pregleda

Dejan Medaković EFEMERIS 1-5

Cena:
4.990 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: AKS
BEX
City Express
Pošta
CC paket (Pošta)
DExpress
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

H.C.E (6387)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 10517

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

lepo očuvano


Dejan Medaković (Zagreb, 7. jul 1922 — Beograd, 1. jul 2008) bio je srpski istoričar umetnosti, univerzitetski profesor, književnik i akademik.[1] Medaković je bio generalni sekretar i potom predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (1998—2003), profesor i dekan Filozofskog fakulteta (1971—1973), predsednik Skupštine Vukove zadužbine u tri mandata kao i potpredsednik Srpske književne zadruge.
Dejan Medaković

Dejan Medaković
Lični podaci
Datum rođenja
7. jul 1922.
Mesto rođenja
Zagreb, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
Datum smrti
1. jul 2008. (85 god.)
Mesto smrti
Beograd, Srbija
Naučni rad
Polje
istorija umetnosti
istorija kulture
nacionalna istorija
književnost
Institucija
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
Poznat po
Barok kod Srba
Srbi u Zagrebu
Srbi u Beču
Srbi u Trstu
Efemeris I-V
Nagrade
Herderova nagrada
Gindeli nagrada
Orden Vuka Karadžića
Orden Svetog Save
Rođen je u Zagrebu u uglednoj srpskoj porodici Medaković, koja je dala nekoliko znamenitih ličnosti. Gimnazijsko obrazovanje je stekao u Sankt Galenu, kod franjevaca na Badiji i u Sremskim Karlovcima. Za vreme Drugog svetskog rata, pod pretnjom po život od strane fašističke NDH, izbegao je u Srbiju, gde počinje da volonterski radi u Muzeju kneza Pavla. Osnovne, magistarske i doktorske studije završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalizovao se u Nemačkoj kao stipendista fondacije Aleksandar fon Humbolt. Prošao je sva nastavna zvanja na Filozofskom fakultetu, gde je predavao istoriju umetnosti do 1982. godine. Medaković je po pozivu predavao na više evropskih univerziteta i naučnih ustanova.
Tokom života objavio je ukupno 46 knjiga, od čega 21 knjigu na stručne teme. U fokusu njegovog naučnog rada bila je srpska umetnost perioda baroka, srpska kulturna istorija 18. stoleća te istorija srpske umetnosti 19. stoleća. Takođe se bavio nemanjićkim periodom, opusom pojedinačnih slikara, istorijatom i umetničkim nasleđem manastira Srpske pravoslavne crkve. Pisao je voluminozne sinteze istorije Srba i srpske kulture u gradovima: Beč, Trst, Zagreb, Sentandreja. Jedan je od autora Istorije srpskog naroda objavljene u deset tomova u izdanju Srpske književne zadruge. Uz stručni rad, uporedo se uspešno bavio književnim stvaralaštvom i pisao poeziju, prozu, putopise. Dela su mu prevođena na više jezika. Nagrađen je nizom međunarodnih i nacionalnih odlikovanja, nagrada i drugih priznanja. Njegov legat je posredstvom porodice Medaković oformljen u okviru Muzeja grada Beograda.
Biografija
Stavovi
uredi
Dejan Medaković je smatrao da geneza mržnje između Srba i Hrvata seže u XVI stoleće, kada su Srbi svojim zaslugama uživali status slobodnih vojnika seljaka, privilegovanih kroz oslobađanje od davanja propisanih za kmetove, dok su njihove komšije Hrvati bili kmetovi i to na zemlji koja je izvorno bila feudalni posed hrvatskog plemstva a koju je Ferdinand I pretvorio u državnu svojinu nakon pražnjenja teritorije pred osmanskom najezdom.[38] Odnose dva naroda komplikuje odluka hrvatskog Sabora koja na svojoj teritoriji dozvoljava isključivo katoličku veru, što je bilo u kontradikciji sa carskim privilegijama koje su Srbima davale pravo na slobodu veroispovesti.[38] Navodio je da su Hrvati za svoj književni jezik preuzeli štokavsko narečje odnosno vukovski jezik.[39]
