Godina izdanja: 2024
ISBN: 978-86-7157-980-3
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Broj strana: 80
Pismo: Latinica
Povez: Broš
Format: 20 cm

Zbirka poezije beogradske pesnikinje Jelene Trajanovski Stanković (1985.) „Snovi, snoviđenja i poneko doviđenja“ svojevrstan je poetski triptih, sačinjen od tri međusobno povezana ciklusa: Snovi, Snoviđenja i Doviđenja. Naslovi ciklusa direktno, ali nipošto banalno doslovno, upućuju na glavni motiv oko kojega su satkane pesme od kojih je svaki od njih sastavljen. Svojevrstan podnaslov svakog od ciklusa predstavlja po jedna poetesina misao (pisac predgovora zbirke, Viktor Radun Teon naziva je motom, odnosno aforizmom) koja se može posmatrati kao srž ili sažetak ideje iz koje su se u njemu sabrane pesme razvile; ona je, drugim rečima, ishodište – žižna tačka u kojoj se one, raznorodne po temi i motivima, na koncu sve sabiraju.

Svaki ciklus otvara po jedna uvodna pesma, svojevrsno porinuće u tok kojim će – kroz jedanaest pesama, koliko ih svaki ciklus ima – čitaočeva pažnja biti usmeravana. „Snovi“, tako, pripovedaju o maštanjima, snevanjima, o svemu onom nestvarnom, neostvarenom ili nedosežnom što može prožimati ljubavlju opijenu dušu: smrću osujećene planove dvoje ljubavnika, čežnju i nadu u ponovni susret nakon neopisanoga njihovog rastanka, prisećanja na minulu sreću, bekstvo u snove kao jedinu preostalu utehu... „Snoviđenja“ se pak, prirodno se nadovezujući na prethodni ciklus, bave katkada grozničavim boravljenjem na nejasnim razmeđama snova i jave – kroz visokom temperaturom izazvane delirične vizije, proročka predviđanja sopstvenoga traga u budućnosti u kojoj pesnikinje već odavno više neće biti, kroz luckaste i sablasne utvare izgubljenoga dragog, kao i kroz njena ohrabrujuća i utešna obraćanja njemu sa one strane smrti... „Doviđenja“, naposletku, nagoveštava kraj, rastanak, neumitno opraštanje, mirenje s konačnošću – katkada gorko, katkada setno, pružajući oproštaj ili ga pak za sebe naslućujući; filozofsko, pesničko, ljudsko.

Iako žanrovski uzbudljivo šarene i raznovrsne (ali ipak dosledne i suptilno koherentne) pesme sabrane u ovoj zbirci mahom se mogu podvesti pod pojam ljubavnih; od lirski zanesenih obraćanja žene izabraniku njenog srca do njenih refleksivnih promišljanja, samoposmatranja i
poniranja u dubine sopstvene duše – sve, opet, nadahnuto i podstaknuto njezinim nežnim osećanjima prema voljenome muškarcu.