dnevnim listovima
73) *(Život svetoga Save)
74) Krsna slava
75) Kult drveta i biljaka kod starih Srba
76) Priča o čoveku koji je prevario smrt
77) Božić, njegovo poreklo i značaj
78) Srpska religija i folklor u Godišnjici
79) O vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji
80) Neobjavljeni rukopisi
81) *(Literatura o mitu i religiji)
24. BIOGRAFIJA VESELINA ČAJKANOVIĆA
25. BIBLIOGRAFIJA VESELINA ČAJKANOVIĆA
26. POGOVOR
27. REGISTAR

Veselin Čajkanović (1881–1946) bio je čuveni srpski klasični filolog, etnolog, istoričar religije i akademik SANU.
Obrazovanje i početak karijere
Rođen je 9. aprila 1881. godine u Beogradu u zanatlijskoj porodici Ane i Nikole, koji su imali šestoro dece. Veselin je bio drugo dete svojim roditeljima, koji su se našli da žive u Beogradu po Nikolinom dolasku iz Sarajeva, jer je, kao borac protiv turske vlasti, izbegao u Srbiju. U rodnom gradu Veselin je završio osnovnu školu, kao i Prvu mušku gimnaziju i kasnije Veliku školu. Zanimljiva je činjenica da se školovao u društvu velikih imena naše književnosti, među kojima je Petar Kočić, autor brojnih pripovedaka, koje odišu narodnim jezikom i prikazuju ljudsku dušu i duh jednog vremena.
U školskoj klupi je već ovaj visokopoštovani klasični filolog pokazao interesovanje i ljubav prema klasičnim jezicima. Naravno, izuzetno vredan i uporan, Veselin Čajkanović se upisao na studije klasične filologije, i to je i završio. Nemoguće je bilo ne primetiti talentovanog i izvanrednog učenika kakav je bio on, a jedan od onih koji ga je zapazio bio je Pavle Popović. On se založio i da Čajkanović studije nastavi u Lajpcigu, gde je slušao predavanja od eminentnih stručnjaka, među kojima su bili Karl Brugman i Herman Hirt. Nešto kasnije se Veselin prebacio u Minhen, i učio od Karla Krumbahera i Oto Kruziusa.
Doktorsku disertaciju pod nazivom Odabrana poglavlja u paremiografskim istraživanjima odbranio je upravo kod Krumbahera u Minhenu. Ovo su presudni momenti u njegovom životu, kada se konačno odlučio za klasičnu filologiju i proučavanje stare religije i mitologije. Po završenim studijama vratio se u Beograd, prvobitno bio gimnazijski profesor latinskog jezika, a onda se zaposlio na Filozofskom fakultetu.
Urednik, akademik i naučnik
Dane koje je proveo u Bizertu, po evakuaciji zbog tifusa, nije proveo sedeći besposlen. Naprotiv, te trenutke iskoristio je vrlo pametno, i sa francuskim inženjerom Alberom Oforom osnovao je Štampariju srpskih invalida, „u kojoj su se srpski invalidi obučavali tipografskom zanatu”. Krenuo je sa izdavanjem časopisa Napred, a onda i sa Bibliotekom ovog časopisa. U okviru nje su se nalazile i reportaže o životu u Africi naših izbeglica. Bio je urednik Srpskih novina, pa je neke od svojih radova iz oblasti etnologije u njima objavio: Iz srpskog folklora, Iz srpske religije i mitologije. I u drugim časopisima je objavljivao i sarađivao sa kolegama u pripremi, a neki su: Bosanska vila, Srpski književni glasnik, Politika, Južnoslovenski filolog, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor.
Godine 1920. postao je dopisni član Srpske kraljevske akademije. Što se tiče profesorske karijere Veselina Čajkanovića, nije se samo razvijala u gimnaziji i na Filozofskom, nego je jedno vreme radio i na Bogoslovskom fakultetu. Imao je članstvo u različitim odborima, od kojih je najvažnije pomenuti Odbor za građenje Univerzitetske biblioteke i Upravu Srpske književne zadruge.
