Godina izdanja: 2011
ISBN: 978-86-515-0666-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Vavić-Gros, Zagorka, 1936-
Naslov Prezimena su čuvari našeg jezika / Zagorka Vavić Gros
Ostali naslovi Popularna lingvistika
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2011
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Obrenovac : Biblioteka `Vlada Aksentijević`, 2011 (Novi Sad : Prometej)
Fizički opis 308 str. ; 21 cm
Zbirka Lingvističke edicije. Edicija Jezički savetnici ; ǂknj. ǂ3
ISBN 978-86-515-0666-9 (Prometej)
978-86-906069-6-2 (BVA; karton)
Napomene `Popularna lingvistika` --> korice
Tiraž 500
Beleška o autoru: str. 303
Na koricama beleške o delu
Bibliografija: str. 299-301.
Predmetne odrednice Prezimena, srpska

Mnogi ljudi ne znaju šta znači njihovo prezime. Prezimena stičemo rođenjem i prihvatamo ih kao što prihvatamo boju očiju, boju kose, stas, glas. Svaka reč, pa i prezime imaju svoje značenje. Mnogi pojmovi od kojih su nastali prvo nadimci, a potom prezimena su vremenom izgubili svoju upotrebu u dnevnom jeziku, ali su ostali okamenjeni (kao fosili) u našim prezimenima. Mnoga lična imena „izašla su iz mode“, ali se prezimena izvedena od njih i dalje čuju i upotrebljavaju. Može se zaključiti da se jezik menja – jedne reči nestaju, druge ulaze u upotrebu, ali jedina konstanta su naša prezimena.
Nije lako „dešifrovati“ sva prezimena, i danas im nije lako naći jezičke korene. Neka od njih vode poreklo iz drugih jezika i pretrpela su veliku transformaciju dospevši u naš jezik, neka se baziraju na rečima iz dijalekata…
Ova knjiga ima čisto onomastičko tumačenje, a autorka polazi od toga da svako od nas dobro poznaje istoriju svoga naroda, geografiju svoje domovine i svoj maternji jezik uključujući i poznavanje imena i prezimena.

Zagorka Vavić Gros rođena je 1936. godine u Sarajevu. Diplomirala je 1959. godine na grupi za nemački jezik i književnost na Filozfskom fakultetu u Beogradu, a 1969. godine na Grupi za ruski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Čitav radni vek provela je u obrenovačkim srednjim školama: Gimnaziji, Ekonomskoj školi i Obrazovnom centru. Po odlasku u penziju, 1996. godine iz hobija počinje da se bavi proučavanjem romanskih jezika i onomastikom srpskog jezika, što je rezultiralo najpre izlaskom knjige Prezimena su čuvari našeg jezika, a potom i objavljivanjem knjige Toponimi su čuvari našeg jezika (2014).

MG P20 (N)