Godina izdanja: 2018
ISBN: 978-86-80996-04-2
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

O AUTORU:

─ Rođena 1951. u Mladenovcu; Diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu 1975. g. (grupa Jugoslovenska i svetska književnost);

─ Zanimanja: novinar (kultura), profesor jugoslovenske i svetske književnosti, lektor, recenzent i urednik;

─ Član Udruženja književnika Srbije, Udruženja „Milutin Milanković“ i Udruženja svih umetnika Srbije.

Napisala i priredila:

– Ratovi strasti (2017)

– Rečnik duše, zbirka pesama (2008); Sve je pesma, zbirka pesama (u pripremi)

– Svetleći čovek, novelistički roman (2009); romani Ratovi strasti, 2017 i Noći u crnom mantilu (u pripremi);

– Edicija „Basnograd“, Glavna ulica (2009), Ulica „Lavlje srce“ (2013), „Vukova ulica“ (u pripremi), stihovane basne po motivima Ezopa;

– Edicija „Detinjstvo velikih ─ naučnici“: Milutin Milanković (2009); Nikola Tesla (2013);

– Pokrenula, napisala i priredila Ediciju „Svetski klasici za decu“, Don Kihot (2008; 2013), Hamlet (2013), Braća Karamazovi i Aska i vuk (2014), Čiča Gorio i Faust (u pripremi);

– Omiljene bajke (2007);

– Slušaj govor prirode, nauči jezik svoga tela (2001);

– Sanovnik zna tajnu (2009).

– Recenzije (književnost, pozorište, muzika);

– Uvršćena u antologije poezije i proze: „Vinopev“, Prosveta; „Brod nostalgije“, „Šta nije bilo zlato“, Dereta; „Glišićevi sledbenici“, KPZ Aleksandrovac; „Akt“, Valjevo; „Rudnička vrela“ i dr.; saradnik „Književnih novina“ UKS-a.


O KNJIZI:
Već samim naslovom „Sve je pesma“ autorka se dobrim delom predstavila budućem čitaocu ove zbirke u kojoj je kroz nekoliko ciklusa maestralnom umešnošću zaokružila raznorodne, naizgled nespojive, teme koje su je zaokupljale, u skladnu celinu kojoj je svoje lirsko „ja“, svoju dušu dala kao najmanji zajednički imenitelj. Bilo da iz dalekog sazvežđa Andromede šalje univerzalne poruke o prečesto zaboravljanoj suštini, bilo da nas kroz veliku životnu šetnju Trgom pesnika ili Ulicom boema „korak po korak, kap po kap“ vodi tamo gde „grgori život“, ili da Ulicom zapovesti opominje „Ne odapinji luk, ne hitaj strelu, ne budi vuk“, ona uvek i svagda, odlučno ali smireno slavi vrlinu, lepotu i ljubav.

Rada Ilić smatra da se samo ličnim primerom može menjati svet i stoga je u svojim ulicama u kojima je izgradila sve što je neophodno za život vredan življenja, jasno obeležila putokaze:

„Treba znati
sebe prepoznati
Nije tako
dotaći se lako!
Ja te čujem,
čuješ li ti mene?“

Rada Ilić ne spada u gromoglasne i bučne pesnike koji dramatikom skreću pažnju. Njene reči ne ujedaju, ne bodu, ne bole, ne opterećuju i ne osuđuju. Zato što dolazi iz sveta harmonije i sklada, sa svojim bićem i prirodom, gde najveće, najteže i najsloženije istine svedene i razložene na najednostavnije forme, postaju lake i pitke za upotrebu, dobijajući na autentičnosti i snazi.

Njen stih, pripada klasičnoj formi, bez eksperimentisanja sa modernim pesničkim izrazima. U njemu je sve „pod konac“ – od rime do jasne misli kojom je pesnikinja nužni haos kreativnog čina gde je ustrepetala emocija često i dugo tumarala vijugavim klancima upitanosti, neizvesnosti, osamljenosti, tuge, razočarenja, poraza, obmana, strepnji i čežnji, izbrušen i uobličen u jezgrovite stihove u kojima, tek sa pokojom primesom sete, žubori život. Njen poetski univerzum satkan od raskošnih slojeva najtananijih vibracija ljudske duše ostvaruje onu hajdegerovsku tezu po kojoj je „pisanje uzimanje mere kojom pesnik kao najsvesnije ljudsko biće, dobija meru za širinu svoje suštine”.

Iz recenzije Stane Šehalić

IZDAVAČ: CFP APOSTROF
BROJ STRANA: 223
FORMAT: 20 CM
PISMO: ĆIRILICA
POVEZ: BROŠIRAN