Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

PLAVI ČUPERAK -Miroslav Antić

Zmaj Novi Sad 1966
70 str
Miroslav Antić
Zbirka: Plavi čuperak
Predgovor: O ljubavi i još ponečem
Ovu knjigu napisao sam ja. Pomogla su mi sva deca koju sam
poznavao. Istina, niko mi nije diktirao stihove, niko birao ili
dopisivao nove reči, ali svi su bili prisutni. Bile su prisutne
detinje oči, njihove tajne, njihove najlepse l jubavi i snovi. I
uopste, uvek kad pišem pesme za decu, radije bih umesto svog
imena potpisao mnogo i mnogo dečijih imena. Kažu da se u
životu uči od starijI. Ja sam mnoge mudre i plemenite stvari
naučio od mlađih. Vi rastete. Postoji nešto kao detinjstvo, kao
dečaštvo i kao mladost. Meni su takve podele uvek smetale.
Koliko staraca sam sreo među osnovcima i koliko predivnih
dečaka i devojčica među pedesetogodišnjacima ili još mnogo
starijim. Zato, kad upotrebim reč dete, pokušavam da joj dam
dostojanstvo jedne ogromne bezazlenosti, koja je, tako bar
mislim, najveća svetlost u ljudima. Vi rastete. Za detinjstvo i
mladost napisano je mnogo lepih pesama. Za ono srednje
doba, kada više niste šmrkavci, a niste još uvek sasvim odrasli,
nema baš tako mnogo, nema možda ni dovoljno poetskih
zbirki. To vreme kao da se pomalo zaboravlja. Taj most preko
koga treba preći s jedne na drugu obalu. Ta čudna pukotina u
dozrevanju naše pameti, koja u nekom traje deceniju, a neko je
preskoči za trenutak. Ove pesme sam zapisivao da lakše dišete.
Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja,
koji o vama brine drukčije nego tata i mama, rodbina ili
nastavnici u školi. Koji o vama brine vršnjački. Jer i ja sam
večiti dečak, sa jednim sedim čuperkom na čelu, ali još uvek
plavim u duši. Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom
2
od vas. One nisu o ovim rečima koje ste pročitali nego u vama,
a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata
iza kojih neka poezija, već doživljenja, već završena, već
mnogo puta oplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko
oslobodi. Knjiga je oslobođena pesme, one što kod zna od
kada, postoji u svakome od nas. I još jedno važno: nemojte me
shvatiti preozbiljno. Nisam ja sakupio svu pamet ovog sveta.
Samo sam počeo da govorim nešto što treba i dalje govoriti,
lepše od mene, šarenije od mene i drukčije od mene, a sličnije
vama. Jednom, kad zađete u malo dublje u kalendare, pa se
okrenete i kroz trepavice pogledate u pravcu detinjstva, kao
što slikar gleda u platno koje treba da savlada i oživi, sigurno
ćete pronaći u sebi bolju pesmu o ljubavi.
Miroslav Antić


Hod. l.