ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1926
Jezik: Francuski
Autor: Strani

La Pensée et la Langue je jedno od najznačajnijih teorijskih dela francuskog lingviste i istoričara jezika Ferdinanda Brinoa. Delo predstavlja pokušaj izgradnje nove teorije jezika zasnovane na odnosu između mišljenja i jezičkog izražavanja.

BrIno se suprotstavlja tradicionalnoj gramatici koja je jezik posmatrala prvenstveno kao skup formalnih pravila. Umesto toga, on nastoji da pokaže da je jezik pre svega sredstvo kojim čovek organizuje i saopštava misli.

Osnovna ideja

Centralna teza knjige glasi:

Jezik nije mehanički sistem znakova; on je neposredno povezan sa procesima mišljenja.

BrIno smatra da:

misao prethodi gramatici,
gramatičke kategorije nisu apsolutne,
jezički oblici nastaju iz komunikativnih potreba ljudi.

Zbog toga proučavanje jezika mora polaziti od živog govora i misaonih procesa, a ne samo od formalnih pravila.

Protiv tradicionalne gramatike

BrIno kritikuje klasičnu školsku gramatiku jer:

previše naglašava latinske modele,
veštački deli jezičke pojave,
zanemaruje stvarnu upotrebu jezika.

Po njegovom mišljenju, mnoge gramatičke kategorije nisu prirodne činjenice jezika već istorijske konstrukcije gramatičara.

Struktura dela

1. Odnos mišljenja i jezika

Autor istražuje:

kako nastaju pojmovi,
kako se misli pretvaraju u reči,
kako jezik oblikuje iskustvo.

Jezik i mišljenje posmatra kao dve tesno povezane aktivnosti.

2. Kritika gramatičkih kategorija

BrIno preispituje tradicionalne pojmove:

imenice,
glagola,
prideva,
rečenice.

Ne odbacuje ih potpuno, ali smatra da ne objašnjavaju dovoljno stvarnu komunikaciju.

3. Funkcionalni pristup jeziku

Posebno naglašava funkciju jezičkih oblika.

Važno pitanje nije samo:

„Kojoj vrsti pripada ova reč?“

već:

„Koju ulogu ima u izražavanju misli?“

4. Francuski jezik kao primer

Teorijske postavke ilustruju se primerima iz francuskog jezika.

BrIno pokazuje kako se francuska sintaksa i stil mogu razumeti tek kada se posmatraju kao sredstva organizacije mišljenja.

Ključni pojmovi
Misao kao polazište

Jezik nije autonoman sistem.

Njegova svrha jeste prenošenje misaonog sadržaja.

Govorni jezik

BrIno daje prednost živom jeziku nad apstraktnim gramatičkim pravilima.

Pravi predmet lingvistike jeste način na koji ljudi zaista govore.

Funkcija ispred forme

Oblik je važan, ali njegovo značenje proizlazi iz funkcije koju vrši u komunikaciji.

Dinamičnost jezika

Jezik se stalno menja jer se menjaju:

društvo,
kultura,
način mišljenja.
Naučni značaj

Ovo delo najavljuje mnoge ideje koje će kasnije razvijati:

funkcionalna lingvistika,
psiholingvistika,
teorija komunikacije,
stilistika.

BrIno je među prvim francuskim autorima koji sistematski povezuju:

jezik,
mišljenje,
psihologiju,
društvenu praksu.
Veza sa drugim autorima

BrInoove ideje imaju dodirnih tačaka sa radovima:

Vilhelma von Humbolta – jezik kao oblikovanje mišljenja;
Čarlsa Belija – ekspresivna funkcija jezika;
Petra Guberine – stilistička i komunikacijska vrednost sintakse;
Ferdinanda de Sosira – savremena lingvistika, iako Brunot ostaje više okrenut govoru i komunikaciji nego apstraktnom sistemu jezika.

Ograničenja

Kasnije strukturalističke i generativne škole zamerale su Brinou:

nedovoljnu formalnu preciznost,
oslanjanje na psihološka objašnjenja,
manjak stroge metodologije.

Ipak, njegova širina pogleda ostala je veoma uticajna.

Ključna poruka

Brino smatra da se jezik može razumeti samo ako se proučava zajedno sa ljudskim mišljenjem. Gramatičke forme nisu cilj same po sebi, već sredstva kojima čovek organizuje, oblikuje i prenosi svoje ideje.

Zaključak

„La Pensée et la Langue“ predstavlja pionirski pokušaj da se izgradi lingvistika zasnovana na vezi između mišljenja i jezika. Brino odbacuje usko formalno posmatranje gramatike i pokazuje da su jezičke strukture neraskidivo povezane sa psihološkim procesima, komunikacijom i društvenim životom govornika.

Ferdinand Brino tumači jezik kao instrument mišljenja i komunikacije, tvrdeći da gramatičke strukture nastaju iz potrebe čoveka da organizuje i izrazi svoje ideje, a ne iz apstraktnih formalnih pravila.