pregleda

ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE iz 1936. g


Cena:
490 din (Predmet nije aktivan)
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: AKS
BEX
City Express
Pošta
DExpress
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Stari grad,
Beograd-Stari grad
Prodavac

DjepetoPinokijevCale (4616)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 7761

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1936
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

BOGDAN POPOVIĆ

ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Izdavač - Državna štamparija Kraljevine Jugoslavije, Beograd

Godina - 1936

XXXVI + 256 strana

18 cm

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



AUTORI ZASTUPLJENI U OVOJ ANTOLOGIJI:
Branko Radičević, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Lazar Kostić, Nikola I Petrović Njegoš, Milan Kujundžić, Jovan Milenko Grčić, Vojislav Ilić, Milorad Mitrović, Aleksa Šantić, Mileta Jakšić, Jovan Dučić, Miloš Perović, Milan Rakić, Svetislav Stefanović, Stevan Luković, Božidar Nikolajević, Vojislav Ilić Mlađi, Dušan Simić, Danica Marković, Velimir Rajić, Milan Ćurčin, Veljko Petrović, Dušan Srezojević, Mirko Korolija


`Predgovor Antologiji novije srpske lirike ima pre svega praktičnu funkciju - da objasni način izbora pesnika i pesama i izloži principe kojima se rukovodio pri sastavljanju Antologije. Popović je iskoristio priliku i da izloži neka svoja temeljna estetička shvatanja i merila za vrednovanje lirske pesme. Predgovor je u prvom izdanju imao osam poglavlja, ali je već za drugo izdanje pripremio još jedno poglavlje (danas VI) osetivši potrebu da objasni kako njegov izbor ili neizbor, broj pesama od jednog pesnika i mesto pesama u knjizi, nemaju nikakav vrednosni karakter,

- Antologija je sastavljena `od početka do kraja, u cilju i po merilima čisto estetičkim`.
- Neki ugledni pesnici (`boljega glasa`) nisu ušli u antologiju, ali su ušli manje poznati (`mladi bez glasa`).
- Ni kod jednog pesnika sve pesme nemaju istu vrednost: ima vrhunskih, ali ima i slabih pesama. Zato `i nema dobrih pesnika, no samo dobrih pesama`.
- Njegovo je uverenje da samo antologije daju čitaocima dobro pesništvo jer daju `najsavršenije primerke`.

- Popović definiše lirsku pesmu kao `pesmu u kojoj preovlađuje osećanje, ili ga u njoj dovoljno ima da je razlikuje od čisto opisnih, didaktičkih i prigodnih pesama, hladnih, nižih u tonu`.

- Sada se definiše izraz `novija srpska lirika` - to je lirika od Branka Radičevića i Jovana Ilića do dana nastajanja antologije. Lirika u ovom periodu pokazuje pravilan i tipičan razvoj originalne lirske `cvasti`. Popović razlikuje nekoliko tipova lirike u ovom periodu.
- Branko Radičević i njegova poezija započinju kolo naslanjajući se na narodnu liriku.
- Pesnici sa dubljim osećanjem, jačim temperamentom i raznovrsnijim temama (Đura Jakšić i Jovan Jovanović Zmaj).
- Pesništvo sa maštom i dikcijom (Vojislav Ilić).
- Pesništvo u kome se ostvaruje vrhunski oblik, uglađenost, stil, dikcija, virtuoznost (Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Milan Rakić).
- Pesništvo koje izražava uznemirenost, iznurenost, finija i složenija osećanja.

Ključno poglavlje Predgovora u kome se objašnjavaju merila po kojima su pesme birane. On navodi tri priicipa:
- pesma mora imati emocije - delo koje ne budi lepu emociju, nije visoko umetničko delo; pesma koja ne uzbudi osećanja, nije lepa pesma: `Osećanje peva lirske pesme, one najlepše, ne mašta, ni veština`;
- mora biti jasna - u celini i u delovima; od jasnosti zavisi najkrupnija osobina svakog umetničkog dela - snaga;
- mora biti cela lepa - pesma ne sme imati pogrešaka, u dobroj pesmi treba da je svaki stih dobar, `pesma treba da je okrugla i savršena kao zvezda`.
To su tri pravca u kojima najčešće greše dobri pesnici (a Popović ovde jedino o dobrim pesnicima i govori), kako naši tako i strani, ali ipak više naši nego strani.

- O zbirkama pesama koje je iščitavao.
- Sitna ogrešenja nisu smatrana kao pogreške.
- `Samo onda kad za manu ima dovoljno naknade, - drugim rečima, kad nekorekcija nije velika, a vrline jesu, - još drugim rečima, kada se nekorekcije izgube u sjaju vrlina - samo je onda pesma mogla ući u Antologiju. To je jedno pitanje estetske ravnoteže`.