On tvrdi da je Ante Trumbić smatrao da se Hrvatska mora priključiti Jugoslaviji jer je to bio jedini način da se nađe na pobedničkoj strani. On Trumbićevu izjavu navodi u kontekstu toga da su motivi za ulazak u zajedničku državu 1918. godine bili različiti.[39]
Komentarišući ulogu Alojzija Stepinca u Drugom svetskom ratu Medaković navodi da je njegov najveći greh što je kao crkveni poglavar dao moralnu podršku državi koja je proklamovala rasističke zakone a istu državu je Stepinac proglasio za djelo božije.[9] Smatrao je da je isti obrazac ponašanja imao kardinal Franjo Kuharić devedesetih godina.[40] Dodaje da je Stepinac bio predvodnik krstaškog rata protiv bizantizma odnosno istočnog pravoslavlja[9] te da iz njegovog dnevnika zrači mržnja.[41]
Takođe navodi da je veoma značajna uloga Srba u Zagrebu kao ekonomske prave velesile sa značajnim institucijama poput Privrednika i solventne Srpske banke završena 1941. godine.[42]
On navodi da je general Milan Nedić sasvim svesno pristao na sramotu i žrtvu, verovatno ne verujući u nemačku pobedu. Prema Medakovićevoj tvrdnji, Nedić je pristao na svoju ulogu suočen sa Hitlerovom pretnjom da će, ukoliko se Srbija Nedićevim delovanjem ne smiri, Beograd i Mačvu okupirati hrvatske ustaše, severnu Srbiju mađarske snage, deo Raške odnosno Sandžaka, sve do Kraljeva Albanci, a ostatak zemlje bugarske trupe.[43] Sa pozicije predsednika uređivačkog odbora knjige 100 najznamenitijih Srba Medaković je dao podršku za uključivanje generala Milana Nedića na spisak 100 najznamenitijih Srba,[44] zbog čega je imao problema sa drugim članovima uređivačkog odbora.[45]
Verovao je da srpski narod mora sačuvati onu plemenitu energiju koju je pokazao u vreme novije istorije, a to je duhovna snaga.[5]
Svedočio je da su srpske izbeglice tokom devedesetih bile u gorem položaju nego izbeglice u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.[46]
Mi živimo u jednom složenom vremenu, na vrlo dramatičnoj društvenoj raskrsnici. Pre Drugog svetskog rata, u krajevima preko Save i Dunava, a i ovde, u Kraljevini Srbiji, stvarano je jedno društvo sa sistemom vrednosti koji nije bio optimalan, ali je išao ka tome da se život organizuje na pravnoj osnovi, sa izraženom težnjom ka moralu, čestitosti i određenom modelu patriotizma… Takav sistem se 1941. sukobio sa totalitarizmom i njegovim pritokama. Mislim, pre svega, na ustaše, baliste, VMRO, mađarski fašizam… U tom sudaru potpuno je uništen svet građanskog društva. Iz svega toga nastalo je jedno novo društvo koje je funkcionisalo tako što je odbacilo sistem vrednosti građanskog društva, a nije uspelo da izgradi sopstveni sistem vrednosti. Ono je počivalo na partijskoj poslušnosti i ona je bila ključ i za uspeh, i za privilegije, i za egzistenciju.
— Medaković o duhu vremena i našim elitama[47]
Medaković je bio pri uverenju da srpsko pitanje nikako nije trajno rešeno nepovoljno, već da je reč o procesu i da smo trenutno u ko zna kojem činu. Smatrao je da za srpske interese postoje šanse, ne samo za povratak teritorije. Primarni preduslov za ostvarenje nacionalnih ciljeva video je u vraćanju sopstvenog ugleda i upoznavanje sebe (da prepoznamo sebe), što je uslov da krenemo u Evropu.[48]
Kakva će biti sudbina srpskog naroda u Hrvatskoj, prema Medakoviću, videlo se još pedesetih godina dvadesetog veka na osnovu toga što su i tada pronalaženi Srbi koji će sprovoditi antisrpsku (prvašku) politiku kao i kroz to što su likvidirane srpske vođe Duško Brkić i general Rade Žigić.[10]
Držao je da će hrišćanstvo tek čekati borbe u novom milenijumu i da će se hrišćanstvu u predstojećim borbama duboko osvetiti stavljanje u službu ovozemaljskih zakona i postupaka sumnjivog ideološkog porekla, kao što je bio slučaj u Hrvatskoj.[41]

