ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Knjiga je dobro očuvana.Sadrži kartu dijalekata.
,,Књига „Српски народ и његов језик“ академика Павла Ивића, први пут објављена 1971. године у издању Српске књижевне задруге, представља капитално дело српске лингвистике и социолингвистике. Павле Ивић (1924–1999), највећи српски дијалектолог и лингвиста друге половине 20. века, у овој студији на приступачан начин повезује историјску судбину српског народа са еволуцијом његовог језика.

Кључне тезе и суштина дела

1.Језик је шири од народа: Ивић истиче да историју језика није могуће вештачки цепати према модерним националним поделама, јер су се етничке и културне границе кроз векове мењале и преплитале на заједничком језичком простору.
2.Утицај историје на језик: Сеобе, ратови, страдања и стране окупације (византијска, отоманска, аустроугарска) директно су обликовале говорне зоне и дијалекатску мапу.
3.Развој писмености: Књига детаљно прати пут од старословенског и српскословенског (рашког, ресавског) језика, преко славеносрпског, па све до народног језика.
4.Вукова реформа: Централно место заузима прекретница коју је донео Вук Стефановић Караџић, узимајући народни говор (новоштокавски фолклорни дијалекат) за основу књижевног језика.

Организација и садржај књиге
Књига је структурирана хронолошки и тематски, водећи читаоца кроз неколико кључних историјских епоха
1.Прапостојбина и досељавање Словена: Како су се Словени населили на Балкан и како се из прасловенске заједнице издвојио засебан језик.
2.Средњи век: Доба Немањића, развој српске редакције старословенског језика и писмености на дворовима и у манастирима.
3.Турско доба и велике сеобе: Епоха у којој су масовне миграције становништва (попут Велике сеобе Срба под патријархом Чарнојевићем) потпуно измениле дијалекатску слику, ширећи новоштокавске говоре.
4.Борба за књижевни језик: Период 18. и 19. века у Војводини, отпор грађанског друштва народном језику и Кнежевина Србија као полигон Вукове победе.
5.Дијалекатска мапа: Као врхунски дијалектолог, Ивић даје преглед српских народних говора (штокавско наречје и његови изговори: екавски, ијекавски, икавски), често уз приложене географско-лингвистичке карте.Зашто је ово дело важно?
6.Синтеза науке и историје: Ово није сувопаран граматички уџбеник, већ жива историјска прича о томе како друштвени процеси мењају гласове, облике и речи.
7.Објективан научни приступ: Аутор избегава митологизацију и романтичарске заблуде о језику, држећи се строго чињеница, узајамних утицаја суседних народа и законитости језичког развоја.

Светско признање:
Због свог значаја за разумевање словенске филологије, књига је доживела више издања и преведена је на стране језике (укључујући и недавно издање на енглеском језику у продукцији Матице српске).Дело се препоручује како студентима филологије и историје, тако и сваком кога занима како су историјске прекретнице вајале савремени српски језик."