ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1969
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično očuvano, retko!

Autor - osoba Schnitzler, Arthur, 1862-1931 = Šnicler, Artur, 1862-1931
Naslov Novela o snu / Artur Šnicler ; [preveo Jovan Janićijević]
Vrsta građe kratka proza
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1969
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1969 (Ljubljana : Delo)
Fizički opis 71 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Janićijević, Jovan, 1936-2015 (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Janićijević, Jovan, 1936-2015 (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂReč i misao. ǂkolo ǂ11 ; ǂknj. ǂ270
(Broš.)
Napomene Prevod dela: Traumnovelle / Arthur Schnitzler
Str. 69-[72]: psihoanalitička novela / Jovan Janićijević.
Predmetne odrednice Šnicler, Artur, 1862-1931

„Traumnovelle“ (često prevođena i kao „Novela o snu“) Artura Šniclera je kratki, gusto napisani tekst o braku koji se iznutra zaljulja onog trenutka kad supružnici prvi put bez rukavica izgovore svoje fantazije. U centru su Fridolin i Albertina, naizgled stabilan bečki par, koji posle jedne večeri u društvu i jedne „bezazlene“ bračne ispovesti upada u spiralu ljubomore, radoznalosti i samoprovociranja. Fridolin izlazi u noć i lutajući kroz grad nailazi na niz situacija koje deluju kao iskušenja, ogledala i zamke: susreti koji mu hrane sujetu, otvaraju vrata u tuđe intime i polako brišu granicu između toga šta želi, šta sme i šta o sebi hoće da veruje. Kulminacija je tajni, maskirani ritual, scena koja je istovremeno erotska i klaustrofobična, kao san u kojem sve izgleda „stvarno“, ali je logika sveta pomerena za pola koraka.

Šniclerova jačina je u tome što ništa ne objašnjava do kraja i ne moralizuje. Umesto „poruke“, dobijaš finu psihološku analizu: kako sitna priznanja razvežu čvorove koje smo do tada držali u džepu, kako se želja i strah hrane jedno drugim, i kako brak nije samo ugovor poverenja nego i stalna pregovaračka zona između onoga što jesmo, onoga što igramo i onoga što sanjamo. Posebno je zanimljivo što se napetost ne gradi velikim događajima, nego mikropomeranjima: jednim pogledom, jednom rečenicom, osećajem poniženja, potrebom da se „vrati ravnoteža“ kroz osvetu ili dokaz sopstvene moći. A onda, kad se junak vrati kući, postaje jasno da je najopasniji teren upravo ono što delimo s najbližom osobom, jer tu fantazija ima najviše posledica.

Nije slučajno što se „Traumnovelle“ često čita uz priču o modernoj psihologiji i bečkoj atmosferi s kraja veka, niti što je poslužila kao osnova Kubrikovom filmu „Eyes Wide Shut“: isti mehanizam zavodljivog ponora, ista igra maski, samo u drugom vremenu i vizuelnom ključu.


ARTUR ŠNICLER (Arthur Schnitzler, 1862–1931), rođen u Beču, u uglednoj jevrejskoj porodici. Po završetku studija medicine, posvetio se književnosti. Veoma zainteresovan za psihijatriju i zaokupljen psihologijom podsvesti. U svojim dramama i pričama često je prikazivao svakidašnji građanski život srednje i više klase bečkog društva u prvoj deceniji 2o. veka. Majstor kratke scene i živog dijaloga. Vešt psiholog i suptilan moralista, hroničar raspoloženja i intriga, javnih događaja, afera i prevara u bečkom društvu toga vremena. Nazvan pesnikom agonije Beča. Njegovo pisanje izazivalo je malograđanski buržoaski moral i zbog toga je pretrpeo mnogo ličnih uvreda i napada. Najznačajnija dramska delà: ciklus jednočinki Anatol (Anatol, 1890), drame: Ljubakanje (Liebelei, 1895), Zeleni Kakadu (Der grüne Kakadu, 1899), U kolu (Reigen, 1900), Daleka zemlja (Das weite Land, 1911), Profesor Bernardi (Professor Bernhardi, 1913).

Tags: Artur Šnicler, „Traumnovelle“, Beč, fin de siècle, brak, ljubomora, fantazija, eros, identitet, maska, san i stvarnost, tajno društvo, psihoanalitički motivi.

MG121 (L)