- Urednik Antologije nije imao nameru da daje ocene o vrednosti pesnika: izbor ili neizbor pesnika, broj pesama jednog pesnika i mesto pesama u knjizi nipošto nisu izraz vrednovanja.

- Što se rasporeda pesnika i pesama tiče, Popović je hronologiju zadržao u podeli na tri doba, a pesme je u okviru ovih skupina raspoređivao slobodno tako kako bi svaka najskladnije stajala pored druge. O tome je odlučivalo:
`Načelo sklada i kontrasta, priroda pesme, ukupan utisak svih njenih osobina, motivi, stil, vrlo često osećajni ton, pogdekad metrika, dužina, prikladnost za početak ili kraj pojedinih doba - sve su to elementi koji su kako u kom slučaju uticali na red kojim su pesme složene`.

- Očite pogreške i nesumnjive aljkavosti u tekstu pesme ispravljene su.

- Urednik želi Antologiji da bude prihvaćena od čitalaca:
`On želi da ona da i svu korist koja se za vaspitanje ukusa i duša može očekivati od dobrog pesništva`.
Antologija novije srpske lirike Bogdana Popovića prihvaćena je od čitalačke publike i doživela je preko desetinu izdanja. Nesporne su njene umetničke vrednosti kao što je nesporna i njena književna i kulturna misija. Ona je upućivala publiku na nov odnos prema poeziji a stvaraocima dala putokaz. Međutim, dobar posao se ne može uraditi a da se ne napravi neka pogreška, da se u ovom slučaju ne ogreši o nekog pesnika. To je neminovno jer su antologije, i pored strogih kriterijuma izbora koji treba da garantuju objektivnost, ipak delo subjektivnog suda i izbora pojedinca. Dosta je pesnika moglo biti, i bilo je, nezadovoljno Antologijom. Jedan primer je ipak karakterističan: i Bogdan Popović se ogrešio o Vladislava Petkovića Dis-a kao i njegov učenik Skerlić, jer ni jednu pesmu ovoga pesnika nije uneo u Antologiju. Disova poezija je bila daleko ispred vremena u kome je nastajala, pa Popović, kao i Skerlić, nije mogao da razume, shvati i doživi Disovu poeziju.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Lično preuzimanje je moguće na 2 načina:

1. Svakog dana, bilo kad, na mojoj adresi sa Limunda/Kupinda.

2. Svakog radnog dana posle 15h na Zelenom vencu ili Trgu kod sata.

Šaljem u inostranstvo, primam uplate preko servisao kao što su Pay Pal, RIA, Western Union (otvoren sam i za druge mogućnosti, javite se pre kupovine i dogovorićemo se).

Kao način slanja stavio sam samo Poštu i Postexpress jer sam s njima najviše sarađivao i vrlo sam zadovoljan, ali na Vaš zahtev mogu da šaljem i drugim službama.

Besplatna dostava na knjigama koje su obeležene tako se odnosi samo na slanje preporučenom tiskovinom.

Predmet: 59130015
BOGDAN POPOVIĆ

ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Izdavač - Državna štamparija Kraljevine Jugoslavije, Beograd

Godina - 1936

XXXVI + 256 strana

18 cm

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



AUTORI ZASTUPLJENI U OVOJ ANTOLOGIJI:
Branko Radičević, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Lazar Kostić, Nikola I Petrović Njegoš, Milan Kujundžić, Jovan Milenko Grčić, Vojislav Ilić, Milorad Mitrović, Aleksa Šantić, Mileta Jakšić, Jovan Dučić, Miloš Perović, Milan Rakić, Svetislav Stefanović, Stevan Luković, Božidar Nikolajević, Vojislav Ilić Mlađi, Dušan Simić, Danica Marković, Velimir Rajić, Milan Ćurčin, Veljko Petrović, Dušan Srezojević, Mirko Korolija


`Predgovor Antologiji novije srpske lirike ima pre svega praktičnu funkciju - da objasni način izbora pesnika i pesama i izloži principe kojima se rukovodio pri sastavljanju Antologije. Popović je iskoristio priliku i da izloži neka svoja temeljna estetička shvatanja i merila za vrednovanje lirske pesme. Predgovor je u prvom izdanju imao osam poglavlja, ali je već za drugo izdanje pripremio još jedno poglavlje (danas VI) osetivši potrebu da objasni kako njegov izbor ili neizbor, broj pesama od jednog pesnika i mesto pesama u knjizi, nemaju nikakav vrednosni karakter,

- Antologija je sastavljena `od početka do kraja, u cilju i po merilima čisto estetičkim`.
- Neki ugledni pesnici (`boljega glasa`) nisu ušli u antologiju, ali su ušli manje poznati (`mladi bez glasa`).
- Ni kod jednog pesnika sve pesme nemaju istu vrednost: ima vrhunskih, ali ima i slabih pesama. Zato `i nema dobrih pesnika, no samo dobrih pesama`.
- Njegovo je uverenje da samo antologije daju čitaocima dobro pesništvo jer daju `najsavršenije primerke`.

