Godina izdanja: 1991, 1993
ISBN: 86-13-00508-X ; 86-13-00675-2
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Mihajlović Mihiz, Borislav, 1922-1997
Naslov Autobiografija - o drugima / Borislav Mihajlović-Mihiz
Vrsta građe dr.knjiž.oblici
Jezik srpski
Godina 1991
Izdanje 2. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : BIGZ, 1991 (Beograd : BIGZ)
Fizički opis 362 str. ; 22 cm
Zbirka Posebna izdanja / Beogradski izdavačko-grafički zavod
ISBN 86-13-00508-X (karton sa omotom)
Napomene Tiraž 3.000
Beleška o piscu: str. 359.


Autor - osoba Mihajlović Mihiz, Borislav, 1922-1997
Naslov Autobiografija - o drugima. Knj. 2 / Borislav Mihajlović Mihiz
Ostali naslovi Autobiografija o drugima
Vrsta građe dokumentar.lit.
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1993
Izdavanje i proizvodnja Beograd : BIGZ, 1993 (Beograd : BIGZ)
Fizički opis 296 str. : autorova slika ; 21 cm
Zbirka Posebna izdanja
ISBN 86-13-00675-2 (broš.)
Napomene Tiraž 4.000
Beleška o piscu: str. 297.
Registar.

Ništa nije izgledalo manje verovatno, a ništa se ne bi pokazalo poželjnije i više dobro došlo, od toga da poznati beogradski književni kritičar, ugledni dramski pisac, čovek znamenit i po svojim krilatim usmenim odzivima na svakovrsna zbivanja u kulturi, Borislav Mihajlović Mihiz – napiše knjigu kakva je Autobiografija – o drugima. Životni put Mihizov – a to je zapravo glavna tema njegove nove knjige, sadrži mnoge crte za koje bismo rekli da su baš epohalne. Ovo je dakle knjiga jednog života koji nije takav da bi naknadno morao da se „pravda“ i privodi smislu i značenju (...). Naprotiv, reč je o sudbini autentično po svojoj meri ostvarenoj (...).
Ali, ovo nisu samo uspomene jednog od najvećih srpskih kritičara; Mihiz piše o svom detinjstvu i mladosti u zavičajnom Sremu, po Irigu i okolnim manastirima, u Karlovcima i staroj gimnaziji u njima, o ratnim vremenima i ustaškim zločinima, o školovanju i vojnikovanju u „vunenim vremenima“ neposredno posle rata (...). Ove priče prožete su brigom za kulturni identitet svog naroda, i na toj osnovi Mihiz ispisuje zlatne stranice sećanja i na svoje roditelje, i na slučajne poznanike, i na životna drugovanja sa uglednim stvaraocima kakvi su Dobrica Ćosić, Veljko Petrović, Mina Popović, Dejan Medaković, Pavle Ivić (...).
To šeretsko, to nehajno, to pikarsko i domišljansko, posebno je dragoceno u ovoj knjizi – iz ugla modernog „pikara“ neočekivano se otkriva sudbonosna mogućnost otpora dogmatizmu i očuvanja duhovnog i moralnog integriteta, jedne spasonosne etike bez koje, sva je prilika, ne bi bilo ni sjajne književno-kritičarske prakse po kojoj ćemo pamtiti Mihiza. ((Iz recenzije Ljubice Jeremić)

Borislav Mihajlović Mihiz (rođen u Irigu 1922) u domaćoj kulturnoj javnosti poznat kao književni kritičar i polemičar oštrog i lucidnog pera, u ovoj knjizi predstavlja se i kao vrstan svedok i besednik o jednom burnom vremenu prošlog rata, okupacije, ratnih progona, pokolja i izbeglištva, kao i o vremenu poratne stvarnosti do novijih dana.
U Autobiografiji o drugima, čiji naslov na svoj način najbolje govori koliko je pisac sebe sagledao u drugima i druge u sebi, ispisani su memoarski redovi briljantnih portreta počev od junaka svog detinjstva pa do poratnih beogradskih dana. Stavljajući u centar pažnje svoju generaciju kojoj je istorija „teškim rukopisom ispisala sudbinu po koži i po duši“, čitamo prozu detalja koji se pamte, memoaristiku istorijskih svedočanstava osvetljenih iz novog ugla, koje istorija uglavnom zanemaruje i preskače. Iz Mihizovih sećanja naviru razne ličnosti, od dojučerašnjih mirnih drugova koji se, u ratnom metežu, za tren laćaju noža, do junaka iz svakodnevne politike i nacionalne mitologije. O roditeljima i prijateljima Mihiz pripoveda s ljubavlju i odanošću. Ovaj večiti cinik i oponent, kako sam za sebe veli, uvek je, kaže, bio sumnjičav prema ljudima koji nemaju prijatelje iz mladosti. O starim vremenima Mihiz govori s pomalo sete, o novim bez strasti ali i bez srdžbe, uvek s potrebnom oštrinom i lucidnošću.
Mihiz, jedan od nenadmašnih besednika koje smo slušali, napisao je knjigu memoarske proze u kojoj je na najbolji način ostvario ono za šta se u svojim kritikama, pišući o drugima, svesrdno zalagao. Čitalac će s uživanjem proći sve zemaljske kapije kroz koje će moći da virne u prošlost da bi shvatio sadašnjost, uživajući u majstorstvu Mihizovih priča i dosetki. (Iz recenzije Radoslava Bratića)