Fotografija Dejana Medakovića
Smatrao je su talentovani mladi ljudi velika nada srpskog društva kao i da je odlazak mladih obrazovanih kadrova van zemlje nacionalna tragedija i da su Srbi u tako teškom stanju da su izgubili pravo na pesimizam.[48][48]
Zastupao je stanovište da je danas teško održati patrijarhalnu porodicu jer živimo u nepatrijarhalnim vremenima.[49]
Lični život
Nasleđe
Nagrade
Dela
uredi

Umetničk radovi iz kolekcije Dejana Medakovića

Deo lične biblioteke i umetnina koje je porodica Medaković zaveštala Muzeju grada Beograda formiranjem legata Dejana Medakovića
Odabrana stručna dela
uredi
Medaković, Dejan (1958). Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka. Beograd: Naučno delo.
Medaković, Dejan (1971). Putevi srpskog baroka. Beograd: Nolit.
Medaković, Dejan (1976). Tragom srpskog baroka. Novi Sad: Matica srpska.
Medaković, Dejan (1978). Manastir Savina: Velika crkva, riznica, rukopisi. Beograd: Filozofski fakultet.
Medaković, Dejan (1980). Srpska umetnost u XVIII veku. Beograd: Srpska književna zadruga.
Medaković, Dejan (1981). „Srpska umetnost u XIX veku (do 1870)”. Istorija srpskog naroda. 5. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 416—462.
Medaković, Dejan (1986). „Srpska umetnost XVIII veka”. Istorija srpskog naroda. 4. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 245—349.
Medaković, Dejan; Milošević, Đorđe (1987). Letopis Srba u Trstu. Beograd: Jugoslovenska revija. ISBN 9788674130049.
Medaković, Dejan (1988). Barok kod Srba. Zagreb-Beograd: Prosvjeta; Prosveta. ISBN 9788635300269.
Medaković, Dejan (1990). Kosovski boj u likovnim umetnostima. Beograd: Srpska književna zadruga. ISBN 9788637901983.
Medaković, Dejan (1993). „Stare srpske štamparije”. Istorija srpskog naroda. 3. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 425—440.
Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU.
Medaković, Dejan (2004). Srbi u Zagrebu. Novi Sad: Prometej.
Medaković, Dejan (2006). Josif II i Srbi. Novi Sad: Prometej.
Medaković, Dejan (2007). Sveta gora fruškogorska. Novi Sad: Prometej.
Književna dela
uredi
Zbirke poezije
Motivi (na jeziku: srpski). 1946.
Kamenovi (na jeziku: srpski). 1966.
Umir (na jeziku: srpski). 1987.
Niska (na jeziku: srpski). 1989.
Znak na stegu (na jeziku: srpski). 1994.
Zaveštanje (na jeziku: srpski). 1994.
Sve čudnije je čudno (na jeziku: srpski). Prometej. 2000.
Zbirke kratkih priča
Povratak u Rakitije (na jeziku: srpski).
Ptice (na jeziku: srpski).
Orlov let (na jeziku: srpski).
Parastos u Sremskim Karlovcima (na jeziku: srpski).
Lumen Karlovačke gimnazije (na jeziku: srpski).
Memoari, dnevnici, pisma
Svedočenja (na jeziku: srpski). 1984.
Ephemeris: chronique d`une famille (Ephemeris I) (na jeziku: francuski). Lausanne: Age d`homme. 1995.
Traženje dobra (na jeziku: srpski). 1995.
Pisma (na jeziku: srpski). 1996.
Efemeris I-V (na jeziku: srpski). Beograd: BIGZ. 1998.
Suočavanje sa ljudima i vremenom (na jeziku: srpski). 2000.
Pisma i govori (na jeziku: srpski). Prometej. 2004.
Dani, sećanja I-VIII (na jeziku: srpski). 1996—2006.[74]

