ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1980
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

BIO SAM PRISUTAN Predrag Milojević

- Sećanja -

Srpska književna zadruga Beograd, 1980. godine, 279 strana, tvrd povez, suvi žig, ćirilica.
Knjiga je odlično očuvana. Diskretan potpis na predlistu.

Predrag Milojević (1901 - 1999), srpski novinar, književnik, prevodilac, jedna od najvažnijih ličnosti srpskog novinarstva uopšte.
U periodu između dva rata bio je dopisnik lista `Politika` iz Carigrada, Pešte, Atine, Rima Sofije, da bi 1929. godine postao dopisnik iz Berlina, a kasnije i iz Londona. dakle, sa ključnih mesta odakle je mogao da sagleda svo zlo koje spremalo Evropi i svetu i o čemu je profesionalno i stručno izveštavao.
Svestan da se nalazi na izvorištu događaja evropske, ubrzo i svetske istorije, ispisivao je novinarsku povesnicu „Politike”, ”spajajući reporterski i komentatorski iskaz, a već izgradivši samosvojan stil kroz neposrednost izraza i bistrinu jezika u posebnom maniru preplitanja informativnih, zabavnih i naoko pobočnih, ali snažnih kontemplativnih deonica”.
U Berlinu se i oženio, početkom marta 1936, gđicom Irmgard Krauze.
Posle članka u kom je ustvrdio da Versajski mir za Nemačku posle Velikog rata nije nikada bio drugo nego izgubljeni rat (”Politika”, 27 – 30. 4. 1935.), ocenjujući da je prava tragikomedija svetske politike da se firer kao „bauk rata” prikazuje kao `anđeo mira`, tu zemlju je morao da napusti posle intervencije tamošnjeg Ministarstva propagande.
Redakcija ga je onda postavila za dopisnika iz Londona.
Kada je britansko Ministarstvo informisanja povelo snažnu ratnu propagandu, odbio je ponuđeno mesto novinara BBC na srpskom jeziku, ne želeći da se prikloni jednoj strani u ratu, budući da je Kraljevina Jugoslavija u to vreme još ustrajavala na politici neutralnosti.
Vrativši se u `Politiku`, kraće vreme je radio u rubrici `Među nama`, ali je već početkom 1940, na predlog redakcije Vladi Kraljevine Jugoslavije, postavljen za šefa Centralnog presbiroa Ministarskog saveta.
Pod okupacijom bio je novinarski angažovan od 1. do 78. broja lista „Novo vreme” kao glavni urednik, ali je po odlasku Vladislava S. Ribnikara u Banjički zatvor i sumnji da nije lojalan tadašnjoj Vladi narodnog spasa, morao da odstupi s tog mesta, prekinuvši saradnju i kao novinar. Onda se sasvim povukao iz javnog života, izdržavao se prodajući imovinu i prevodeći s nemačkog (K. Hamsun, `Robovi ljubavi`, 1943), ali je odmah po oslobođenju Beograda 1944. pozvan na sastanak prve redakcije `Politike`.

Između ostalog i zbog primedbe Vuka Dragovića da je kompromitovan svojim pređašnjim radom u Presbirou, ostao je van novinarstva i bez posla premda mu je 1945. obnovljeno članstvo u UNS-u. U redakciji je dobio mesto komentatora tek 1. 4. 1950, ali je samo dve godine kasnije izbačen iz lista na zahtev Josipa Broza, po telefonskom nalogu Milovana Đilasa i odluci direktora Bogdana Pešića o otpuštanju pojedinih predratnih novinara.
`Politici` se vratio 20. 3. 1957. kao urednik vesti spoljnopolitičke rubrike. Od 1958. bio je takođe član prve redakcije `Ilustrovane Politike`, ali se tokom svoje profesionalne karijere nikad nije prihvatio uredničkog posla u `Politici`, niti bio učesnik u oblikovanju uređivačke politike lista.

Objavio je veliki broj reportaža, komentara i analiza, pa i intervjue sa Čerčilom, Hitlerom, Musolinijem... Prevodio je Fojerbaha (`Suština religije`), Kafku (`Zamak`), Hemingveja (`Preko reke i u šumu`), Grina (`Begunac`), Selmu Lagerlef (`Gesta Berling`), Hamsuna, Džejmsa.
Dobitnik je Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije, nagrade Beograda (`Oktobarska`), `Politike`, Ordena Svetog Save, Ordena Jugoslovenske krune.
Testamentom je ostavio velika sredstva namenjena za školovanje mladih novinara. Milojević je bio prvi član Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koje je osnovano 1994. godine.

Napisao je antibiografiju KAŽEM JA SEBI.

Ovo je knjiga njegovih sećanja, autentičnih, jer je bio prisutan, kao što glasi naslov.

# 33