Posle tri izdanja briljantne memoarske proze Autobiografija – o drugima (četvrto će izaći uskoro), jedne od najčitanijih knjiga poslednjih nekoliko godina, Borislav Mihajlović Mihiz izlazi pred čitaoce s drugim tomom svog rukopisa. U prethodnom izdanju čitali smo o danima detinjstva našeg pisca, a u ovoj knjizi, koja nas vraća na početak pedesetih, autor ulazi u javni život. To je ono doba kada „Evropu sredinom reže gvozdena pregrada i zlokobno se kostreši hladni rat“.
Čitalac će se upoznati sa svedočenjima jednog od najviđenijih srpskih kritičara, koji za sebe veli da je „čovek kontinuiteta – Panonije i Šumadije – jedne sasvim drugačije i spokojnije stihije ravnice i ustalasnosti...“, ispod čijeg pera izlaze tekstovi od osnivanja NIN-a, u kojem, kao član redakcije, piše kritiku sve do momenta kada pada u nemilost vlasti zbog druženja sa Đilasom i stavljanja potpisa na Predlog za razmišljanje. Ovaj svedok i učesnik jednog vremena, objaviće svoju prvu knjigu Ogledi i odmah privući pažnju javnosti kao oštro pero, pronicljiv duh, čovek posebnog dara da zapazi autentične pisce i podrži neprihvaćene. Nedarovite i one koji uvek nešto piskaraju, makar ništa i ne objavili, smelo je nazvao „čudnim plemenom mučenika i tirana“. Imao je smelosti da i u to vreme čuveni tekst Marka Ristića Tri mrtva pesnika nazove sramnim, a da i poneku kritiku napiše samo u jednoj rečenici. Pisac posebno ističe kao događaj što NIN uvodi obraćanje čitaocima u prvom licu jednine, kada je svaka jednina bila sumnjiva i beznačajna.
Ovaj stanovnik čuvene Simine 9a prijateljevao je s mnogim piscima i slikama, čitao im rukopise, davao savete. Iako je uvek bio svoj, drugačiji i neuklopljiv u oficijelne običaje, poštovali su ga i jedni i drugi, i opozicija i vlast. Pisao je oštre polemike, bio svedok sukoba modernista i realista, kao i slušalac-nepartijaš predavanja na kojem Kardelj i Krleža podučavaju pisce o umetnosti i kulturi. Posebno su zanimljivi Mihizovi pariski dani gde se obreo kao stipendista.
Stigao je da zaviri u francuske muzeje i pozorišta i da upozna mnogo zanimljivih ljudi. Mihiz se u svojim svedočenjima ne bavi istorijom, on samo povremeno komentariše njene tragove i junake. „Ponekada se“, parafrazira Mihiz Andrića, „čovek pita da nije duh većine balkanskih naroda zanavek otrovan i da, možda, nikada više neće ni moći ništa drugo do jedno: da trpi nasilje ili da ga čini“. A na drugom mestu, duhovito se vajka: „Šta bi bilo da su nekom našem srećnom Arapinu i Turčinu zamenili svoje pravce nadiranja, pa mi dobili Aristotela u devetom, a oni Neke-kulu u devetnaestom veku.“
Mihiz je pun dosetki, kozer od nerva koji ume ni iz čega da skroji priču, iznad svega lucidan, brz na jeziku a postojan u mislima, čovek nadahnuća i siline. Njegove žaoke su ubojite, ali nikada uvredljive. Spreman je svakom da uzvrati, ali zna da se našali i naruga i na svoj račun. Precizan, ali nikada cepidlaka. Mihiz je uvek s gubitnicima, retko s pobednicima.
Ova knjiga se čita kao najbolji romani o jednom burnom životu, sa celovitim likovima, prepuna skečeva i scenske dramaturgije u kojoj se Mihiz više nego uspešno okušao. U svojim ispovestima, koje će biti prava poslastica za čitaoce, pisac malo govori o književnosti, radije priča o životu iz kojeg nastaje književnost. (Iz recenzije Radoslava Bratića)

Borislav Mihajlović Mihiz rođen je 17. oktobra 1922. godine u Irigu. Klasičnu gimnaziju završio je u Sremskim Karlovcima, a Filozofski fakultet u Beogradu. Bio je upravnik Muzeja Vuka i Dositeja, kao i Biblioteke Matice srpske, književni kritičar NIN-a, umetnički direktor Avala filma i umetnički savetnik u Ateljeu 212. Pisao je pesme, književnu kritiku, eseje, putopise, polemike, drame, memoare, a bio je i dramaturg poznatih književnih dela. Njegove drame, „Banović Strahinja“, „Komandant Sajler“, „Kraljević Marko“, „Optuženi Pera Todorović“, izvođene su na scenama beogradskih, i pozorišta širom zemlje i u inostranstvu. Autor je dela Pesme (1947), Ogledi (1951), Od istog čitaoca (1956), Srpski pesnici između dva rata (1956), Banović Strahinja (1963), Književni razgovori (1971), Izdajice (1986, sve četiri Mihizove drame), Portreti (1988), Autobiografija – o drugima, prva knjiga (1990), Autobiografija – o drugima, druga knjiga (1993), Kazivanja i ukazivanja (1994). Umro je 15. decembra 1997. godine u Beogradu, a povodom njegove smrti Vladeta Janković i Milan Janković priredili su knjigu Drugi – o Mihizu (1998).

MG P67 (N)