Skuplje knjige možete platiti na rate.

International shipping
Paypal only
(Države Balkana: Uplata može i preko pošte ili Western Union-a)

1 euro = 117.5 din

For international buyers please see instructions below:
To buy an item: Click on the red button KUPI ODMAH
Količina: 1 / Isporuka: Pošta / Plaćanje: Tekući račun
To confirm the purchase click on the orange button: Potvrdi kupovinu (After that we will send our paypal details)
To message us for more information: Click on the blue button POŠALJI PORUKU
To see overview of all our items: Click on Svi predmeti člana

Ako je aktivirana opcija besplatna dostava, ona se odnosi samo na slanje kao preporučena tiskovina ili cc paket na teritoriji Srbije.

Poštarina za knjige je u proseku 133-200 dinara, u slučaju da izaberete opciju plaćanje pre slanja i slanje preko pošte. Postexpress i kurirske službe su skuplje ali imaju opciju plaćanja pouzećem. Ako nije stavljena opcija da je moguće slanje i nekom drugom kurirskom službom pored postexpressa, slobodno kupite knjigu pa nam u poruci napišite koja kurirska služba vam odgovara.

Ukoliko još uvek nemate bar 10 pozitivnih ocena, zbog nekoliko neprijatnih iskustava, molili bi vas da nam uplatite cenu kupljenog predmeta unapred.

Novi Sad lično preuzimanje ili svaki dan ili jednom nedeljno zavisno od lokacije prodatog predmeta.

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
Ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu.
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici, manji broj u Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile donete, a ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu da ne bi doslo do neprijatnosti). U krajnjem slučaju mogu biti poslate i poštom u Novi Sad i stižu za jedan dan.

U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici na našoj adresi ili u okolini po dogovoru. Dostava na kućnu adresu u Novom Sadu putem kurira 350 dinara.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu, zavisno od njene težine (do 2 kg), može biti od 170-264 din. Slanje vise knjiga u paketu težem od 2 kg 340-450 din. Za cene postexpressa ili drugih službi se možete informisati na njihovim sajtovima.
http://www.postexpress.rs/struktura/lat/cenovnik/cenovnik-unutrasnji-saobracaj.asp

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po vašim prijateljima/rodbini ili poštom. U Beč idem jednom godišnje pa ako se podudare termini knjige mogu doneti lično. Skuplje pakete mogu poslati i po nekom autobusu, molim vas ne tražite mi da šaljem autobusima knjige manje vrednosti jer mi odlazak na autobusku stanicu i čekanje prevoza pravi veći problem nego što bi koštala poštarina za slanje kao mali paket preko pošte.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

Ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine, osim kada je očigledno naša greška u pitanju.

Predmet: 81465465
lepo očuvano


Dejan Medaković (Zagreb, 7. jul 1922 — Beograd, 1. jul 2008) bio je srpski istoričar umetnosti, univerzitetski profesor, književnik i akademik.[1] Medaković je bio generalni sekretar i potom predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (1998—2003), profesor i dekan Filozofskog fakulteta (1971—1973), predsednik Skupštine Vukove zadužbine u tri mandata kao i potpredsednik Srpske književne zadruge.
Dejan Medaković

