ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: St

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tabak nerasecesn, znaci knjiga nije ni citana!

Zaharije Stefanović Orfelin (Vukovar, 1726 — Novi Sad, 19. januar 1785) bio je srpski književnik, publicista, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf, enolog i pravoslavni teolog.[1][2][3]

Biografija
Rođen je u srpskoj porodici u Vukovaru 1726. godine, u periodu posle Bečkog rata 1683–1699. Otac mu se zvao Jovan.[4]

Prvo Orfelinovo objavljeno delo je Kratkoje o bogopodobajuštem telu i krovi Hristovoj pokloneniji i vremenitoga nastavljenija, nastalo tokom njegovog službovanja (pisar) kod mitropolita Nenadovića 1758. godine.[5]

Pretpostavlja se da se obučavao u Budimu i Beču kao i da se nakandno sam učio u Novom Sadu.[5]

Sveti Đorđe sa izgledom manastira Senđurđa iz 1767. godine Zaharія Orfelinъ Cesaro-Kralevskoй Rѣznago Hudožestva Akademіi Členъ grыdorovalъ je Orfelinov rad iz 1760. za koji istoričar umetnosti Dinko Davidov smatra da je taj bakrorez bio ”neka vrsta specijalističke vežbe” na osnovu kojeg ga je Jakob Šmucer primio za počasnog člana bečke bakrorezačke akademije 1767. godine.[5]

Orfelin je službovao kod vladike Vićentija Jovanovića Vidaka u Temišvaru do 1764. Potom odlazi u Veneciju gde radi kao korektor srpskih knjiga u štampariji Dimitrija Teodosija.[6] Smatra se da je iz Venecije povremeno putovao u Beč.[5]

Dela
„Plač Serbiji“
Glavni članak: Plač Serbiji
Kao pesnik, Orfelin je najznačajnija pojava u srpskoj poeziji 18. veka. Napisao je desetak dužih pesama, od kojih je najznačajnija Plač Serbiji (Plač Srbije, 1761) u dve verzije, narodnoj i crkvenoslovenskoj.[7][8][9] To je antiaustrijska, buntovnička pesma. U toj pesmi Srbija žali za nekadašnjim sjajem srednjovekovne države i kritikuje sunarodnike koji zaboravljaju svoj nacionalni identitet.[10] Odlomak:

Kako stade Serbija, slavna i ugodna,

sa množestvom naroda bivša prođe plodna,

presilnima careva i hrabri soldati.


Slavni moji carevi i voždi veliki,

s mojih hrabri vitezi i sini toliki.


Vostok, zapad, polunoć bojali se mene,

slavne, hrabre Serbije, bivše togda jedne.

Slavenoserbski magazin, bukvar i udžbenici
Među najznačajnija Orfelinova dela ubraja se „Slavenoserbski magazin“ štampan u Veneciji 1768.[11] Zamišljen je kao časopis, odnosno to je prvi časopis na čitavom slovenskom jugu. Izašao je samo jedan broj. U predgovoru u vidu manifesta Orfelin iznosi osnovnu ideju građanske prosvećenosti, ideju demokratizacije kulture, da nauka treba da služi potrebama običnog čoveka, a književnost i filozofija da izađu iz uskog kruga učenih ljudi i da postanu dostupni svima. To je prva srpska svetovna i građansko-prosvetiteljska knjiga.

Godine 1768. Zaharije Orfelin je proklamativno u srpski književni jezik uveo mešavinu crkvenoslovenskog i narodnog jezika, u kojoj je uvek bilo mesta i za specifične ruske reči i time praktično osnovao slavenosrpski jezik.[12][13] Jovan Deretić ga smatra, uz Jovana Rajića, najznačajnijim piscem ruskoslovenske epohe u srpskoj književnosti.


Stvaranje Sveta i prva strana Večnog kalendara (1783), Manakova kuća.
Zaharije Orfelin je autor prvog srpskog bukvara iz 1767. po kojem su učile brojne generacije dece. Drugo izdanje bilo je 1797. Autor je i prvih udžbenika latinskog jezika. Njegovo najopsežnije delo je „Žitije Petra Velikog“ (Venecija, 1772.) u kome je video prosvećenog monarha, filozofski ideal 18. veka.[6] Napisao je i prvi srpski „Večiti kalendar“ 1780, štampan u Beču 1783, gde uz standardne kalendarske podatke daje i obimno poglavlje o astronomiji.

Večni Kalendar
Na prvoj strani ove knjige pre predgovora Zaharije Orfelin nudi bitne podatke za kalendar. Za naslov knjige je izabrao „Večni“; on za njega navodi:

,,Večni tojeste do kraja Mira trajajućeg (misleći zato jer može trajati do kraja sveta ),...

