ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1980
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Gordana Stošić - Žena čežnjive kože
Petar Kočić, Beograd, 1980
80 str.
meki povez
stanje: vrlo dobro

Ilustracije: Ljiljana Drezga | Erotska poezija

Spoljašnost, ona lepa i zametljiva, ne krije, čini nam se, nikakvu ukletost. Gordana Stošić, autor ove knjige, jedna prelepa žena koja je u stanju svojom pojavom da ustalasa grad, isto toliko je močna svojom dušom, na veliko čuđenje gradske gomile.
Gde bi njena duša nego u poeziju? I to poeziju čija je prva stvaralačka karakteristika jedna remboovska nesvesnost. Poezija kod nje nije teranje mode nego potreba, nego grcanje vazduha, nego spas. Samo po tome, i po izvesnoj tragičnosti, ona je sestra Silvije Plat. Inače, po svemu ostalom, ona je naša, ona je svoja, ona uranja u svoje tamno biće, ne znajući da li će se vratiti otuda.
Na prvi pogled značenje njene poezije je odnos prema muškarcu. Bez lažne etike, bez ikakve rezervisanosti, Gordana Stošić, na način poetski, iznosi nam dosad neviđenu stranu njenog bića. Simboli ove poezije menjaju se iz pesme u pesmu, ali ih ona nikad ne veže u mrtav čvor. Gordani Stošić je veoma stalo do komuniciranja sa ljudima i do svoje pesničke misije. Nema u ovoj poeziji ničega skarednog i neprirodnog i zato ona ne traži milost ni od koga. Njena poezija je na najboljem putu da postane njeno drugo telo.
Aleksandar Sekulić

Gordana Stošić (Beograd, 1945 – Zemun, 1994) bila je kontroverzna srpska književnica koja je svoju poetiku zasnivala na jako izraženim erotskim motivima. To ju je dovelo u sukob sa javnim moralom osamdesetih i devedesetih godina prošloga veka. Pogotovu što je radila u nastavi, predajući srpski jezik i književnost u jednoj beogradskoj gimnaziji. Pisala je prozu i poeziju. Bavila se i prevodilaštvom.

Njene knjige su od jednog dela publike ocenjivane vrlo hrabrim, tako da je u srpskom kulturnom miljeu slovila kao srpska Erika Jong, drugi deo publike je njene knjige smatrao kičom. Roditelji učenika su svojim intervencijama primorali direktora gimnazije da je ostavi bez posla, iako je imala podršku učenika kojima je predavala. U takvoj situaciji Gordana Stošić odlučuje da ode na Kosovo i Metohiju. Svoj stan poklanja izbeglicama i dve godine predaje srpski jezik i književnost u Dečanima. Iz ove metohijske varošice vratila se potresena i puna trauma. Živi kao podstanar u Zemunu. Veoma malo se zna o njenom životu u Metohiji. Po povratku, izvesno vreme lečila se na psihijatrijskoj klinici u Beogradu, a onda je leta 1994. godine izvršila samoubistvo skočivši s jedne desetospratnice u Zemunu.

Završila je Filološki fakultet u Beogradu.

Bila je član Udruženja književnika Srbije.

Žena čežnjive kože, poezija, Beograd, 1980,
Drhtulja, kratka proza, Beograd, 1980,
Noćno seme, poezija, Beograd, 1982,
Stefan, roman, Beograd, 1985,
Noć ljuštenja krompira, Zagreb, 1985,
Tvoj brat blizanac, kratka proza, Beograd, 1986,
Kako su me rasturili u ime naroda, kratka proza, Beograd, 1989,


izvor: vikipedija