Dejan Medaković
Lični podaci
Datum rođenja
7. jul 1922.
Mesto rođenja
Zagreb, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
Datum smrti
1. jul 2008. (85 god.)
Mesto smrti
Beograd, Srbija
Naučni rad
Polje
istorija umetnosti
istorija kulture
nacionalna istorija
književnost
Institucija
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
Poznat po
Barok kod Srba
Srbi u Zagrebu
Srbi u Beču
Srbi u Trstu
Efemeris I-V
Nagrade
Herderova nagrada
Gindeli nagrada
Orden Vuka Karadžića
Orden Svetog Save
Rođen je u Zagrebu u uglednoj srpskoj porodici Medaković, koja je dala nekoliko znamenitih ličnosti. Gimnazijsko obrazovanje je stekao u Sankt Galenu, kod franjevaca na Badiji i u Sremskim Karlovcima. Za vreme Drugog svetskog rata, pod pretnjom po život od strane fašističke NDH, izbegao je u Srbiju, gde počinje da volonterski radi u Muzeju kneza Pavla. Osnovne, magistarske i doktorske studije završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalizovao se u Nemačkoj kao stipendista fondacije Aleksandar fon Humbolt. Prošao je sva nastavna zvanja na Filozofskom fakultetu, gde je predavao istoriju umetnosti do 1982. godine. Medaković je po pozivu predavao na više evropskih univerziteta i naučnih ustanova.
Tokom života objavio je ukupno 46 knjiga, od čega 21 knjigu na stručne teme. U fokusu njegovog naučnog rada bila je srpska umetnost perioda baroka, srpska kulturna istorija 18. stoleća te istorija srpske umetnosti 19. stoleća. Takođe se bavio nemanjićkim periodom, opusom pojedinačnih slikara, istorijatom i umetničkim nasleđem manastira Srpske pravoslavne crkve. Pisao je voluminozne sinteze istorije Srba i srpske kulture u gradovima: Beč, Trst, Zagreb, Sentandreja. Jedan je od autora Istorije srpskog naroda objavljene u deset tomova u izdanju Srpske književne zadruge. Uz stručni rad, uporedo se uspešno bavio književnim stvaralaštvom i pisao poeziju, prozu, putopise. Dela su mu prevođena na više jezika. Nagrađen je nizom međunarodnih i nacionalnih odlikovanja, nagrada i drugih priznanja. Njegov legat je posredstvom porodice Medaković oformljen u okviru Muzeja grada Beograda.
Biografija
Stavovi
uredi
Dejan Medaković je smatrao da geneza mržnje između Srba i Hrvata seže u XVI stoleće, kada su Srbi svojim zaslugama uživali status slobodnih vojnika seljaka, privilegovanih kroz oslobađanje od davanja propisanih za kmetove, dok su njihove komšije Hrvati bili kmetovi i to na zemlji koja je izvorno bila feudalni posed hrvatskog plemstva a koju je Ferdinand I pretvorio u državnu svojinu nakon pražnjenja teritorije pred osmanskom najezdom.[38] Odnose dva naroda komplikuje odluka hrvatskog Sabora koja na svojoj teritoriji dozvoljava isključivo katoličku veru, što je bilo u kontradikciji sa carskim privilegijama koje su Srbima davale pravo na slobodu veroispovesti.[38] Navodio je da su Hrvati za svoj književni jezik preuzeli štokavsko narečje odnosno vukovski jezik.[39]
On tvrdi da je Ante Trumbić smatrao da se Hrvatska mora priključiti Jugoslaviji jer je to bio jedini način da se nađe na pobedničkoj strani. On Trumbićevu izjavu navodi u kontekstu toga da su motivi za ulazak u zajedničku državu 1918. godine bili različiti.[39]
