Godina izdanja: 1991
ISBN: 86-7331-233-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Yourcenar, Marguerite, 1903-1987 = Jursenar, Margerit, 1903-1987
Naslov Eseji / Margerit Jursenar ; izbor, prevod i predgovor Ivana Hadži Popović ; [izrada registra Vesna Grginčević-Radonjić]
Vrsta građe esej
Jezik srpski
Godina 1991
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1991 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 165 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Hadži-Popović, Ivana, 1951- (priređivač, sakupljač) (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Grginčević-Radonjić, Vesna (autor dodatnog teksta)
Zbirka Edicija Eseji
Sadržaj: Margerit Jursenar ili mit i stvarnost : predgovor (5-10). Grčka mitologija i mitologija Grčke (11-15); Da li je grčka misao za nas još uvek značajna (16-17); Tragični Apolon (18-19); Poslednja Olimpijka (20-21); Grčka sela (22-23); Karađoz i grčko pozorište senki (24-26); Sicilijanske lutke (27-30); U praskozorje (31-34); Istorijski portreti u `Carskim povestima` (35-47); Sikstinska kapela (48-53); `Faust` 1936. (54-58); Beklin na Ostrvu Mrtvih (59-63); Zavodljiva čednost : drugo čitanje Henrija Džejmsa (64-69); Argentinskom prijatelju (70-71); Sramežljiva i blistava žena (72-77); Pristup tantrizmu : Lo yoga potenza (78-82); Erotsko i mistično u `Gita Govindi` (83-90); Krznaši (91-92); Ta kobna lakoća umiranja (93-94); Dostojanstvo poraza (95-102); Sile prošlosti i sile budućnosti (103-107); Humanizam i hermetizam kod Tomasa Mana (108-128); Čovek koji je voleo kamenje (129-143); Borhes ili vidovnjak (144-158); Registar imena (159-164).
(Tvrdi povez)
Napomene Tiraž 1000.
Margerit Jursenar ili mit i stvarnost: str. 5-10.
Registar imena: str. 159-164.
Predmetne odrednice Jursenar, Margerit, 1903-1987
Beklin, Arnold, 1827-1901
Džejms, Henri, 1843-1916
Vulf, Virdžinija, 1882-1941
Moris, Ivan, -
Man, Tomas, 1875-1955
Kajo, Žozef, 1863-1944
Borhes, Horhe Luis, 1899-1986
Književnost

Margerit Jursenar (fr. Marguerite Yourcenar) (8. jun 1903 – 17. decembar 1987), francuska romansijerka, pripovedačica i esejistkinja, stekla je svetsku slavu svojim istorijskim i metafizičkim romanima, u kojima dominiraju likovi iz daleke prošlosti. Rodila se u Briselu, u mešovitoj francusko-belgijskoj porodici. Majka joj je umrla deset dana posle porođaja, te se o njenom vaspitanju brinula baka. Otac ju je još u detinjstvu uputio u grčko-rimsku kulturu, a Margerit je počela da piše već u ranoj mladosti. Prvi roman Aleksis ili sporazum o beznadežnoj borbi objavila je 1929. Njeno interesovanje za orijent i stari svet rezultirao je nizom dela u međuratnom periodu, od kojih su za nas posebno zanimljive Orijentalne priče (1938), sa tri teme iz srpske epske tradicije (Osmeh Kraljevića Marka, Zidanje Skadra i Smrt Kraljevića Marka). Svetsku slavu stekla je romanima Hadrijanovi memoari (1951) i Crna mena (1968). Najveći deo života proživela je u Americi, u koju je otišla početkom Drugog svetskog rata, na poziv univerzitetske profesorke Grejs Frik, da bi njih dve ostale nerazdvojen zauvek. Margerit Jursenar je prva žena koja je izabrana u Francusku akademiju (1980). I druga njena književna dela (Oproštajni udarac, lavirint, Aleksis, Legente vekova, Venac i lira...) zaokružuju njen književni opus velike lepote. Bila je član Francuske akademije, na poziciji 3, u periodu 1980–1987.

MG22