Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Pred mojim očima sunce - Vivien Kurtović

Presing 2022

118 str ilustracije


Zbirkom dominira borba za uspostavljanjem unutrašnje ravnoteže, i za glas onog deteta u nama koje je tako važno za harmoničan život. Pesnikinja, u svetu koji – kako kaže – istovremeno pati od bede, jada i skupocenosti, gradi krhku liniju odbrane koja ne dozvoljava ljubavi da je tek tako obuzme. Ona i ljubav igraju igru – kad je ispusti, tada je i prigrli, ne dozvoljavajujući joj da se izgubi u ništavilu.

LJUBAV

Kada ljubav pokuca na vrata,
ja se dvoumim da li da ih otvorim.
Bojim se da je pustim da uđe.
Nekad samo se pravim da ne čujem,
pa onda ona ode.
Odustane.
Kada odlučim da je pustim,
dočekam je raširenih ruku,
ne dam joj da ode.
Zagrlim je čvrsto,
i onda je zauvek moja.
Učim je da hoda,
da laje, da leti,
napravim joj krila.
Krenem sa njom u poteru za svetom.
Na planine, na reke, na mora.
Hvatamo mesečeve mene,
mirišemo lavandu.
Ona je moja.
Nekad je vatrena,
a nekad poput mirnog mora.

PROLAZNOST

Obuzima me neka ukočenost u telu
i boli me svaka kost.
Boli me svaka misao o sreći.
Osećam gordost prema vremenu.
Kako je lepo biti sam
i nikada ne umeti pobeći od sebe.
Prolaze dani, godine,
milenijumi, a vreme večito teče.
Ubija kao oluja pustinje.
Oslikava mi bore na licu
obrasle korovom faraonske grobnice,
stoje vekovima na istom mestu.
Oni su mrtvi, a one i dalje žive.
Mi smo postali živi mrtvaci
koji kradu vreme.
Palim cigaretu, udišem smrt
čekajući sutra.
Besane noći su kao mrtvi dani
ubijenog vremena
koje samo prolazi.
Bedno, jadno i skupoceno.
I šta ti je onda život no preživljavanje?
Šta ti je onda ljubav
nego patnja
i šta ti je onda san
nego laž.
Ostavljena deca koračaju svetom
poput kornjače.
Nigde neprihvaćena,
kriju suze na jastuku.
Svi smo mi ostavljeni
sami sebi kroz strah.
Neuki, zatvoreni, mračni
i hladni.
Borba sa samim sobom.
Borba sa vremenom.
Borba sa prolaznošću.
Borba sa starošću.
Smrt kao završetak predstave.
Mi se nje bojimo,
nismo joj dorasli.
Proždire nas,
baca nam strahove,
sujetu, patnju, kuje zavere,
vrača, ubija nas malo-pomalo.
Ako joj se damo.
A ako je prihvatimo,
ona je samo pojam za nas
o završetku našeg vremena,
bitisanja i ostanka.
Postaje samo reč.
Prolaznost.
HOD. L