Komentarišući ulogu Alojzija Stepinca u Drugom svetskom ratu Medaković navodi da je njegov najveći greh što je kao crkveni poglavar dao moralnu podršku državi koja je proklamovala rasističke zakone a istu državu je Stepinac proglasio za djelo božije.[9] Smatrao je da je isti obrazac ponašanja imao kardinal Franjo Kuharić devedesetih godina.[40] Dodaje da je Stepinac bio predvodnik krstaškog rata protiv bizantizma odnosno istočnog pravoslavlja[9] te da iz njegovog dnevnika zrači mržnja.[41]
Takođe navodi da je veoma značajna uloga Srba u Zagrebu kao ekonomske prave velesile sa značajnim institucijama poput Privrednika i solventne Srpske banke završena 1941. godine.[42]
On navodi da je general Milan Nedić sasvim svesno pristao na sramotu i žrtvu, verovatno ne verujući u nemačku pobedu. Prema Medakovićevoj tvrdnji, Nedić je pristao na svoju ulogu suočen sa Hitlerovom pretnjom da će, ukoliko se Srbija Nedićevim delovanjem ne smiri, Beograd i Mačvu okupirati hrvatske ustaše, severnu Srbiju mađarske snage, deo Raške odnosno Sandžaka, sve do Kraljeva Albanci, a ostatak zemlje bugarske trupe.[43] Sa pozicije predsednika uređivačkog odbora knjige 100 najznamenitijih Srba Medaković je dao podršku za uključivanje generala Milana Nedića na spisak 100 najznamenitijih Srba,[44] zbog čega je imao problema sa drugim članovima uređivačkog odbora.[45]
Verovao je da srpski narod mora sačuvati onu plemenitu energiju koju je pokazao u vreme novije istorije, a to je duhovna snaga.[5]
Svedočio je da su srpske izbeglice tokom devedesetih bile u gorem položaju nego izbeglice u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.[46]
Mi živimo u jednom složenom vremenu, na vrlo dramatičnoj društvenoj raskrsnici. Pre Drugog svetskog rata, u krajevima preko Save i Dunava, a i ovde, u Kraljevini Srbiji, stvarano je jedno društvo sa sistemom vrednosti koji nije bio optimalan, ali je išao ka tome da se život organizuje na pravnoj osnovi, sa izraženom težnjom ka moralu, čestitosti i određenom modelu patriotizma… Takav sistem se 1941. sukobio sa totalitarizmom i njegovim pritokama. Mislim, pre svega, na ustaše, baliste, VMRO, mađarski fašizam… U tom sudaru potpuno je uništen svet građanskog društva. Iz svega toga nastalo je jedno novo društvo koje je funkcionisalo tako što je odbacilo sistem vrednosti građanskog društva, a nije uspelo da izgradi sopstveni sistem vrednosti. Ono je počivalo na partijskoj poslušnosti i ona je bila ključ i za uspeh, i za privilegije, i za egzistenciju.
— Medaković o duhu vremena i našim elitama[47]
Medaković je bio pri uverenju da srpsko pitanje nikako nije trajno rešeno nepovoljno, već da je reč o procesu i da smo trenutno u ko zna kojem činu. Smatrao je da za srpske interese postoje šanse, ne samo za povratak teritorije. Primarni preduslov za ostvarenje nacionalnih ciljeva video je u vraćanju sopstvenog ugleda i upoznavanje sebe (da prepoznamo sebe), što je uslov da krenemo u Evropu.[48]
Kakva će biti sudbina srpskog naroda u Hrvatskoj, prema Medakoviću, videlo se još pedesetih godina dvadesetog veka na osnovu toga što su i tada pronalaženi Srbi koji će sprovoditi antisrpsku (prvašku) politiku kao i kroz to što su likvidirane srpske vođe Duško Brkić i general Rade Žigić.[10]
Držao je da će hrišćanstvo tek čekati borbe u novom milenijumu i da će se hrišćanstvu u predstojećim borbama duboko osvetiti stavljanje u službu ovozemaljskih zakona i postupaka sumnjivog ideološkog porekla, kao što je bio slučaj u Hrvatskoj.[41]

