ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pisma leta 1926. / Rajner Marija Rilke, Marina Cvetajeva, Boris Pasternak
Priredili, tekstove odabrali i predgovor napisali K. M. Azadovski, Jelena i Evgenije Pasternak

Beograd 1983. Tvrd povez, ćirilica, 315 strana.
Napomena: na predlistu posveta; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana.
R29




Knjiga `Pisma leta 1926.` nije samo zbirka korespondencije; to je jedan od najfascinantnijih dokumenata evropskog modernizma. Ona beleži intenzivan, gotovo metafizički ljubavni trougao između troje gorostasa književnosti: Rajnera Marije Rilkea, Marine Cvetajeve i Borisa Pasternaka.


Sve se dešava u leto 1926. godine, u trenutku kada je Evropa još uvek ranjena Prvim svetskim ratom, a Rusija duboko u sovjetskom režimu.
Pasternak je u Moskvi, oseća se zarobljeno. Cvetajeva je u egzilu u Francuskoj, u siromaštvu i izolaciji. Rilke je u švajcarskom sanatorijumu, već teško bolestan (umire krajem te iste godine).
Oni se nikada ne sreću uživo u ovom sastavu. Njihov odnos je isključivo epistolarni – njihova tela su razdvojena granicama i bolestima, ali njihovi duhovi komuniciraju na nivou koji prevazilazi svakodnevnicu.

Pasternaka i Cvetajevu veže duboka strast i uzajamno divljenje. Pasternak je taj koji inicira kontakt sa Rilkeom (kojeg oboje smatraju `bogom poezije`).
Kada Marina počne da piše Rilkeu, njihova prepiska postaje neverovatno intenzivna. Ona mu se ispoveda, obožava ga, a on u njoj pronalazi poslednju veliku muzu pred smrt.
Pasternak na trenutke biva potisnut u stranu, što stvara suptilnu, ali bolnu tenziju. Marina, u svom prepoznatljivom stilu, piše beskompromisno i strastveno, dok je Rilkeov ton uzvišen, ali prožet predosećajem kraja.

Ova pisma nisu `obična` pisma o vremenu ili hrani. Ona su o:
• Prirodi pesništva: Šta znači biti pesnik u svetu koji se raspada?
• Usamljenosti: Svo troje su suštinski sami, uprkos slavi ili porodicama.
• Smrti i besmrtnosti: Rilkeova blizina smrti boji celu korespondenciju tonovima prolaznosti.

`Mi smo tri vrha jednog trougla. Ako se jedan pomeri, menja se cela geometrija.` (Parafraza osećaja koji prožima knjigu)

Ovo delo je dokaz da reč može biti snažnija od fizičkog prisustva. To je `roman u pismima` koji niko nije planirao da napiše kao fikciju, ali je ispao uzbudljiviji od većine romana. Čitajući ih, imaš osećaj da prisluškuješ razgovor bogova koji su istovremeno duboko nesrećni ljudi.