Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Odlično stanje

Izdavač: Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1983; biblioteka Baština


Zaharije Stefanović Orfelin (Vukovar, 1726 — Novi Sad, 19. januar 1785) je bio srpski pesnik, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf, enolog, pisac udžbenika i pravoslavni teolog.[1][2]

Zaharije Orfelin
Zaharije Orfelin.jpg
Zaharije Orfelin
Puno ime
Zaharije Stefanović Orfelin
Datum rođenja
1726.
Mesto rođenja
Vukovar
Habzburška monarhija
Datum smrti
19. januar 1785. (58/59 god.)
Mesto smrti
Novi Sad
Habzburška monarhija
Biografija Uredi

Rođen je u srpskoj porodici u Vukovaru 1726. godine, u periodu posle Bečkog rata 1683–1699. Otac mu se zvao Jovan. [3]

Prvo Orfelinovo objavljeno delo je Kratkoje o bogopodobajuštem telu i krovi Hristovoj pokloneniji i vremenitoga nastavljenija, nastalo tokom njegovog službovanja (pisar) kod mitropolita Nenadovića 1758. godine.[4]

Pretpostavlja se da se obučavao u Budimu i Beču kao i da se nakandno sam učio u Novom Sadu.[4]

Sveti Đorđe sa izgledom manastira Senđurđa iz 1767. godine Zaharія Orfelinъ Cesaro-Kralevskoй Rѣznago Hudožestva Akademіi Členъ grыdorovalъ je Orfelinov rad iz 1760. za koji istoričar umetnosti Dinko Davidov smatra da je taj bakrorez bio ”neka vrsta specijalističke vežbe” na osnovu kojeg ga je Jakob Šmucer primio za počasnog člana bečke bakrorezačke akademije 1767. godine.[4]

Orfelin je službovao kod vladike Vićentija Jovanovića Vidaka u Temišvaru do 1764. Potom odlazi u Veneciju gde radi kao korektor srpskih knjiga u štampariji Dimitrija Teodosija. Smatra se da je iz Venecije povremeno putovao u Beč.[4]

Delo Uredi

„Plač Serbiji“ Uredi
Detaljnije: Plač Serbiji
Kao pesnik, Orfelin je najznačajnija pojava u srpskoj poeziji 18. veka. Napisao je desetak dužih pesama, od kojih je najznačajnija Plač Serbiji (Plač Srbije, 1761) u dve verzije, narodnoj i crkvenoslovenskoj.[5][6] To je antiaustrijska, buntovnička pesma. U toj pesmi Srbija žali za nekadašnjim sjajem srednjovekovne države i kritikuje sunarodnike koji zaboravljaju svoj nacionalni identitet.[7] Odlomak:

Kako stade Serbija, slavna i ugodna,

sa množestvom naroda bivša prođe plodna,

presilnima careva i hrabri soldati.


Slavni moji carevi i voždi veliki,

s mojih hrabri vitezi i sini toliki.


Vostok, zapad, polunoć bojali se mene,

slavne, hrabre Serbije, bivše togda jedne.

Slavenoserbski magazin, bukvar i udžbenici Uredi
Među najznačajnija Orfelinova dela ubraja se „Slavenoserbski magazin“ štampan u Veneciji 1768.[8] Zamišljen je kao časopis, odnosno to je prvi časopis na čitavom slovenskom jugu. Izašao je samo jedan broj. U predgovoru u vidu manifesta Orfelin iznosi osnovnu ideju građanske prosvećenosti, ideju demokratizacije kulture, da nauka treba da služi potrebama običnog čoveka, a književnost i filozofija da izađu iz uskog kruga učenih ljudi i da postanu dostupni svima. To je prva srpska svetovna i građansko-prosvetiteljska knjiga.

Godine 1768. Zaharije Orfelin je proklamativno u srpski književni jezik uveo mešavinu crkvenoslovenskog i narodnog jezika, u kojoj je uvek bilo mesta i za specifične ruske reči i time praktično osnovao slavenosrpski jezik.[9][10] Jovan Deretić ga smatra, uz Jovana Rajića, najznačajnijim piscem ruskoslovenske epohe u srpskoj književnosti.


Stvaranje Sveta i prva strana Večnog kalendara (1783), Manakova kuća.
Zaharije Orfelin je autor prvog srpskog bukvara iz 1767. po kojem su učile brojne generacije dece. Drugo izdanje bilo je 1797. Autor je i prvih udžbenika latinskog jezika. Njegovo najopsežnije delo je „Žitije Petra Velikog“ (Venecija, 1772.) u kome je video prosvećenog monarha, filozofski ideal 18. veka. Napisao je i prvi srpski „Večiti kalendar“ 1780, štampan u Beču 1783, gde uz standardne kalendarske podatke daje i obimno poglavlje o astronomiji.

„Veliki srpski travnik“, „Iskusni podrumar“ Uredi

Prvi srpski magazin Zaharija Orfelina, 1764, štampan u Veneciji, Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu.

