ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Jezik i politika / Miloš Okuka ;
Sarajevo : Oslobođenje, 1983,
Fizički opis 273 str. ; 22 cm

Језик -- Функција, комуникативна
Телевизија (средство информисања) -- Језик
Српскохрватски језик -- Правопис -- Приручници

Očuvanost 4-.

Милош Окука, проф. др., филолог. Рођен 2. августа 1944. у селу Порија (Улог) у подножју Морина. Основну школу похађао у Улогу и Љубушком, учитељску школу и Филозофски факултет у Сарајеву. По завршетку студија изабран за асистента на Одсјеку за јужнословенске језике Филозофског факултета у Сарајеву.

Završio je Filozofski fakultet u Sarajevu, studijsku grupu „Srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti“ 1970. godine. Iste godine izabran je za asistenta na Odsjeku za južnoslovenske jezike Filozofskog fakulteta u Sarajevu, na Katedri za savremeni srpskohrvatski jezik.

Postdiplomske studije lingvistike pohađao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i Filozofskom fakultetu u Sarajevu od 1971. do 1973. godine, kada je magistrirao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Školsku 1973/74. proveo kao lektor za srpskohrvatski jezik na Humboltovom univerzitetu u Berlinu (DDR), a školsku 1975/75. kao stipendist Humboltove fondacije u Minhenu (BRD). Doktorirao je 1978. na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, na temu „O govoru Rame“. Iste godine izabran je za docenta na Odsjeku za južnoslavenske jezike Filozofskog fakulteta u Sarajevu, 1983. za vanrednog, a 1998. za redovnog profesora. U dva navrata bio predsednik Odsjeka za južnoslovenske jezike Filozofskog fakulteta, te prodekan Fakulteta (1983—1985). Dugo godina učestvovao je u radu Južnoslovenskog seminara za strane slaviste kao lektor, predavač ili sekretar (Zadar – Zagreb – Sarajevo – Beograd – Novi Sad – Kotor), a od 1986. do 1988. bio i njegov direktor (Zadar – Sarajevo).

Аутор је многих радова из дијалектологије, историје књижевног језика, стандардологије, литературе и културе, те књига: „Sava Mrkaljals Reformator der serbischen Kyrilliza“ (München, 1975), „Govor Rame“ (Sarajevo, 1983), „Jezik i politika“ (Sarajevo, 1983), „Priče o oblicima riječi“ (Sarajevo, 1984), „U Vukovo doba“ (Sarajevo, 1987), „Ogledi o našem književnom jeziku“ (Nikšić, 1990), „A Bibliography of Recent Literaturе on Macedonian, Serbo-Croatian, and Slovene Language“ (München, 1990, сa R. L. Lencekom), „Eine Sprache – viele Erben“ (Klagenfurt, 1998), „Bosnien-Herzegowina vor 100 Jahren in Wort und Bild. Bosna i Hercegovina prije 100 godina u riječi i slici. Bosnia and Herzegovina 100 Years Аgo in Word and Pictures“ (München – Sarajevo – Banja Luka, 1999, сa Mehom Šoše), „Deutsch-serbische Kulturbeziehungen im Spiegel des Volksliedes“ (Hamburg, 2003), „Srpski na kriznom putu“ (Istočno Sarajevo, 2006), „Srpski dijalekti“ (Zagreb, 2008), „Сало дебелога јера либо азбукопротрес Саве Мркаља у старом и новом руху“ (Загреб, 2010), „У вртлогу Матице“ (Загреб, 1914), „Ономастика Доњег Борча“ (Минхен – Бања Лука, 2015, рукопис).

Коаутор и приређивач књига „Književni jezik u Bosni i Hercegovini od Vuka Karadžića do kraja austrougarske vladavine“ (München, 1991, сa Lj. Stančić), „Das zerrissene Herz. Reisen durch Bosnien-Herzegowina 1530-1993“ (München, 1994, сa P. Rehder), „Traumreisen und Grenzermessungen. Reisende aus fünf Jahrhunderten über Slovenien“ (Klagenfurt, 1994, сa K.D. Olofom), „Добра земљо шапни кроз згњечене влати. Српска књижевност Босне и Херцеговине од Љубавића до данас“ (Бања Лука – Београд, 2001), „Lexikon der Sprachen des europäischen Ostens“ (Klagenfurt, 2002), „Terra Bosna“ (Klagenfurt, 2002, са G. Fischerom), „Hrvatska književnost Bosne i Hercegovine od XV. stoljeća do danas. Antologija poezije i proze“ (Sarajevo, 2002/2003), „Germano-Slavistische Beiträge“ (сa U. Schweierom, München, 2004), „Hrvatska književnost Bosne i Hercegovine koncem 19. i početkom 20. stoljeća“ (Sarajevo, 2005), „Slawonien“ (Klagenfurt, 2005, сa G. Fischerom), „Kvarner“ (Klagenfurt, 2006, сa G. Fischerom), „Појања и казивања у скрбна и бесудна времена. Књижевнојезичка баштина босанских и херцеговачких Срба под турском влашћу“ (Источно Сарајево, 2007), „Mostar“ (Klagenfurt, 2006, сa G. Fischerom), „Vojvodina“ (Klagenfurt, 2009, сa Gerom Fischerom), „Bačka“ (Klagenfurt, 2010, сa D. Zabarahom), „Banat“ (Klagenfurt, 2010, сa D. Zabarahom), Ivo Andrić, „Lyrik und lyrische Prosa. Ex Ponto“ (Klagenfurt, 2012), „Niš“ (Klagenfurt, 2012, сa D. Zabarahom), „An den Anfängen der serbischen Philologie“ (сa G. Ilić Marković, A. Kretschmer), Frankfurt/M–Bruxelles–New York–Oxford–Wien, 2012).

За научни рад добио је награду Града Сарајева 1985, награду „Сава Мркаљ“ СКД „Просвјета“ из Загреба 2014. и награду Павла и Mилке Ивић 2014.