ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1958
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

65214) VREME BEZAZLENIH , Desimir Blagojević , Nolit Beograd 1958 ,
Desimir Blagojević pesnik, publicista, likovni kritičar (Topola, 8. I 1905 -- Beograd, 12. III 1983). Završio studije prava (1937) u Beogradu. Radio kao administrativni službenik (1924‒1926) i novinar (1926‒1941). Bio stalni saradnik Pravde i njen dugogodišnji likovni kritičar, da bi kasnije postao i njen urednik književne rubrike. Književni rad počeo 1921, sarađujući potom u velikom broju časopisa. Sa R. Ratkovićem, D. Jerkovićem, B. Kovačevićem i drugima pokrenuo Čašu vode i, docnije, nekoliko takođe kratkovekih publikacija. Svrstavan u međuratni „folklorni modernizam` i među predstavnike „zvučne grane srpskog simbolizma` (Lj. Simović), B. je u svome pesništvu asimilovao i niz drugih poetičkih i stilskih crta -- počev od naše usmene lirike i romantičarskog nasleđa do ekspresionizma M. Crnjanskog i M. Nastasijevića. Danas se najčešće ukazuje na zvučnu magiju njegovog poetskog govora, utemeljenu na drevnom i tamnom „romoru` bajalica i vradžbina, kao i na Koderovom jedinstvenom jezičko-poetskom eksperimentu. Posle ogleda B. Miljkovića „O poeziji Desimira Blagojevića` (Vidici, 1958), u kojem je povodom zbirki Ptice nemilice (Bg 1958) i Vreme bezazlenih (Bg 1958), zbirka Karneval anđela (Bg 1930) ocenjena kao jedna od najvrednijih u međuratnom srpskom pesništvu, vidno je obogaćena recepcija ovog pesnika, uključujući i njegov potonji rad. Mada mahom sklon natpevavanju s jezikom, gomilanju rima, unutrašnjih slikova i najrazličitijih glasovnih ponavljanja i podudaranja, što njegovom izrazu nalaže žanrovsko-poetički status i razmah kantate i poeme, B. je u isti mah i autor uspelih poetskih minijatura i, po opažanju R. Konstantinovića, nekoliko najtiših šaptaja u našoj poeziji. Uglavnom pamćen po visokom koeficijentu zvučnosti, B. je u svome opusu pohranio i bogatu riznicu inventivnih pesničkih slika, uglavnom inspirisanih čarolijama zavičajnih sećanja. Njegov uticaj na naše neosimboliste najvidljiviji je u pesništvu B. Miljkovića i A. Vukadinovića, dok se s najviše privrženičke odanosti bavio njegovim delom i, posebno, njegovom zaostavštinom Slobodan Rakitić. Objavljeno je više knjiga njegovih izabranih pesama: Zemaljska trpeza (izbor Svetlana Velmar-Janković), Bg 1967; Srebrni plivač (Angelarijum) (izbor autora), Bg 1969; Nedohodu u pohode (izbor Ivan V. Lalić), Bg 1970; Iščekivanje sjaj i dobrodošlica, Bg 1984; Rodoslovi (priredio S. Rakitić, Krag. 2004). Dobio više priznanja, među kojima i nagradu UKS (1957) i Zmajevu nagradu 1971.
mek povez, format 13,5 x 19,5 cm , ćirilica, 133 strane