Naslovnica knjige „Propoved ili slovo o osuždeniji”, u prevodu Orfelina, deo kolekcije Adligata
Zapazio je veliki značaj lekovitog bilja i napisao (nedovršenu) knjigu „Veliki srpski travnik“ u kojoj je obradio oko 500 biljaka, stavljajući uz svaku latinski i narodni naziv. Osim toga za svaku biljku je naveo „polza i upotreblenije“ sa podacima o lekovitim dejstvima i terapijama, tj. kako se ta biljka može korisno upotrebiti, što je bilo uobičajeno za to vreme u Evropi, a prvi put kod Srba. Njegova knjiga Iskusni podrumar (Beč, 1783.) ima nekoliko stotina recepata za spravljanje travnih vina i mnogih drugih alkoholnih i bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori i o načinu i vremenu berbe i sušenja lekovitog bilja i o korisnosti i lekovitoj vrednosti složenih preparata izrađenih od više od 200 domaćih i egzotičnih lekovitih i mirisnih biljaka.[11] Pišući o receptima za proizvodnju vina, Zaharije Orfelin navodi i recepturu za izradu bermeta koja se razlikovala od kuće do kuće. Bermet je desertno vino, slatkog ukusa, sa različitim dodacima lekovitog i začinskog bilja. Zaharije je dao recept koji se odomaćio sa raznim modifikacija po Fruškoj gori.[12]I ona je prva knjiga ovakve vrste na srpskom jeziku. Tek sto godina kasnije (1883) Srpski arhiv za celokupno lekarstvo štampao je kao posebno izdanje Lekovito bilje u Srbiji od dr Save Petrovića.

Slikar i bakrorezac Uredi
Na srpskoj kulturnoj sceni pojavljuje se 1758. godine.[4]

Bio je uspešan kao slikar, kaligraf i bakrorezac, uradio je više dela u bakrorezu. Jedno od njih predstavlja Svetog Savu. 70-ih godina 18. veka izabran je za počasnog člana Umetničke akademije u Beču.[13]

Umro je 19. januara 1785. godine u Novom Sadu, na Sajlovu. Sahranjen je pri crkvi Sv. Jovana Preteče.[14]

Bibliografija Uredi

Pesan novosadelanuje za građanku gospodicnu Femku, između 1748 i 1757 [15]
Pozdrav Mojseju Putniku, Novi Sad, 1757.
Omologija, 1758.
Hulitelj, Sremski Karlovci, 1759.
Kratkoje o sedmih tajinstvah nastavlenije, 1760.
Gorestni plač slavnija inogda Serbiji, Venecija, 1761
Trenodija, Venecija, 1762
Plač Serbii, jejaže sini v različnija gosudarstva rasjejali sja, Venecija, 1762
Oda na vospominanije vtorago Hristova prišestvija, 1763.
Apostolskoje mleko, Temišvar, 1763.
Istina o Boze, Novi Sad, 1764.
Hristoljubivih dus stihoslovije, Novi Sad, 1764.
Sjetovanije naučenogo mladago čelovjeka, 1764.
Strasno jevandljelje, Venecija, 1764.
Pjesn istoriceskaja, Venecija, 1765.
Melodija k proleću, Novi Sad, 1765.
Slavenosrpski kalendar za godionu 1766., Novi Sad, 1765.
Latinski bukvar, Venecija, 1766.
Pervija načatki latinskogo jazika, 1767.
Pervoje ucenije hotjastim ucitisja knig pismeni slavenskimi nazivaemo Bukvar, Venecija, 1767.
Latinska gramatika, Venecija, 1768.
Slaveno-serbski magazin, Venecija, 1768.
Istorija o žitija i slavnih đelah velikago gosudarja i imperatora Petra Pervago, Venecija, 1772
Generalnaja karta vserosijkoj Imperiji, 1774.[16]
Položenije provuncij: Liflandije, Finlandije, Karelije, Ingrije, i Kurlandije, 1774.
Karta georaf. Germanije, Holandije, Danije, Poljane, 1774.
Karta Male Tatarije, 1774.
Bukvar za srpsku decu slovenski, Venecija, 1776.
Propisi srpski, Sremski Karlovci, 1776.
Slavenska i vlaska Kaligrafija, Sremski Karlovci, 1778.[17]
Večni kalendar, Beč, 1783.
Iskusni podrumar, Budimpešta, 1808.
Sedam stepenej premudrosti
Uredio ili preveo Uredi
Srpska gramatika, 1755.
Kratkoje nastavlenije, Sremski Karlovci, 1757.
Ortodoksosomologija ili pravoslavnoje ispovjedanije, Sremski Karlovci, uredio 1758.
Kratko nastavljenije, Sremski Karlovci, 1758.
Oda na vospominanije vtoraga Hristova prisestvija, Beč, 1759.
Molitvoslav, Venecija, 1762.
Psaltir, Venecija, 1762.
Trebnik, Venecija, 1762.
Propoved ili slovo o osuzdeniji, Venecija, 1764.
Evangelija ctomaja vo sjatij i velikij cetveretok, Venecija, 1764.
Catechisis - Peter Mohyla
Catechisis - Jovan Rajić
Srbljak (kompendijum starih srpskih zapisa)
Kratke priče - Feofan Prokopovich
Zanimljivosti Uredi

Postoji kulturna grupa „Krug Orfelin“
Nagrada „Zaharija Orfelin“ dodeljuju se na Međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu za najbolju likovnu i tehničku opremu knjiga izdatih između dva Salona.
Postoji izdavačka kuća „Orfelin“ u Novom Sadu
Udruženje Srba i poštovalaca srpske kulture i nasleđa „Orfelianum“ iz Pariza dodeljuje istoimenu nagradu za najlepšu pesmu napisanu na srpskom jeziku