- Popović definiše lirsku pesmu kao `pesmu u kojoj preovlađuje osećanje, ili ga u njoj dovoljno ima da je razlikuje od čisto opisnih, didaktičkih i prigodnih pesama, hladnih, nižih u tonu`.

- Sada se definiše izraz `novija srpska lirika` - to je lirika od Branka Radičevića i Jovana Ilića do dana nastajanja antologije. Lirika u ovom periodu pokazuje pravilan i tipičan razvoj originalne lirske `cvasti`. Popović razlikuje nekoliko tipova lirike u ovom periodu.
- Branko Radičević i njegova poezija započinju kolo naslanjajući se na narodnu liriku.
- Pesnici sa dubljim osećanjem, jačim temperamentom i raznovrsnijim temama (Đura Jakšić i Jovan Jovanović Zmaj).
- Pesništvo sa maštom i dikcijom (Vojislav Ilić).
- Pesništvo u kome se ostvaruje vrhunski oblik, uglađenost, stil, dikcija, virtuoznost (Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Milan Rakić).
- Pesništvo koje izražava uznemirenost, iznurenost, finija i složenija osećanja.

Ključno poglavlje Predgovora u kome se objašnjavaju merila po kojima su pesme birane. On navodi tri priicipa:
- pesma mora imati emocije - delo koje ne budi lepu emociju, nije visoko umetničko delo; pesma koja ne uzbudi osećanja, nije lepa pesma: `Osećanje peva lirske pesme, one najlepše, ne mašta, ni veština`;
- mora biti jasna - u celini i u delovima; od jasnosti zavisi najkrupnija osobina svakog umetničkog dela - snaga;
- mora biti cela lepa - pesma ne sme imati pogrešaka, u dobroj pesmi treba da je svaki stih dobar, `pesma treba da je okrugla i savršena kao zvezda`.
To su tri pravca u kojima najčešće greše dobri pesnici (a Popović ovde jedino o dobrim pesnicima i govori), kako naši tako i strani, ali ipak više naši nego strani.

- O zbirkama pesama koje je iščitavao.
- Sitna ogrešenja nisu smatrana kao pogreške.
- `Samo onda kad za manu ima dovoljno naknade, - drugim rečima, kad nekorekcija nije velika, a vrline jesu, - još drugim rečima, kada se nekorekcije izgube u sjaju vrlina - samo je onda pesma mogla ući u Antologiju. To je jedno pitanje estetske ravnoteže`.

- Urednik Antologije nije imao nameru da daje ocene o vrednosti pesnika: izbor ili neizbor pesnika, broj pesama jednog pesnika i mesto pesama u knjizi nipošto nisu izraz vrednovanja.

- Što se rasporeda pesnika i pesama tiče, Popović je hronologiju zadržao u podeli na tri doba, a pesme je u okviru ovih skupina raspoređivao slobodno tako kako bi svaka najskladnije stajala pored druge. O tome je odlučivalo:
`Načelo sklada i kontrasta, priroda pesme, ukupan utisak svih njenih osobina, motivi, stil, vrlo često osećajni ton, pogdekad metrika, dužina, prikladnost za početak ili kraj pojedinih doba - sve su to elementi koji su kako u kom slučaju uticali na red kojim su pesme složene`.

- Očite pogreške i nesumnjive aljkavosti u tekstu pesme ispravljene su.

- Urednik želi Antologiji da bude prihvaćena od čitalaca:
`On želi da ona da i svu korist koja se za vaspitanje ukusa i duša može očekivati od dobrog pesništva`.
Antologija novije srpske lirike Bogdana Popovića prihvaćena je od čitalačke publike i doživela je preko desetinu izdanja. Nesporne su njene umetničke vrednosti kao što je nesporna i njena književna i kulturna misija. Ona je upućivala publiku na nov odnos prema poeziji a stvaraocima dala putokaz. Međutim, dobar posao se ne može uraditi a da se ne napravi neka pogreška, da se u ovom slučaju ne ogreši o nekog pesnika. To je neminovno jer su antologije, i pored strogih kriterijuma izbora koji treba da garantuju objektivnost, ipak delo subjektivnog suda i izbora pojedinca. Dosta je pesnika moglo biti, i bilo je, nezadovoljno Antologijom. Jedan primer je ipak karakterističan: i Bogdan Popović se ogrešio o Vladislava Petkovića Dis-a kao i njegov učenik Skerlić, jer ni jednu pesmu ovoga pesnika nije uneo u Antologiju. Disova poezija je bila daleko ispred vremena u kome je nastajala, pa Popović, kao i Skerlić, nije mogao da razume, shvati i doživi Disovu poeziju.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

59130015 ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE iz 1936. g

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.