ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1994
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

DUŠAN MATIĆ

MARTOVSKE IDE, TEK ŠTO NISU - dnevnici

Predgovor, redakcija i napomene - Draško Ređep

Izdavač - Književna opština Vršac, Vršac

Godina - 1994

94 strana

19 cm

Edicija - Biblioteka Nesanica / Biblioteka KOV

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja


`Jedan od najuticajnijih srpskih modernih mislilaca i pesnika, Dušan Matić (1898-1980) pisao je dnevnike, uostalom kao i svoje čuvene epistole, poput razgovora s onim drugim glasom, u saradnji, večito. Znameniti Naš pesnik prolaznosti, jedan od pokretača srpskog nadrealizma, te druge, beogradske nadrealističke centrale, Matić je, svojevremeno, bio napisao i ovo: „Čovek ne živi s istinom, ni s lepotom, on živi s drugima. Besednik, jedan od naših najvećih usmenjaka, mag razgovora, profesor slobode, u jednu reč „fluorescentni Matić“ (Božidar Timotijević) i u dnevničkim zapisima iz 1972, 1973. i 1977. godine svedoči o našoj prolazničkoj vrevi, o našoj prizemnosti, svakojakim našim ograničenjima, svojim lektirama i razgovorima najzad. Autor Bagdale, kultne knjige srpske moderne lirike, ovde pokazuje tako tipičnu atmosferu Beograda, nekoliko poslednjih decenija, osobito u godinama, otvaranja“, kada je njegov književni salon u ulici vojvode Dobrnjca 26, svakako jedinstven, trajao kao značajna beogradska kulturna institucija. Kao Geca Kon, kao Cvijanović, kao „Mažestik“, kroz čija su se dva velika okna, osobito između dva svetska rata, javljale žestoke i, srećom, ostvarene čežnje za prodorom u svet, u slobodni okean evropske i svetske misli. Ovi dnevnici su, mahom, pisani u prostoru i u sluhu te pričaonice koja je vrvela od posetilaca, od boja, od senzacija svake vrste, nalik na glasove iz tmine, ali one koji su zauvek podsticajni, bogati, magični.

Promiču na ovim dnevničkim, intimnim stranicama poznati ali i posve efemerni pisci i umetnici, političari i savremenici. Traje osećanje međuvremena, još jednog međuvremena naše savremene istorije. Sluti se vreme rasapa, nejedinstva, nove organizacije. Ma o čemu pisao, Matić, i u Dnevnicima iz sedamdesetih godina, ispoveda svoju misao o neskladu, nepristajanju, lažima tih tzv. stvarnosti koje su nam nudile rešenja odveć jednostavna, jednostrana i konvencionalna. Svejedno da li je reč o istraživanjima Vukovog Rječnika, ili pak o ćirilici, pismu kojim je, po pravilu, ili bolje reći neprekidno, mislio, Matić pronosi ovim našim prostorima, pa i onim već davnim danima pogaslih svetiljki, misao apokrifnu, drukčiju, po mnogo čemu neponovljivu.`


Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.