ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2009.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Povelja, 2009.
Prvo izdanje!
Knjiga je čitana, ponegde je poneka reč podvučena (možda pomogne pri čitanju), inače sve u vrlo dobrom stanju.

Šta je to čime nas Matovićeva poezija na prvo čitanje pogodi? Atmosfera, upečatljivo dočaravanje atmosfere. Jer ovo je poezija samoće, poezija svijena oko introvertovanog subjekta, usredsređenog na sopstvena čula, utiske i pabirke misli. Hipersenzibilno i samosvesno, subjekt se utiskuje u poznate predmete pouzdanog prostora, dok u njima traga za utehom i smislom. On zrači iz svoje sobe-svesti nasuprot destruktivnoj spoljašnjosti koja, menjajući godišnja doba, snegove i sunčane dane, osvite i sumrake, traga za reakcijom u njemu. No, Matovićeva pesma ipak nije mirna, lišena osećanja i naglašenih estetskih efekata: introspekcija subjekta i statičnost njegovog sveta obrađene su bogatim, razvijenim i raznolikim slikama. Ta je slikovitost veoma uspelo pomirila i poetički udaljena iskustva modernih srpskih pesnika. Njena funkcija preoblikovanja, preosmišljavanja doživljaja svakodnevice, u prvom je planu, posebno sa ciljem da se naglasi osobena percepcija stvarnosti, pa i njenog najbanalnijeg dela.

Petar Matović rođen je 1978. u Užicu. Završio je studije srpske književnosti u Beogradu. Objavljuje u periodici, zastupljen je u više antologija u zemlji i inostranstvu. Pesme su mu prevedene na više jezika. Objavio je zbirke pesama: Kamerni komadi (1996), Koferi Džima Džarmuša (2009; prevedena izdanja: Walizki Jima Jarmusha, Krakow, 2011; Les maletes de Jim Jarmusch, Palma de Mallorca, 2013), Odakle dolaze dabrovi (2013), Iz srećne republike (2017), Ne hleb, već morfijum – izabrane pesme (2019, Zagreb), Od sreknata republika (2020, Skoplje). Dobitnik je stipendije Gaude Polonia (2013) Ministarstva kulture Republike Poljske, Baltičkog centra za pisce i prevodioce (2015, Vizbi, Švedska), Traduki (2016, Split), Kulturkontakt (2017, Beč) i Q21 (2017, Beč). Dobitnik je nagrada „Branko Miljković”, za zbirku pesama Iz srećne republike, i „Pero despota Stefana Lazarevića” (2022). Živi u Požegi.