Godina izdanja: 2024
ISBN: 978-86-6104-102-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Ungareti, Đuzepe, 1888-1970 = Ungaretti, Giuseppe, 1888-1970
Naslov Radost brodoloma / Đuzepe Ungareti ; s italijanskog preveo Dejan Ilić
Jedinstveni naslov Tutte le poesie. srpski jezik
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 2024
Izdavanje i proizvodnja Kraljevo : Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, 2024 (Novi Sad : Sajnos)
Fizički opis 182 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Ilić, Dejan, 1961- = Ilić, Dejan, 1961-
Zbirka ǂEdicija ǂPovelja. ǂBiblioteka ǂPosle Vavilona ; ǂknj. ǂ39
(broš.)
Napomene Autorova slika na koricama
Prevod dela: Tutte le poesie / Giuseppe Ungaretti
Tiraž 800
Str. 171-179: Osećanje vremena, širina prostora / Dejan Ilić
Beleška o pesniku: str. 181-182.
Predmetne odrednice Ungareti, Đuzepe, 1970- -- `Radost brodoloma`

Đuzepe Ungareti rodio se u Aleksandriji 8. februara 1888, kao dete italijanskih emigranata poreklom iz Luke. Otac, koji je radio na izgradnji Sueckog kanala, umire kada je budući pesnik imao tek dve godine. Ungareti nastavlja da živi s majkom u Egiptu, gde pohađa švajcarsku školu. U mladosti prati francuske i italijanske književne časopise, upoznaje se sa savremenom književnošću, počinje da čita Remboa, Malarmea, Leopardija, Ničea i Bodlera. Posećuje anarhističke i socijalističke krugove. Godine 1912. zauvek napušta Egipat i odlazi u Francusku (tokom putovanja, prvi put vidi Italiju). U Parizu, Ungareti sluša predavanja Bergsona, druži se s Apolinerom, Pikasom, De Kirikom, Brakom. Tokom Prvog svetskog rata bori se kao italijanski dobrovoljac duž granice sa Austro-Ugarskom, a potom i na francuskom ratištu, gde ostaje da živi i nakon rata. Sve to vreme piše pesme svoje prve zbirke „Radost brodoloma”. Deo ove zbirke, „Pokopana luka”, pojavio se još 1916, u samo 80 primeraka, zahvaljujući prijatelju Etoreu Seri koji je pesme preuzeo iz Ungaretijeve ratne torbice i štampao ih u Udinama. Cela zbirka objavljena je 1919. godine.

Najveći majstor italijanskog jezika posle Leopardija, Đuzepe Ungareti je, još za života, svrstavan među velike pesnike ovoga stoleća. Saučesnik i svedok, upleo se u mnoga zbivanja, vezao se za mnoge pojave, umetničke i društvene. Izrazio je jedno osobeno osećanje vremena kome je pripadao. Vođ italijanskog „hermetizma“, ovaj pesnik je sanjao o skladu između ljudske ličnosti i opšteg rada stvari, iako svestan nesklada baš u tome pravcu. Smisao ljudskog postavio je u središte vlastite poezije. Kazao je o njemu Sen-Džon Pers: „On je znao da do univerzalnosti podigne poklik evropskog čoveka.“ Čovek patnje, Ungareti je ostao svojevrstan vernik poezije, nade i saučestvovanja sa tragičnim časovima u životu svoga naroda i evropskog čoveka uopšte u ovom veku. S druge strane, on je znao da otkrije moć koju ljudsko dostojanstvo daje svemu što postoji.

MG119