ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1935-1938
Jezik: Francuski
Autor: Strani

1 : Prolégomènes, les articles, les pronoms, théorie générale du verbe, les temps, les modes.
2 : L`ordre des mots dans la phrase, l`accord, syntaxe des propositions, les propositions subordonnées, les mots-outils, paragrammaticales.

Paris : Editions Auguste Picard 1935-1938 1324 strane

odlična očuvanost

Syntaxe du français moderne : ses fondements historiques et psychologiques je klasično delo francuske lingvistike koje su napisali Georges Le Bidois i Robert Le Bidois. Objavljeno sredinom 20. veka, delo predstavlja jednu od najuticajnijih sintaksičkih studija francuskog jezika, spajajući gramatiku sa istorijom jezika i psihologijom mišljenja.

Za razliku od školskih gramatika koje uglavnom opisuju pravila, autori pokušavaju da objasne zašto se određene sintaksičke strukture razvijaju i kako odražavaju način na koji ljudi organizuju misli.

Osnovna ideja

Centralna teza knjige glasi:

Sintaksa nije samo skup gramatičkih pravila već izraz istorijskog razvoja jezika i psiholoških procesa govornika.

Da bi se razumela savremena francuska rečenica, potrebno je poznavati:

istoriju francuskog jezika,
evoluciju latinskog nasleđa,
psihološke mehanizme mišljenja i komunikacije.

Struktura dela

1. Osnove francuske sintakse

Autori analiziraju:

strukturu rečenice,
subjekat,
predikat,
objekte,
dopune,
odnose među rečeničnim članovima.

Posebno ih zanima funkcija elemenata u komunikaciji, a ne samo njihova formalna klasifikacija.

2. Istorijski temelji

Jedan od najvažnijih delova knjige.

Prati se razvoj od:

klasičnog latinskog,
vulgarnog latinskog,
starofrancuskog,
srednjefrancuskog,
modernog francuskog.

Autori pokazuju kako su promene u sintaksi povezane sa promenama u društvu, kulturi i komunikacijskim potrebama.

3. Psihološki temelji

Najoriginalniji deo rada.

Polazi se od ideje da je rečenica odraz procesa mišljenja.

Analiziraju se:

pažnja,
percepcija,
logičko povezivanje ideja,
emocionalni naglasci,
organizacija iskustva kroz jezik.

Sintaksa se posmatra kao sredstvo kojim um strukturira stvarnost.

4. Red reči

Francuski jezik ima relativno stabilan red reči.

Autori proučavaju:

zašto se određeni elementi stavljaju na početak rečenice,
kako red reči utiče na značenje,
vezu između sintakse i stilistike.

5. Složena rečenica

Obrađuju se:

koordinacija,
subordinacija,
relativne rečenice,
uzročne konstrukcije,
uslovne rečenice,
vremenski odnosi.

Naglasak je na tome kako sintaksa odražava logičke i psihološke odnose među idejama.

Ključne ideje

Sintaksa je istorijski proizvod

Savremena pravila nisu nastala odjednom.

Ona su rezultat vekova jezičke evolucije.

Jezik odražava mišljenje

Način na koji gradimo rečenice povezan je sa načinom na koji organizujemo iskustvo i znanje.

Gramatika nije mehanička

Iza gramatičkih oblika stoje:

komunikativne potrebe,
psihološki procesi,
istorijske okolnosti.
Stil i sintaksa su povezani

Izbor sintaktičkih struktura utiče na:

ritam,
jasnoću,
emocionalni ton,
književni izraz.
Naučni značaj

Knjiga pripada tradiciji koja povezuje:

istorijsku lingvistiku,
psihologiju jezika,
stilistiku,
sintaksu.

Po tome se razlikuje od kasnijih formalnih teorija koje sintaksu proučavaju uglavnom kao apstraktan sistem pravila.

Veza sa Guberinom

Zanimljivo je da postoji bliska intelektualna veza između ovog dela i rada Petra Guberine.

Oba pristupa naglašavaju:

da je jezik živa komunikacija,
da sintaksa nije samo logička struktura,
da forma nosi značenje,
da psihološki i stilistički faktori igraju važnu ulogu.

Međutim, Le Bidoisovi više naglašavaju istorijsku evoluciju francuskog jezika, dok Guberina snažnije razvija komunikacijsku i stilističku dimenziju.

Značaj za proučavanje francuskog jezika

Knjiga ostaje važna zbog:

bogatstva primera,
istorijske perspektive,
povezivanja sintakse i psihologije,
širokog pogleda na jezičke procese.

Iako su se kasnije pojavile nove teorije lingvistike, mnogi njeni uvidi i danas imaju vrednost.

Zaključak

„Syntaxe du français moderne : ses fondements historiques et psychologiques“ predstavlja temeljnu studiju francuske sintakse koja pokazuje da gramatičke strukture nisu samo formalna pravila već rezultat dugog istorijskog razvoja i načina na koji ljudski um organizuje misli. Autori povezuju gramatiku, istoriju i psihologiju, nudeći celovit pogled na funkcionisanje francuskog jezika.

Le Bidoisovi tumače francusku sintaksu kao spoj istorijske evolucije jezika i psiholoških procesa mišljenja, pokazujući da se struktura rečenice razvija iz potrebe čoveka da organizuje i prenese iskustvo.