Cena: |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Beograd-Čukarica, Beograd-Čukarica |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Песме / Коста Арсенијевић ; [припремио Александар Пејовић],
Београд : Народна библиотека Србије, 1978 ,
Fizički opis 51 стр. ; 23 cm
Посебни фондови / Народна библиотека Србије
Тираж 1.000
Стр. 5-7: Песме Косте Арсенијевића / Војислав Ј. Илић
Стр. 43-48: Први српски пролетерски песник / Александар Пејовић.
Očuvanost 4-.
Коста И. Арсенијевић (око 1856 – 3. јануар 1903), у младости социјалиста, типограф, публициста и песник. Сарадник српског социјалисте Светозара Марковића, поборник Париске комуне.
Јован Скерлић је за Косту Арсенијевића наводио да је био једини прави радник у кругу присталица Светозара Марковића.
Током 1873-74. године објавио је неколико песама са снажном социјалном тематиком у листу Преодница, часопису социјалиста великошколаца. По престанку излажења овог часописа Коста Арсенијевић наставља да пише социјалне песме и чланке у разним листовима: `Наша слога` 1874, `Фењеру` 1876, `Врзино коло`.
По покретању часописа `Мисао` 1882. године социјалистичка омладина изабрала га је за уредника овог свог часописа.
Због својих политичких ставова и објављених радова једно време провео је у пожаревачком затвору.
Био је уредник омладинског листа `Борба` током 1883. године, две године касније уређује радикалски лист `Трећи одјек`.
Учешће у демонстрацијама Црвени барјак у Крагујевцу
Током догађаја познатих као Црвени барјак остало је забележено да се Црвени бајрјак који је коришћен у буни и по коме је буна добила име шио у стану Косте Арсенијевића.
Био је интиман пријатељ са Војиславом Илићем, који је био и друг из детињства и сусед током живота на Палилули у Београду. Војислав Илић је писао и предговор за никада штампану збирку песама.
Дела
Јавна политичка исповест Косте Арсенијевића (1898, Штампарија Петра Танасковића, Београд)
Великашка борба у Србији свеска 1 (у два тома) (1889, Штампарија Светозара Николића, Београд)
Великашка борба у Србији део други (1889/1890, Штампарија Светозара Николића, Београд)
Партије и партаизама - намењено грађанима Србије (1892, сепарат)
Песме (постхумно, 1978, Народна библиотека Србије)[2]
Разочаран и психички ослабљен живот је окончао самоубиством.