Fotografija Dejana Medakovića
Smatrao je su talentovani mladi ljudi velika nada srpskog društva kao i da je odlazak mladih obrazovanih kadrova van zemlje nacionalna tragedija i da su Srbi u tako teškom stanju da su izgubili pravo na pesimizam.[48][48]
Zastupao je stanovište da je danas teško održati patrijarhalnu porodicu jer živimo u nepatrijarhalnim vremenima.[49]
Lični život
Nasleđe
Nagrade
Dela
uredi

Umetničk radovi iz kolekcije Dejana Medakovića

Deo lične biblioteke i umetnina koje je porodica Medaković zaveštala Muzeju grada Beograda formiranjem legata Dejana Medakovića
Odabrana stručna dela
uredi
Medaković, Dejan (1958). Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka. Beograd: Naučno delo.
Medaković, Dejan (1971). Putevi srpskog baroka. Beograd: Nolit.
Medaković, Dejan (1976). Tragom srpskog baroka. Novi Sad: Matica srpska.
Medaković, Dejan (1978). Manastir Savina: Velika crkva, riznica, rukopisi. Beograd: Filozofski fakultet.
Medaković, Dejan (1980). Srpska umetnost u XVIII veku. Beograd: Srpska književna zadruga.
Medaković, Dejan (1981). „Srpska umetnost u XIX veku (do 1870)”. Istorija srpskog naroda. 5. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 416—462.
Medaković, Dejan (1986). „Srpska umetnost XVIII veka”. Istorija srpskog naroda. 4. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 245—349.
Medaković, Dejan; Milošević, Đorđe (1987). Letopis Srba u Trstu. Beograd: Jugoslovenska revija. ISBN 9788674130049.
Medaković, Dejan (1988). Barok kod Srba. Zagreb-Beograd: Prosvjeta; Prosveta. ISBN 9788635300269.
Medaković, Dejan (1990). Kosovski boj u likovnim umetnostima. Beograd: Srpska književna zadruga. ISBN 9788637901983.
Medaković, Dejan (1993). „Stare srpske štamparije”. Istorija srpskog naroda. 3. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 425—440.
Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU.
Medaković, Dejan (2004). Srbi u Zagrebu. Novi Sad: Prometej.
Medaković, Dejan (2006). Josif II i Srbi. Novi Sad: Prometej.
Medaković, Dejan (2007). Sveta gora fruškogorska. Novi Sad: Prometej.
Književna dela
uredi
Zbirke poezije
Motivi (na jeziku: srpski). 1946.
Kamenovi (na jeziku: srpski). 1966.
Umir (na jeziku: srpski). 1987.
Niska (na jeziku: srpski). 1989.
Znak na stegu (na jeziku: srpski). 1994.
Zaveštanje (na jeziku: srpski). 1994.
Sve čudnije je čudno (na jeziku: srpski). Prometej. 2000.
Zbirke kratkih priča
Povratak u Rakitije (na jeziku: srpski).
Ptice (na jeziku: srpski).
Orlov let (na jeziku: srpski).
Parastos u Sremskim Karlovcima (na jeziku: srpski).
Lumen Karlovačke gimnazije (na jeziku: srpski).
Memoari, dnevnici, pisma
Svedočenja (na jeziku: srpski). 1984.
Ephemeris: chronique d`une famille (Ephemeris I) (na jeziku: francuski). Lausanne: Age d`homme. 1995.
Traženje dobra (na jeziku: srpski). 1995.
Pisma (na jeziku: srpski). 1996.
Efemeris I-V (na jeziku: srpski). Beograd: BIGZ. 1998.
Suočavanje sa ljudima i vremenom (na jeziku: srpski). 2000.
Pisma i govori (na jeziku: srpski). Prometej. 2004.
Dani, sećanja I-VIII (na jeziku: srpski). 1996—2006.[74] 81465465 Dejan Medaković EFEMERIS 1-5

LimundoGrad d.o.o.
Vladimira Popovića 6, 11070 Novi Beograd, Srbija, 011 404 78 10

MB: 20083301
PIB: 104085073

Google play App Store Huawei App Gallery

© 2005 - 2025 LimundoGrad d.o.o

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.