Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

kao na slikama


HOSE MARTI

OBIČNI STIHOVI

Prevod i predgovor - Ljubomir Ristanović

Izdavač - Bagdala, Kruševac

Godina - 1984

86 strana

20 cm

Edicija - Tragovi

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Obični stihovi
Iz `Zlatnog doba`
Iz `Ismaelilja`
Iz `Slobodnih stihova`


`Hose Marti je jedan od najvećih literarnih stvaralaca španskog jezika. Rođen 1852, poginuo 1895. i u tom kratkom životu postao idol i Apostol nacije: njen najveći i najpopularniji pesnik, najuporniji revolucionar, najveći političar, diplomata, novinar, najveći filozof i mislilac, prvi istoričar, kritičar, esejista, jednom rečju - tvorac kubanske slobodne države. Ova grandiozna figura, kao svetionik sa malog karipskog ostrva, zasjala je po celom američkom kontinentu. On je uistinu bio jedan od neimara Novog sveta. Cela Amerika mu je bila domovina, svi ljudi tog sveta - braća. Zato je i razumljivo što mu se spomenici mogu videti u svim zemljama američkog kontinenta.`

Хосе Марти (шп. José Martí; Хавана, 28. јануар 1853 — Кауто, 19. мај 1895) је био кубански књижевник, политичар и револуционар.[1][2] Својим списима и политичком активношћу постао је симбол кубанске борбе за независност од Шпанског царства у 19. веку, и назива се „Апостол кубанске независности“.[3] Од адолесценције па надаље, посветио је свој живот промоцији слободе, политичке независности Кубе и интелектуалне независности свих шпанских Американаца; његову смрт су кубански револуционари и они Кубанци који раније нису били вољни да покрену побуну искористили као вапај за кубанску независност од Шпаније.

Писао је за бројне латиноамеричке и америчке новине; основао је и већи број листова. Његове новине Патрија биле су важан инструмент у његовој кампањи за кубанску независност.[4] Након његове смрти, многи његови стихови из књиге Версос Сенциллос (Једноставни стихови) прилагођени су песми „Гвантанамера“, која је постала истакнута репрезентативна песма Кубе. Концепти слободе и демократије су истакнуте теме у свим његовим делима, која су била утицајна на никарагванског песника Рубена Дарија и чилеанску песникињу Габријелу Мистрал.[5] Након Кубанске револуције 1959. године, Мартијева идеологија је постала главна покретачка снага кубанске политике.[6] Такође се сматра кубанским „мучеником”.[7]

Биографија
Родио се у Хавани 28. јануара 1853. године, у породици шпанских емиграната. Имао је петнаест година кад је почео Први рат за независност Кубе, 10. октобра 1868. године.

Три месеца касније, објавио је своје прве политичке натписе у „Хромом ђаволу“ и руководио издавањем новина „Patria libre“ (Слободна отаџбина). Због његових револуционарних идеја кубанске колонијалне власти су га ухапсиле и осудиле на шест година затвора.

Врховни заповедник Кубе му је 1870. године заменио казну и Хосе Марти је депортован у Шпанију, где је кроз неколико месеци написао политички текст „Политичка робија на Куби“.

У то време је испробао своје интелектуалне способности и за годину дана и пет месеци завршио студије грађанског и канонског права, филозофију и књижевност, а уједно је завршио и гимназију.

Крајем 1874. године напустио је Шпанију, посетио Француску и Њујорк и са породицом отишао у Мексико. Између 1875. и 1879. године интензивно се бавио новинарством, што му омогућава да стекне слику континенталне проблематике. После више од седам година проведених у егзилу, вратио се на Кубу са жељом да настави борбу. Његова делатност му је омогућила да схвати грешке и противречности које су довеле до пропасти Десетогодишњег рата.

Поново је депортован у Шпанију, али после два месеца је побегао у Њујорк.

Био је неуморан у свом настојању да организује рат за независност Кубе и да подстакне и помогне онај у Порторику.

Истовремено је развио интензиван дипломатски рад. Године 1890. именован је за конзула Аргентине, Уругваја и Парагваја у Њујорку. Влада Уругваја га је такође поставила као свог представника у Америчкој међународној монетарној комисији.

Године 1891. одрекао се звања конзула ове три земље и председништва Хиспано-америчког књижевног друштва да би се посветио борби за ослобођење Кубе. У јануару 1892. године основао је Кубанску револуционарну партију која је, окупљајући све кубанске патриоте који су живели на Куби и у емиграцији, имала задатак да организује и управља борбом за независност Кубе.

Када су створени сви услови, покренуо је рат 24. фебруара 1895. године. Дана 11. априла 1895. искрцао се у друштву Генералисимуса, Доминиканца Максима Гомоса, на обале најисточније кубанске покрајине.

Дана 19. маја 1895. једна шпанска колона их је изненадила на месту познатом као Бока де Дос Риос. Марти је, не поштујући наређење генерала Гомосе да остане у позадини, одлучио да међу првима крене у претходницу и у сукобу са Шпанцима је пао смртно погођен.

После више покушаја, кубанске трупе нису успеле да преотму његово тело.

Шпанци су га однели у Сантијаго де Куба и тамо су га сахранили.

У часу своје смрти, Марти је располагао плодним и значајним књижевним делом, већ је био најчитанији и најцењенији писац на шпанском језику на континенту, као и један од најзначајнијих претеча модернизма у Латинској Америци, заједно са Рубеном Дариом, који је, осврнувши се на Мартија 1888. године рекао: „Пише на начин како ми расуђујемо, сјајније него ико из Шпаније или Америке.“

Стручњаци и истраживачи још увек нису исцрпли његова дела сабрана у 28 томова, а још мање његове политичке идеје, које и данас важе.

Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Jose
kubanska književnost španska lirika