Njegova najuspešnija i najbogatija naučna delatnost bila je iz oblasti klasične filologije, folkloristike, stare srpske religije i mitologije. Smatrao je da se slovenska mitologija ne izučava u onolikoj meri koliko grčka i rimska, i da bi to trebalo promeniti.
Pre svega, antičke poslovice su bile tema doktorske disertacije Veselina Čajkanovića. Latinski jezik ga je posebno zanimao, pa otuda je pisao udžbenike latinskog. Bio je vrstan prevodilac, prevodio je Plautove komedije, Tacitovu Germaniju. Knjigu Vergilije i njegovi savremenici napisao je povodom dve hiljade godina od rođenja Vergilijevog.
Objavio je antologije narodnih pesama – Petnaest srpskih narodnih pesama – Antologiju srpskih narodnih pripovedaka, Stara srpska religija i mitologija : članci iz rečnika i zbirke poslovica Vuka Karadžića, kao i još neke druge tekstove u vezi sa narodnom književnošću.
Voleo je da zna više o paganstvu i religiji Srba pre hrišćanstva, a neki od takvih radova su mu: Mit i religija u Srba, Studije iz religije i folklora, U Boga su vunene noge, a gvozdene ruke, O srpskom vrhovnom bogu.
Čajkanović je dobio mnoga odlikovanja, među kojima je Orden Svetog Save, Orden belog orla sa mačevima, Medalja za hrabrost, koju je osnovao kralj Petar I, a dodeljivana je ljudima koji su se istakli svojom hrabrošću u bici sa Bugarskom 1913. godine.
Učesnik u ratovima
Period u kom je Veselin Čajkanović živeo obeležili su različiti ratovi. To je vreme koje je trpelo stalna uzdrmavanja, burne događaje i mučne posledice. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Svoje junaštvo i veliko rodoljublje pokazao je učestvujući u Kolubarskoj i Kumanovskoj bici. Bio je jedan od branilaca Beograda.
Kako je skoro nemoguće da nešto ne krene po zlu u ratovima, tako je Čajkanović dobio stomačni tifus. Tako zaraženog morali su da ga evakuišu na Krf, a onda i na krajnji sever Tunisa, u mirnu francusku luku Bizertu, gde se oporavljao.
Kada je otpočeo Drugi svetski rat, Veselin Čajkanović bio je dekan na Filozofskom fakultetu. Nije uspeo da odgovori na poziv na dužnost za Aprilski rat 1941. godine, te nije bio direktno na bojnim poljima, već je pokušavao da održi stabilnu atmosferu kao dekan na fakultetu.
Apel srpskom narodu objavljen je 13. avgusta 1941. u listu Novo vreme i u tom dokumentu je javno iskritikovan i osuđen komunistički ustanak u Srbiji, pa je narod dobio poziv da potpiše dokument i pristane na poštovanje mira i reda od strane okupatora. Jedini profesor koji je odbio da ga potpiše bio je upravo Veselin Čajkanović.
Porodica i kraj života Veselina Čajkanovića
Bio je oženjen sa Ružom Živković, devojkom iz bogatije građanske porodice, koja je bila njegov student. Imali su dvoje dece, Mariju i Nikolu, a živeli su u kući na Topčideru.
Godine 1945. u aprilu stigla je odluka da se Čajkanović otpusti i udalji sa svih uloga koje mu je dodelio Beogradski univerzitet, i Ministarstvo prosvete je sprovelo tu odluku. Po toj odluci ukinuta su mu i građanska prava, kao i pravo na primanje bilo kakve novčane naknade i primanja. Njegova porodica je mnogo trpela zbog toga, znatno su osiromašili. Tih dana se razboleo, bolovao godinu i dva meseca, pa preminuo u avgustu 1946. godine.

MG106