Zaharije dalje objašnjava šta je sadržano u kalendaru:

`...kalendar sadrži u sebi sva objašnjenja i kratke primere dostupne Istočnoj Crkvi ,krugove godova,Pashalne pravilnike,i potrebna prinadležna izjašnjenja,o fizičkim telima (mislio je na Astronomska tela i Planete Sunčevog sistema...) postojećeg Mira (mislio je na postojanje celoga sveta), vodenih i vazdušnih pojava i njihovih razjašnjenja sa pridodatim izjašnjenjima svetskih Hronologija i dosta pametnih lica , sve pripremljeno i dostupno na slavenskom jeziku u ulozi za potrebe slavenoserbskih naroda.`

Na kraju obštih detalja o sadržini knjige Zaharije Orfelin je jedini priređivač ove knjige,zapisao na ovoj strani gde je knjiga štampana, uz čiju saglasnost, kao i u čijoj štampariji. On te navode ovako iznosi:

Štampano je u carskom gradu Beču, pri Josifu blagorodnom (Jozef 2 - car Svetog Rimskog Carstva) , u štampariji Istočno Ilirskoj ,u leto 1783-e . `.

Knjiga je priređena u tvrdom kožnom povezu ,u njoj je sadržano 366 strana teksta i 7 duplo presavijenih strana Astronomskih crteža -njihova je uloga da podpomognu pravilnije praćenje Meseca i Sunca. Zaharije Orfelin počinje obradu kalendara detaljnim navodima o pojmovima koji ću se naći u knjizi i njihovim trenutnim tumačenjima.Ono što dalje prati ovu knjigu je paralelno tumačenje ,,kalendara po stvaranju Mirobitija` i njemu pridodatog novog ,,kalendara po Hristovom rođenju`. Kalendar Mirobitija obrađuje zasebno ,,Lunarno` Mesečevo kretanje od Sunčevog kretanja.Lunarno kretanje prati vreme u kojem Mesec se okreće oko Zemlje.Krug Lune ili zlatni krug Meseca je kada Mesec dođe ponovo u istu tačku.

Primer: Hristovog leta 1779-og isti dani su bili Marta meseca 3,10,17,24,31 a posle 28 leta to će se ponoviti.

Lunarno posmatranje prvi mesec stavlja u poziciju početka a to je kada biva prolećna ravnodnevnica koja je obično 20 marta.Pa se zato za prvi mesec određuje mart a ne januar.

„Veliki srpski travnik“, „Iskusni podrumar“

Prvi srpski magazin Zaharija Orfelina, 1764, štampan u Veneciji, Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu.

Naslovnica knjige „Propoved ili slovo o osuždeniji”, u prevodu Orfelina, deo kolekcije Adligata
Zapazio je veliki značaj lekovitog bilja i napisao (nedovršenu) knjigu „Veliki srpski travnik“ u kojoj je obradio oko 500 biljaka, stavljajući uz svaku latinski i narodni naziv. Osim toga za svaku biljku je naveo „polza i upotreblenije“ sa podacima o lekovitim dejstvima i terapijama, tj. kako se ta biljka može korisno upotrebiti, što je bilo uobičajeno za to vreme u Evropi, a prvi put kod Srba. Njegova knjiga Iskusni podrumar (Beč, 1783.) ima nekoliko stotina recepata za spravljanje travnih vina i mnogih drugih alkoholnih i bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori i o načinu i vremenu berbe i sušenja lekovitog bilja i o korisnosti i lekovitoj vrednosti složenih preparata izrađenih od više od 200 domaćih i egzotičnih lekovitih i mirisnih biljaka.[14] Pišući o receptima za proizvodnju vina, Zaharije Orfelin navodi i recepturu za izradu bermeta koja se razlikovala od kuće do kuće. Bermet je desertno vino, slatkog ukusa, sa različitim dodacima lekovitog i začinskog bilja. Zaharije je dao recept koji se odomaćio sa raznim modifikacija po Fruškoj gori.[15]I ona je prva knjiga ovakve vrste na srpskom jeziku. Tek sto godina kasnije (1883) Srpski arhiv za celokupno lekarstvo štampao je kao posebno izdanje Lekovito bilje u Srbiji od dr Save Petrovića.

Slikar i bakrorezac
Na srpskoj kulturnoj sceni pojavljuje se 1758. godine.[5]

Bio je uspešan kao slikar, kaligraf i bakrorezac, uradio je više dela u bakrorezu. Jedno od njih predstavlja Svetog Savu. Sedamdesetih godina 18. veka izabran je za počasnog člana Umetničke akademije u Beču.[16]

Umro je 19. januara 1785. godine u Novom Sadu, na Sajlovu. Sahranjen je pri crkvi Sv. Jovana Preteče.[17][18]

Nasleđe
Postoji kulturna grupa „Krug Orfelin“

Ustanovljena je Nagrada „Zaharija Orfelin“ koja se dodeljuju na Međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu za najbolju likovnu i tehničku opremu knjiga izdatih između dva Salona.

Postoji izdavačka kuća „Orfelin“ u Novom Sadu

Udruženje Srba i poštovalaca srpske kulture i nasleđa „Orfelianum“ iz Pariza dodeljuje istoimenu nagradu za najlepšu pesmu napisanu na srpskom jeziku

Pesnik Đorđe Nešić je napisao pesmu Zdravica Zaharija Orfelina, inspirsanu njegovom mišlju o optimalnoj meri konzumacije alkohola u delu Iskusni podrumar.